Народно благостање

Бр. 4

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 63 _

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА

Стање Народне банке на дан 15. јануара 1930 г.

_ Новчани оптицај опада за 230,

а депозити по жиро-рачуну расту за 106

милиона динара. — Метално девизно покриће достиже рекордву пифру од 54,48 |, од оптицаја — |.

У милионима динара

===

s 31. XII | 22 XIL| 3t XU |__&1 | 151 5 1928 1929 1929 1930 1930 = = o · 4 || Žar pe PT TP PO||||O/O.OJ UD1.D| 1259 0) 1252;0) 124016 8 || док 0300) 17/60.2 16713) (7080) 17790 Š yeymmo || 2012.1| 3010, | 3126,5| 30495 | 3026,1 | а 1470,51 1231.8! 1287.5| 1287.2] 1244.2 = на хартије од вредности 253.2| 230.90) 230.1| 231,7| 281. [5] укупно || 1724.3| 1402,7| 1517.6| 1518.9) 14754 s o: зацозкум #215-155 | 10074) (985:0) | 949:3) O48.3) 945: = 2 || рачун привренене размене || 227.8| 205.9| 205.9| 208,9| 205 O по зајмовима на бонове 9966, 2999, 2) 2998,2| 2998. 2 | 2998. пеупно || 1201.0| 4191.3| 4158, | 4158, | 41584

5527.1| 5551,4| 5817.0| 5784,3| 5554.

Новчапице у оптицају. . . ·

|| 2иа| 050 2050) 2050) 205 II 3 7 п =

А 4 | зета 2014), ој 080) 175) .2 „ || 493.2) 1213,0) 1250.0| 1242.3] 1348,“ НЕ | аана 318,2| 1711] 160.8| 116,3] 109, 7 veymao || 81121 1984. | 14108 | 1356.6 | 1457. 2 | a || 5140 5424] 58:12] 5218 5447 5 S у од сто свију обавеза по =8 JI ev. M 22.461 41.52 12.59) 4206) 21

') U zlatu 95.0 mil.; u srebru 17,5 mil.; u stranoj moneti 0,9 mil din,

Промене у стању Народне банке између 8. и 15. јануара т. г. могу се назвати врло повољним.

Познато је, да су се за прве две недеље месеца јануара 1930. г. сбавили рекордни обрти У девизама на бесградској и загребачкој берзи; знак, да наши увозници нагло покривају своје обавезе у иностранству. У пркос томе девизни сток Народне банке, који стоји на огромној висини од 1.776 милиона динара, опао је у другој недељи јануара само за 12 милисна дин, Знак, да је још увек јак прилив девиза. Друга интересантна промена у стању Народне банке од 15. јан. је смањење потраживања по есконту за 43 милиона динара.

То је врло јака промена за недељу дана. Она се не може другојаче објаснити, до чињеницом, да је У последњој недељи прошле године тај рачун био повећан за преко 50 милиона динара. То је повебање било, као што смо у претпрошлом броју показали, искључиво -у намери, да се повећају касене готовине друштава са јавним полагањем рачуна, а не за циљеве нашионалне производње. Факт, да је у другој недељи после нове године отплаћено На-

родној банци 40 милиона динара по рачуну есконта — један је доказ више за ту претпоставну.

Петраживање државно показује вишак од скоро 68 милиона динара. То повећање није необично високо, а врло је појамнс, с обзиром на та, да се у почетку идуће године појачавају исплате пореских обавеза од стране пореских обвезника.

Најмаркантнија промена у стању Народне банке је свакако повећање депозита по жиро-рачуну од 106 милиона динара. Тиме је укупан износ тих депозита достигао висину до 1,350.000.000 динара. То је рекордна висина. Ta je сума само за 127 милиона мања од укупне суме, коју је наша Мародна банка узајмила нашој народној привреди у виду 26конта и ломбарда. Милијарду 3590 милиона динара, наша народна привреда вратила је Народној банци као непотребну за платежни саобраћај. (Из наше раније анализе жиро-рачуна код Народне Банке зна се, да је највећи део тих депсзита од стране јавноправних новчаних и кредитних установа и да то представља касену готовину). Та је сума повећана свим повећањем са 106 милисна динара, То нам доказује још више, да постоји један део капитала аа нашем новчаном тржишту, који није пласиран, а који је, по дефиницији, требао бити пласиран, То је доказ о постојању незапосленог капитала.

Ми никала нисмо имали намере, да будемо пророци, па ни у овом случају ; али је интересантно и само се по себи намеће питање, како ће се развијати даље жиро-рачуни код Народне банке. Да ли је у опште могућно, да ти депозити расту и даље, Ваљда се неће догодити код нас, што нигде у свету није било, да се полевина укупног новца, пуштеног у оптицај, врати у касе новчаничне банке као непотребна 2 Ми мислимо да не могу још много да расту депозити по жирс-рачуну и да ће они почети опадати. Али је интересантно, како ће се развијати тај процес.

Пор утицајем горњих промена смањен је ноБчанични оптицај за 230 милиона динара. То је свакако повољна појава, али је она очигледно привремена. Треба само држава да подигне већу суму новаца са свога рачуна, а њезин рачун је сав покретан, па да се повећа оптицај. Ано се буду почели подизати депозити са жиро-рачуна, онда ће да се повећа новчанични оптицај још јаче,

Смањење оптицаја од 230 милиона динара, а незнатно смањење девизног стока, допринело је, да се и даље побољша квота металног и девизног покрића код Народне банке. Тако је проценат покрића свију обавеза по виђењу скочио на 42, а проценат покрића оптицаја достигао је рекордну висину од 54.48".