Народно благостање

25. јанугра 1930.

Aca Pavlović, advokat

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

? Страна 49

Jedan pogled na upravno uredjenje države pre i posle šestog januara 1929,

Posle 6. |{anuatfa. — Danas.

1. — Kralj |e 6. januara 1929. godine proklamacijom Mom dragom narodu saopštio svima Srbima,

Hrvatima i Slovencima, da je rešio da Ustav Mralje-,

vine Srba, Hrvata i Slovenaca od 28. juna 1921. godine prestane važiti, a da svi zakoni i dalje ostaju u Važnosti, „dok se prema policbi Mojim” Ukazžom ne ukinu”. Prema tome i u stanju, zasnovanomi ovim aktom Kraljeve volje od 6. januara ostao je u važnosti Zakon o ustrojstvu centralne uprave od 10. marta 1862. godine. Centralna državna uprava Osta– la je onako podeljena kako je i pre bila. Tek zakonom o uređenju vrhovne državne uprave od 31. marta 1929. godine?) promenjena |e stara i izvršena nova deoba centralne državne administracije. Po ovome zakonu ona se deli na dvanaest Ministarstava, i to: pravde, prosvete, inostranih dela, unutrašnjih poslova, građevina, saobraćaja, poljoprivrede, trgovine i industije, šuma i rudnika, socijalne politike i narodnog zdravlja. Pored ovih ministarstava, ovaj zakon je ustanovio jedпо поуо, trinaesto ministarstvo, kao posebno nadleštvo sa određenim, zakonom mu dodeljenim funkcijama, pod imenom Pretsedništvo ministarskog saveta. Ovim zakonom od 31. marta 1929. godine, Uredbom o podeli na odelenja |pretsedništva ministarskog saveta i ministarstava, koju je 19. aprila 1929. izdao prefsednik na osnovu zakonskog ovlašćenja, kao i Zakonom o uređenju Pretsedništva ministarskog saveta od 1. maja 1929. godine, bliže su određene nadležnosti pojedinih ministarstava i njihovo uređenje.

2. — Hralj je nosilac sve vlasti u zemlji ( čl. 2. Zakona o kraljevskoj vlasti). On je, dakle, i šef celokupne upravne vlasti). S toga Kralj sam po svome slobodnom nahođenju imenuje i otpušta predsednika ministarskog saveta i ministre. On po njegovom ovlašćenju upravljaju pojedinim granama državne uprave i odgovorni su samo njemu. Ministar se postavlja za jedno od ustanovljenih ministarstava. Može biti i ministra bez portfelja. Svi ministri čine Ministarski savet sa pretsednikom na čelu. Ministarski savet ne izdaje nikakve administrativne akte. On ne postoji više kao telo koje rešava. On ima samo savetodavni karakter i daje svoje mišljenje jedino o „predmetima za koja Kralj ili pretsednik Ministarskog saveta nađe za shodno” da ga pita. Svaki ministar je šef svoga resora i dela samostalno u svojoj nadležnosti. Skladnost u akciji održava pretsednik Ministarskog saveta, koji „ima zadatak da

1) Interesantno je, da je ovaj zakon propustio, da izrično kaže, da se ukida zakon o c. u. od 10. тала 1862. god., te su, po opštem pravilu, odredbe starog zakona i danas u važnosti u koliko nisu novim zakonom izmenjene, ako, razume se, ima materije „regulisane starim, a nedodirnute novim zakonom.

2?) Zbog toga se Zakon o uređenju vrhovne državne uprave od 31. marta 1929. godine juridički pogrešno izražava, kad veli (čl. 7.): „Na čelu državne утоупе uprave stoji pretsednik ministarskog saveta”. Izvesno se ovim htelo reći ono, što: je Stari zakon o n. c. u. (Š 18.) iskazao ovako:8 „Predsedništvo Ministarskog: Saveta smatra se kao glava Ministerstva”.

održava jedinstvo i jednoobraznost u poslovima vlade i uprave”. Zbog toga svi akti pojedinih ministara za koja je po ranijim zakonima bio potreban pristanak Ministarskog saveta ili Finansijskog odbora Narodne skupštine moraju, da bi imali važnost, biti odobreni od strane pretsednika Ministarskog saveta.

Ista misao je provedena i kroz Zakon o unutrašnjoj upravi od 19. jula 1929. god. Nijedan akt (uredba, naredba, pravilnik), koji sadrži direktivu za rad, upućen upravnim vlastima, ne može resorni ministar izdati bez saglasnosti, u krajnjoj liniji, pretsednika MinistarsKog saveta.

3. — posle 6. ianuara ostali su na snazi upravni zakoni o kojima smo govorili u prošlom članku. Upravna vlast se i dalje vršila preko istih administrativnih jedinica i na isti način kao i ranije. I nadležnosti su ostale iste kao i odnosi između centralnih i lokalnih državnih vlasti.

Promene su učinjene samo u odnosu na samoupravne vlasti. Ostavljajući na snazi i dalje dotadanje zakone o opštinama kao i Zakon o oblasnoj i sreskoj upravi, koji su regulisali učešće naroda u lokalnoj upravi, Zakon o izmeni zakona o opštinama i oblasnim samoupravama od 6. januara 1929. godine razrešio je, međutim, opštinske uprave u celoj zemlji i raspustio oblasne odbore i skupštine. Ovaj zakon je ustanovio u opštinama, u mesto izbornog sistema, princip postavljanja opštinskih uprava. Ovo postavljanje vrše veliki župani u svima opštinama. U Beogradu, Zagrebu i Ljubljani opštinske uprave postavlja Kralj na predlog ministra unutrašnjih dela. U oblastima oblasne skupDštine i odbore zamenili su komesari, čije je DOstavljenje stavljeno u nadležnost velikih župana*). Veliki župani su postavili komesare da dalje vode „зуе. poslove dosadašnjih oblasnih opština i oblasnih odbora”. Ministar unutrašnjih dela propisao je uredbom od 20. januara 1929. delokrug rada ,dužnosti i prava oblasnih komesara i postupak za vođenje poslova. Pošto je Zakon o oblasnim i sreskim samoupravama ostao u važnosti, komesar je dobio u nadležnost sve poslove, koji su bili povereni oblasti kao samoupravnoj jedinici. Za izvršenje tih poslova zadržana je tehnička organizacija oblasne samouprave kao i posebno njeno, ! ако штапјепо, озобђе. Мезго oblasnog odbora, izvršni organ je komesar, koji radi pod nadzorom i upustvima velikog župana.

Ovom reformom su svi poslovi u oblasti, srezovima i opštinama, kako oni opšte prave, tako i oni

lokalnog značaja, dotle u administraciji naroda донеле

8) Zakonom od 14. januara 1929. godine ukinuti su „Svi propisa dosadanjih zakona, uredaba, pravilnika i statuta, koji se odnose na izbor organa oblasne i opštinske samouprave”. Ovaj je zakon bio izlišan, pošto je pomenutim zakonom od 16. januara, Кој statuira, da upravne vlasti postavljaju uprave u opštinama i komesare u oblastima, stvarno ukinut izborni princip i sa njim sve odredbe o izborima, U ovom je zakonu još izrično rečeno (čl. 7.) da se ukidaju svi zakoni, uredbe, statuti i t. d., koji su u protivnosti sa njegovim odredbama, te je još ı time naglašeno ukidanje zakonskih odredaba koje govore o izboru uprava u opštinama i oblastima.