Народно благостање

18. јануара 1930.

Немачка демократија није стара, а правило је, да су младе демократије идеално чисте. Па ипак немачка, демократија није 7 слободна извесних тамних пета, које се у другим земљама, где су партиско-политичке страсти у највећој напетости, називају корупцијом.

Д-р Штингл, врло угледан члан баварске пучке странке, бно је извесно време министар пошта у Берлину. Он данас станује у једној раскошној вили, у најлепшем крају Минхена, који се назива „Баваријаринт“. Вилу је купила држава специјално за г. д-р Штингла. Вила је коштала 4,320.000 динара, а TL. д-р Штингл плаћа кирију од 2000 дин. месечно. Значи држава вуче ренту на ту кућу мање од :ј,9/, пошто из те суме треба плаћати и амортизацију и одржавање. Другим речима т. д-р Штинтл станује џабе. И што је најглавније, он има уговор са државом, по коме има право да станује у тој кући по истој кирији до смрти. -

To је једна сцена. Друга је још интересантнија.

T. д-р Штинтл има сина, старог 31 годину, који је заслупник фабрике каблова „Дајче Кабелверке“,-А. Д. Берлин. Одмах после одступања са министарског положаја г. д-р Штинтл буде изабран за члана управног одбора тога друштва. Узгред буди речено г. д-р Штинтл није ни инжињер ни специјалиста за фабрикацију каблова. Једног дана напије се син т. министра у једноме веселом ноћном локалу, и, на примедбу неких, да сувише лаке руке баца златне немачке марке, — одтевори он, да је на једној лиферацији каблова за минхенску дирекцију пошта зарадио 700.000 динара. Сутра дан је било већ утврђено, да. је вин г. министра закључио уговор са дотич"ним надлештвом о лиферадцији каблова за велики износ. Кад ја штампа интерпелисала министра пошта по тој ствари твр-

О, ти каблови!

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 41

дећи, да је до сад било правило, да се лиферација каблова. дели међу већи број фабрика, одговорило је министарство, да ова поруџбина није могла бити подељена, због тога, што је морала бити лиферована сва по једнообразном моделу. Минисларство изјављује даље, да оно нема појма, да је син минисура на томе зарадио штогод, али да су цене биле врло повељне; шта више, да је подузеће изгубило на томе послу тешке паре. Истина, је, да је друштво изгубило на томе послу велике паре; али то нема никакве везе са поруџбином, на којој како листови тврде, није нико до данас ни паре изгубио, већ само зарадио. Губитак је дошао отуда, што је фирма, да би метла да изврши поруџбину, морала да бесправно употреби патент фирме Сименс и Халске, због чета је била осуђена на плећање тешке накнадне штете.

Иначе, све је у реду у министарству пошта у немачкој републици.

У уговорима о осигурању на живот, као што је познато, пскључује се случај самоубиства за известан број година, код нас обично за три године. У Америци се ових дана дотодио први случај обезбеђења. против самоубиства. Један индустријалац требао је 30 хиљада долара ради довршења свога подузећа. Како судбина тог подувећа стоји искључиво у његовим рукама, његова – способност је у ствари узрок његовог развића, то је поверилачка банка тражила гаранције и за случај самоубиства. Индустријалац је на крају крајева успео да се обезбеди код Нешнел Шиурти компањи у Њујорку и на случај самоубиства. O BHсини премије ништа се незна;

Осигурање против самоубиства ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— За 5 година из царевинског “ трајског буџета издато је за канализацију 5 милијарди динара. Највећи део утрошен је на источну Прајску. Поред тога даје прајска ! милион динара годишње на смањење комуналних општинских дација у источним крајевима. Око 50,000.000 динара даје на даље за. извесне крајеве за олакшање подвоза сељачке робе за одртање сељачког поседа и тако даље.

— Како се цени корисност јавнит тиздатака. Чехословачки министар финансија г. д-р Енглиш поднео је парламенту нацрт бупета, за г. 1980. Г. д-р Енглиш је чувен са, својих финансијских експозеа, али нам се чини, да је овај најбељи. Не знамо шта, би било интересантније за наше читаоце у томе експозеу. Чини нам се ипак, да, је најинтересантније место оно, у коме он формулише критериум за корисност јаввих издатака. То место гласи:

„Сваки динар од народа наплаћеног пореза има да проаведе извесну корист по отштост као државни издатак. Али у исто време проузрокује он штетност на привреди дотичног пореског обвезника. Нормално и до извесне границе корист од издатог динара је већа од штете, која је произведена на, буџету пореских обвезница. Али то иде до извесне мере. Затим настаје обрнута размера. За сваки нов динар преко извесне границе наплаћеног пореза мното је већа штета по културу, здравље и живот народа а све мања корист од њега као државног издатка. Ако бисмо ми на пример данас сма-

њили државне издатке за ! милијарду динара, који би издатци онда били жртвованиј Свакако они, који су најмање важни. Ако бисмо за исту суму смањили порезе, које би дапије онда биле омањенег Свакако оне које су социјално и економски најштетније. Излишни државни издатци дакле терете најслабијег пореског обвезника. На кратко ми морамо редовно да испитујемо корист од државног издатка и штетност тиме проузроковане дадије и да станемо онде где је штетност од дадије већа од корисности као државног издатка,. — Из Хага јављају да. је бугарска делегација на конференцији изјавила, да се бугарска, влада, обвезује да акцептира тако звани лозански споразум о турским предратним дуговима и то 6 месеца пошто буде био ратифициран споразум о репарационом питању о коме се сада преговара у Хагу. По том споразуму на Бугарску пада 1,850 укупног турског предратног дуга.

КОМУНАЛНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Дубровник тристута емисије комуналниг облигација. Градско заступство Дубровника доњело је ових дана закључак да посредовањем локалних новчаних завода приступи емисији комуналних обвезница. Каматњак би износио 89/., висина зајма износила би 30 милијона динара док нам емисијони куре није познат.

После Осијека, Дубровник би био други наш град који послије рата приступа издавању својих комуналних обвезни-