Народно благостање

98. децембра 1929.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 769

BANSKE ŠTEDIONICE

— Replika s, dr-a Belina duplika dr=a Bajkića —

REČ G. DR-A BELINA I Manje važni argumenti

U pitanju pretvaranja Oblasnih štedionica u Banske, dotično njihovo озтуапје опаје гаје Објазтћ štedionica nije još bilo, držim da je potpuno гауnodušno kakav se državopravni karakter ima pripisati našim banovinama. One doduše nisu samoupravne jedinice, ali nisu ni iedna obična drugostepena instanca u hijerarhiji administrativne vlasti. Naše banovine ne samo što će imati vlastiti budžet, nezo се imati i vlastite prireZe pa čak i poseDne poreze. A one će se čak moći i zaduživati, što sve ranije kod županija nije bilo ni govora. U glavnom banovine imaju istu kompetenciju kao i ranije Oblasni odbori. A kako su za Banovine predvidjena i Banska vijeća, to je time pokazan i put njiihovog budućee razvitka. Kod povratka parlamentarizma, pa bilo to u kojoj formi, i Banovine će sigurno dobiti puni Karakter samouprave.

· Nema zbilia nikako smisla ulaziti u raspravu dali Banovine mogu imati svoje novčane institucije, kad je zakonodavac već donio pozitivnu odluku. U članu 35. Uredbe o utvrdjivanju imovine i načina budžetiranja Banovina, on veli, da će Ban donijeti odluku o. oblasnim štedioncama, primiti njihovu aktivu i pasivu, regulisati njihov dali rad, odgovornost za uloge i urediti cjelokupno poslovanje.

Glede uprave banskih štedionica po Banovinama i njegovim organima ne vidim naročitih poteškoća. Oni će valida za svaku Štedionicu postaviti po· sebni upravni odbor da vodi poslove. Kad može Min. trgovine da postavlia upravni odbor Državne hipotekarne banke, dotično kad Min. gradjevina postavlia nadzorno vijeće Poštanske štedionice, zašto Ban ne bi mogao postaviti upravni odbor Banske štedionice. A tu bi moglo eventualno sudielovati i Bansko vijeće. Ostalo bi principijelno pitanje dali ie bankarski posao za državu. I ja pripadam liberalnoi struji koja U angažovanju države u bankarske institucije vidi veliku opasnost po normalni i privredni život dotičile države. Ali je kod nas to pitanje praktično već riješeno i to u smislu najživleeg učestvovanja države u takovim institucijama. Pored Poštanske štedionice imamo i Državnu hipotekarnu banku. A za sve oba-

veze Agrarne banke jamči država. Po tome ona {e, ul

najmanju ruku jedan polu-državni zavod. Mi danas već imamo tri novčana zavoda za čije uloške јата država.

| Kad smo već u praksi najintenzivnije proveli učestvovanje države u bankarskim poslovima i kad nema izgleda da tu praksu napustimo, onda je pitanje kako da to učestvovanje što bolje organiziramo. Pod »bolie« podrazumjevam da riziko i opasnost

bude što manja, a korist od tih etatiziranih. ustanova što: Veća.

ИП Državna Hipotekarna Banka ___Ja držim, da kad bi svaka Banovina imala svoju štedionicu, da bi podjelba kredita bila daleko bolja nego što je to sada slučai kod Državne hipotekarne banke. ] to ne samo teritorijalno, neeo i unapred jače participacije polioprivrede.

Po mom mišljenju težište {e problema, da li će u svrhe zadovoljenja potreba na dugoročnom kreditu bolie poslužiti organizacija kakovu Vi predlažete, naime koncentracijom oko Državne hipotekarne banke ili pak onakovu kakovu |a zamišliam, naime, preko Banskih štedionica, dotično komunalnih za varoški hipotekarni kredit. Glavno je pitanje u tome, tko će više· sredstava da sakupi, a pored toga i kako da ih podijeli.

Što se tiče raznih fondova to će njihov iznos biti.jednak, koncentrirali se oni u Državno hipotekarnoi banci ili pak u Banskim štedionicama. Nu sa slobodnim ulošcima već će bit drugačije. Ja sam potpuno uvjeren da bi 9 Banskih štedionica bile u stanju da sakupe daleko više uložaka nego 9 filiiala Državne hipotekarne banke. Koncem 1928 filiiala Državne hipotekarne banke u Zagrebu, ma da za njene uloške jamči država i ma da plaća 6% kamate, imala je uložaka samo 15,9 miliiona dinara. A Zagreb ima danas uložaka daleko preko jedne mili{arde dinara. Sama Gradska štedionica ima ih 360 miliiona. U isto vrije-

· me dok le filijal Državne hipotekarne banke imao

uložaka u Zagrebu 15,9 milijona dinara, Oblasna štedionica imala је 19,5 ти јопа. Меди т Oblasna štedionica plaćala je na uloške samo 5%, dakle 1% manie nego Državna hipotekartna banka. Koliko bi tek bilo uložaka da ie i ona plaćala 6%?

U Liubljani Državna hipotekarna banka imala je uložaka koncem 1928 samo 4.2 milijona dinara. A upravo u Sloveniji ulošci su naibolie razvijeni. ODblasni zavodi liuwublianske i mariborske oblasti imali su u isto vrijeme uložaka koji nisu bili mnogvo ispod 100 miliiona dinara.

Dravska i savska Banska štedionica. ako im se ne bude pravilo poteškoće imati će za 2—3 godine uložaka za nekoliko stotina milijona dinara, što filiiale Državne hipotekarne banke ne bi nikada sakupile. A nama mora biti primerno, da se ti ulošci sakuDe i pretežnim dijelom privedu u svrhe zadovolienia potreba na hipotekarnom, u prvom геди астагпот kreditu.

II Obligaciie banskih štedionica Као Slavni argumenat protiv Banskih štedionica

пауадја se plasiranie hipotekarmih obligacija. To

plasiranje išlo bi daleko lakše i uz povoliniie uvjete preko jedne velike, nego preko nekoliko manjih instituci{a. To ie tačno, ali samo donekle. Naime, u koliko se misli na plasiranje tih založnica na inozemnim tržištima, u prvom redu u Americi. Nu i tu se dade pomoći, ako bi Banske štedionice sve skupa izdale založnice, koje bi.se plasirale u inozemstvu. Tako su radile madiarske banke, tako razne niemačke samoupravne novčane ustanove. Kod nas bi to bilo tim lakše što bi država mogla da preuzme garanciju za njihovu službu.

Medjutim držim skroz pogriješnim ako se naša organizacija dugoročnog kredita ima lih tako sprovesti, kako bi ona što bolie odgovarala za plasiranle ogromnih iznosa založnica u inozemstvu. Mi moramo pomisliti- i na to, kako ćemo te oblicacije vremenom plasirati u samoi zemlji. Tu mora biti olavno tržište za naše obligacije, a ne u inozemstvu,