Народно благостање

Страна 46

ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА

· Девизе. — Услед слабљења курса швајцарској франка, и кол нас су све девизе у знатном порасту. Извозној трговини то долази добро док напротив то поскупљује увоз.

Промет је у девизама доста знатан. Дневно 10 милијона динара без компенсација. Од тога даје Народна Банка преко три четвртине до четири петине.

Прошле недеље, ма да је берза радила само 4 дана, про-

мет је ивносио преко 60 милијона динара. Ове недеље биће зпатно више. Лионтце. = Код ковчаних завода нема ботних промена.

(ве тодине повчани заводи биће раније готови са: својим биладсима а и са исплатом дивиденде почеће се нешто раније. Ме да ће дивиденда (бити на истој висини на којој је била, прешле године нема изгледа да би промет у акцијама новчаних завода био нешто јачи нето што је сада. А није за очекивата пи веће промене у курсу. |

Државни nanupu. — У ратној штети промет је био инте-

„завнији а курс је штете био досегао висину од 449 динара. Међутим на састанку од сриједе, кад се је тртовала штета без права амортизације, курс се је спустио на 440 до 442 динара. А и онда кад је курс за промпт износио 449 динара закључци пер ултимо фебруара п марта били су на једној далеко нижој бази. По томе изгледало би да ће по истеку амортизације и вучења зтодитака интерес за ратну штету били знатно слабији. У тој, Блерову зајму има сваки дан по који закључак. Неки дан чак и за 4.000 долара. Курс варира између 78 и 79 денара за 100 номинале. Тенденција није пријазна. Поговара се, да су неки новчани заводи купили у Њу-Јорку неколико стотина хиљада долара Блерова зајма, који бл сада хтели плавирати у земљи. Како још за сада нема нарочите потражње —- понуде би већ било, ситуапија је неодређена. Проћиће још пар месеци док се узмогне дати јасна слика тржишта доларских папира. Седампостотни Блеров зајам је за 6 поена HMHжи од 70 инвестиционог. Кад одбијемо 2 динара као разли-

ку камате код инвестиционог зајма, имамо ефективну разли-

ку од 4 поела. Она је превелика да би могла дуже потрајати п курсеви се морају изједначити. Али на којој бавиг

БЕОГРАДСКА БЕРЗА

У првој и другој недељи ове године била је на београдској и затребачкој берзи највећа сензалдија увођење доларских напира. Док је загребачка берза почела тртовањем тим папирима одмах у почетку године, дотле је београдска берза ишла нешто спорије, као што смо у предпрошлом броју јавили. Било је питање угзанса. Док је загребачка берза енергично још крајем 1929. г. донела одлуку, да нотирање саобрави уваксима њујоршке берзе, дотле се београдска берза устезала да пође тим путем; али је ипак сматрала за дужност, да се послветује са преставницима трговине ефектима на њој. Она је слвар изнела пред Удружење банака, које се изјаснило за одртавање постојећег узанса, т. ј. за тртовање тел-кел. Тим је београдска берза добила пуно покриће за одлуку, коју је и иначе меловао њезин ноторно копзервативни дух. Колпко смо извешштени, до краја ове недеље пашће одлука по којој ће јединипа закључка олпти 1000.— долара (т. ј. најмањи закључак); даље куповна цена пзражава се у динарима, преобраћајући

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бре 9

деларе у динаре ло курсу за Њу-Јорк тога дана. Ипак је врло много говорено о томе послу међ берзанцима. Налти људи су врло незадовољни диспаритетом узанса пзамеђу Београда и багреба, али је врло жив иштеорес за тим и за будућим развећем тог посла на нашој берап. По себи се разуме, да за беровјанце није само важно, какав ће бити курс, већ како ће се резвијати посао п колшки ће бити обрт; који ће бити купци И Ед.

У неким листовима писано је, како ће се осптуравајућа друштва н регулативне штедионице појавити као купши тих панира, отуђујући 79, динарски зајам. Ми мислимо, да тако неће бити, илп ће тај процес да се изврши у врло малом обиму. То је могло бити раније, кад су динарски паппри стојали мото више, а доларски много ниже. Диференција је све мања, па и драж. Ако буде зависио посао од тога, у колико ће се реализирати динарски паптри, које људи данас имају, онда се не може очекивати већи полет. Ако би пак било слободних капитала, који траже ренту, и то у довољној количини, онда би мотло бити већега посла. Само ми не верујемо да има мното те врсте готовине на пијаци. Кад пишемо ове ретке курс долареких папира нарочито блеровог зајма је релативно низак јер смо ми навикли, да 79/ државне папире сматрамо јефтиним, кад су испод 80. То пак значи, да може бити шкекулативног куповања и то у висини до 829/.. Преко тога курса већ ће тај посао да успори. У сваком случају су београдски берзијанци маркнирали своје гледиште на тај папир, јер се појављивала већ тражња (и ако за сада још теоријска) за веће ставке, од 10—20.000 долара, по 88 па чак 79 за Селитманове обвезнице. Много је већи интерес за обвезнице Државне хипотекарне банке, него за блеров зајам. Можда je m околнос, да има Селитманових облигација мање од блерових учинила, да се њима обрати већа пажња.

Кретање курса Ратне штете било је врло интересантно у првој н другој недељи ове године. Курс је показао чврсту тенденцију. У извештајима београдске берзе крајем прошле годние већ смо констатовали, да је Ратна штета стално покавивала чврсту тенденцију у јануару и фебруару. И овога се пута показала та тепденција којој се може да захвали да је курс скочио за читавих 10 поена. Али нама се чини да та тенденција није била оситурана тако радикалним залеbe као што је то било ранијих година. Изгледа да је п овда штекулативна рука помогла. ИЕ што је најинтересантније. иггледа, да су беснсте учиниле да скочи, купујући промшт робу да би продали у исто време термине, а нарочито крај фебруара, марта и априла. Једна је чињеница ноторна, коју смо ми већ неколтко пута забележили у току прошле године, а та је, да је у рукама берзијанаца врло мало готове робе. Како у исто време нема ни великих шпекуланата, који су вољни да се антажују за 20, 30, 40 w 50 милиона динара, то оскудеамо ове године у јакој руци, која би диктирала курс, јер кед шпекулативних папира курс се лако диктира. И тако смо сада у ситуацији, да се при малом напону снате може да утиче на курс, али наравно у малим размерама. Још је интеребоштнија чињеница, да бесиете, — а међ њима изгледа има пи таквих који су лане били безочне хосисте, сада продају и осталке свога антажмана, а то пак значт да не верују у хосу у овој тодини. |.

Тртује се на пример крајем марта по 418— Не-може се рећи, да је то висок куре. Нормално, ако се потледа на рани-

A. JL ПРЕЂЕ Ш

ТЕЛЕФОН 5-78

· Шеленбургова бр. 7.

Телеграми;

ШКОДОВКА, Љубљана Телефони: 29-36 и 27-37

ra II Ра

КОДИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ

Заступништво Београд, Кнез Миханлов Венац 13-14

израђује све пројекте и шаље на захтев своје стручне инжињере

стена БА иеанскла

Загреб Рачкога бр. 2

Телеграми:

ШКОДА — Загреб Телефон 41-97

Телеграми: ШКОДА Београд