Народно благостање

25. јануара 1930.

zadovoljenje. Ovo stanje izgleda da menja Zakon od 3. oktobra po kome ban vrši sve poslove svoje nadležnosti po upustvima resornih ministara i stoji pod njihovim vrhovnim nadzorom (8 9.).

Razume se da je banu stavljen na raspoloženje čitav aparat činovnički. Njemu su kao pomoćni organi pridodati pomoćnik bana, da ga zamenjuje i zastupa u svima poslovima u slučaju sprečenosti, i okružni inspektori za poslove javne bezbednosti. Pomažu mu stručni referenti, koji se sada zovu načelnici odeljenja za Otpravljanje poslova. Svi su oni tehnički stručnjaci i savetnici i pomagači, ali moraju raditi po Danovim uputstvima, koji jedini ima pravo da sam odlučuje. Najzad, uz bana postoji kao savetodavno telo i bansko veće, sastavljeno od 20—30 članova, koje na predlog bana postavlja i otpušta ministar unutrašnjih poslova.

7. — Ban ne vodi samo poslove opšte uprave. Zakon o banskoj upravi predao je banu u administra-

ciju i sve poslove, koji su po zakonima bili dati u nad-

ležnost sreskih i oblasnih samouprava. Tako je nadležnost bana dvostruka: ona koja je pripadala velikom županu, znatno sada proširena, i ona koja je pripadala oblasnim i sreskim samoupravama. Postoje poslovi opšte uprave i postoje banovinski poslovi. Koji su to banovinski poslovi? Pored upravljanja banskom imovinom i poslovima banskih zavoda i ustanova, tu spadaju i sva staranja za „privredne, humanitarne, zdravstvene, socialne, saobraćajne i kulturne interese banovine i njenog stanovništva, u koliko se odnose na zadatke, koji po svome značaju prelaze obim i potrebe pojedinih opština ı obuhvataju veće delove banovine, a nemaju važnosti za celu državu”. Radi ispunjenja ovih zadataka, banovina je načinjena pravnim licem, kao što je to bila oblast kao samoupravna jedinica, te kao takva može biti subjekt prava, „može samostalno sticati prava odnosno preduzimati obaveze«. Ban može osnivati i pomagati zavode, preduzeća i ustanove radi ispunjenja ovih zadataka i u tome cilju, a u granicama zakona i uredaba, propisuje potrebne pravilnike i predlaže izvore za pokriće izdataka, koji se odnose na banovinski delokrug ,a ne mogu se pokriti iz

prihoda banovinskoge imanja i ostalih njenih ustanova.

On postavlja činovnike za banovinski delokrug, ali za ove poslove ne može ustanoviti odvojena nadleštva. 1 u svome delovanju u banovinskom delokrugu, ban dela samostalno i stoji pod nadzorom i kontrolom ministra unutrašnjih poslova, a u pogledu finansijskom pod kontrolom ministra finansija. Nikakve banovinske dažbine i pristojbe ne mogu se zavesti niti se makakvo zaduženje sme učiniti, dok se prethodno ne dobije odobrenje min. finansija, koji ima da ceni i celishodnost i povoljnost podnesenog predloga. Isto tako nikakav ugovor o kupovini ili otuđenju banovinskog nepokretnog Imanja ne može biti zaključen pre nego što ministar finansija oceni celishodnost posla i da svoje odobrenje. Sasvim pravilno, ban je u poslovima finansijske prirode ograničeniji nego što su bile oblasti kao samoupravne jedinice, koje su, u pogledu odgovornosti, pretstavljale kolektivnu volju čitave oblasti.

8. — Ali time, što je ban dobio u svoju nadležnost pored poslova opšte uprave i poslove lokalnog

OcnpBaqn: Banque Ottomane, Banque de Paris et des Pays-Bas, Societe Financiere d'Orient

плитвинипипнљв

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Обавља све банкарске послове

па у пипинанниининнпипнинвшеноцинниашинанизикнипаснанигшвниицаи дампапаввигиопана Е

Страна | 5!

značaja, njegov. pravni položaj ni u koliko nije izmenjen. On je jedino i samo pretstavnik državne vlasti, on je jedino i samo državni organ. Od centralne vlasti on dobija vlast, po njenim direktivama radi, od nje samo zavisi, samo je njoj odgovoran. U banovini druge vlasti nema do državne i njoj je na čelu ban.*)

Ban je državni činovnik. Njegovo dostojanstvo je visoko uzdignuto. On je van grupa i kategorija zakona o činovnicima. Postavlja ga Kralj svojim ukazom na predlog ministra unutrašnjih poslova u saglasnosti sa pretsednikom ministarskog saveta. Njegove su prinadležnosti znatne. Nadležnost proširena, vlast velika. On postavlja, premešta, otpušta i penzioniše sve Бапоvinske činovnike, a sve državne do druge grupe treće kategorije. Ban je missus dominicus u čijim su rukama skoncentrisane sve javne službe, sva vlast državna, sem vojne, na feritoriji banovine, odgovoran samo vladi. Pa ipak on je samo administrativni činovnik i u punoj zavisnosti od vlade, delegat vlade u banovini, agent izvršne vlasti. Isto kao i veliki župan.

9. — Značaj |e ovih zakona veliki, i ako je sistem centralizacije u potpunosti održan (it. 3). Prvo, u stvaranju velikih administrativnih jedinica, koje će biti sposobne za uspešan rad na privrednom, socialnom i Кијturnom polju, kad budu za taj posao pozvane. Drugo, u znatnoj dekoncentraciji poslova centralne državne uprave, koja se vrši. Ministarstva će ostati kao organi za opštu direktivu i vrhovni nadzor upravnih organa, za pripremanje legislativnih poslova i, najzad, za odlučivanje samo o poslovima, koji se tiču države kao celine. Za dobru administraciju uvek je bolje, da je vodi i da konačno odlučuje organ bliži ljudima i stva-– rima o kojima rešava nego centralna vlast, daleko i neupoznata sa lokalnim potrebama. I prvo i drugo dobija svoju važnost s obzirom na budućnost. Ozbiljna dekoncentracija je prvi korak za decentralizaciju. Ona je podloga za pravi samoupravni sistem, kad ovaj bude ustrojen i kad banovina bude organizovana kao samoupravna jedinica.

Ти leži nesumnjivo preimućčstvo ovih zakona.

% %

5) 8 toga je jJuridički pogrešno govoriti, „da banovine nisu samo delovi državne teritorije, nego jednovremeno i samoupravne je(Kostić Dr. Laza: „Vreme” od 29-%X-929.) ili da su one „postale samoupravna tela” zato što su oglašene zasebnom pravnom ličnošću, sa vlastitom imovinom, vlastitim finansijskim sredstvima (Dr. Sagadin: „Politika” od 23-X-929.) ili da u banovini „postoje dve uprave: državna i samoupravna” (Dr. Ivo Krbek: „Vreme” od 21-2X-929.). Istina po Zakonu od 3 oktobra u nadležnost bana Stav: ljeno je i vršenje nadzora nad samoupravama (S 6) Zakon o banovskoj upravi predviđa odsek za samouprave (S 9). Da nije to upotreba termina u istom smislu kao u Zakonu o o. u., kako smo objasnili u tač. 4? Pogrešno je tvrđenje i da je opština ostala samoupravna jedinica, jer je pojam samouprave isključen usvojenim principom postavljanja upravnih organa u opštini od centralne vlasti.

dinice”

i njihove zavisnosti

попшпнип наинишининпшввв ичннксоиксоаисовннш пансиона NR ввналававипвинтакаививагпкопованецтитпилвивои сланаввив ха вивсееи o

сРранкуско~Српске Банка Каштал: фран. 20,000.000 ~

Седиште: ПАРИЗ, Централна Дирекција: БЕОГРАД 5

Филнале: Лондон, Скадра Битољ, Ниш, Солун

8 n u

MHE E RM Ko Hm n pupmnnWdupzanpRGRaNHGWamanu