Народно благостање
25. јануара 1930.
лиона марака немачких облитација (неће се појављивати ни железнице ни пошта као дужници, већ немачка република) и 800 милиона марака ропарапионих облигација образују један зајам. Дабоме да облитације морају бити одвојене, једне ће бити репарационе а друге чисто немачке ; али ће бити емитоване једнога дана, по истом проспекту, од стране исте емисионе куће и чак под условом да ко год буде уписивао може уписивати најмање три облитације, и то две репарационе и једну немачку инвестициону. Детаљи споразума врло су интересантни. И банка за међународне обрачуне, која рукује комерпијалним делом немачких репарација и Немачка република дају Мортану као банкарској кући, која ће образовати конзорциум, облигације у укупном износу од 1,290.000.000 марака. Морган онда саопштава услове под којима може извршити емисију тих зајмова. (Мисли се на емисиосни курс од 98 са номиналном каматом од 5, и један проценат амортизације). Ако оба партнера. пристану, онда се врши емисија и сваки добија противредност продатих облигација. Ако Немачкој буду изгледали услови и сувише тешки, онда се она може повући, али се онда обавезује да до 1. октобра, 1980. г., а евентуално чак под извесним условима и до 1. априла 1981. г., неће изићи на, светско тржиште капитала и тражити зајма. Ако пак Француска не пристане, онда Немачка добија пуну слободу апеловања на светско тржиште капитала.
Нити ће се повући Француска нити Немачка. Услови који су повољни Француској биће повољни и Немачкој, а услови ће бити свакако релативно најбољи, који се могу постићи, пошто ће се синдикат образовати од првих светских банака.
_ Немачка у ствари учинила је велике концесије Француској у овом погледу. Она ничим до сада није била обавезна, да се уздржава од тражења зајмова, док се врши емисија репарационих облитација. Она је то учинила из добро схваћених својих сопствених интереса ; она. зна да није добро добити Француску као противника у борби на светском тржишту капитала; а у случају споразума са Француском појамно је, да ће Француска и немачки кредит подржавати, да би што више добила од репарапионих облигација. Због тога, су Немци ишли тако далеко, да су се обавезали на, саннтересовање у емисији репарационих облигација и у даљој будућности. Ту је споразум између једне и друге стране отишао најдаље.
То је по нашем мишљењу највећа тековина Хашке конференције, то је прави Локарно. Споразум у једноме питању, у коме није била обавеза ни с једне ни с друге стране, а који је дошао из државничких потледа на међусобне односе једне и друге стране.
Наш положај
Не можемо дати тачну слику нашег положаја, "док не будемо добили оригиналне текстове свију споразума постигнутих у Хагу.
_ Међусобна потраживања и дуговања са Аустријом су компензирана; и то је.велика добит за нас — ако су тиме обухваћена и уступљена добра. Са Бугарском нисмо имали никаквих компликованих тражбених односа (за разлику од Румуније), те
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 55
"смо и ту могли лако да се споразумемо. У питању
Мађарске за нас је главно да смо се ми ослободили ризика да плаћамо мађарске оптанте и секвестиране власнике из буџетских средстава. Ми потпуно разумемо г. Маринковића, кад је са задовољством подвукао ту тачку.
Резервишући за доцније укупан поглед на ново стање репарационих питања са гледишта на-
"тих интереса, не можемо завршити ове ретке, а да
не бапимо отшти поглед на новостворени положај по нас.
Код немачких репарација наш је положај у првој фази (у Јанговом комитету) био очајан: Ми смо били једина земља, која је имала да сноси један део ратних дугова, из сопствених средстава. То је зло уклоњено споразумом са француском владом о нашем ратном дугу. Друга незгодна ствар лежала је у томе, што нам је за, последње 23 године смањено репарационо право на износ ануитета наших ратних дугова. Али то није тако велика несрећа, пошто је врло вероватно, да ће после првих 37 година репарационо питање престављати прошлост.
Треће прекраћење лежи у смањењу нашег учешћа у незаштићеном делу немачких репарација на цигло 6,000.000 марака, у место преко 30 милиона.
Г. Маринковић учинио је резерве код једне тачке споразума на другој Хашкој конференцији. По Јантовом плану 3/, суме, за коју буду евентуално смањени ратни дугови, смањују се немачке репарације. Друга Хашка конференција одлучила је да се тим поводом има, да изврши понова злогласна ревизија кључа поделе репарација. Како ми у првим годинама, Јанговог плана један мали део нашег репарационог потраживања дајемо на одужење ратних дугова, а већи део иде на појачање државног буџета, то је постојала опасност да при ревизији кључа понова рђаво прођемо.
Како у репарационом питању, а у међусобним односима поверилаца, влада диктатура мањине, против чијих одлука, нема. апелате, то можемо рећи да смо ми добро прошли: у наредним годинама имамо да примамо нето годишње око 800 милиона динара у корист државног буџета.
Споразум с Мађарима На међународној конференцији не вреде аргу-
оменти, већ тврдоглавост и издржљивост. Том су методом Мађари постигли максималан успех, у по-
недељак у 6 сати по подне имала је немачка делегација поћи кући; у току понедељника тек је постигнут споразум. Између суботе и недеље држали
су Мађари делегате стручњаке поверилаца до 5 ча-
сова у јутру на ногама.
Прва победа Мађара састоји се у одређивању висине репарационог дуговања. Остало је као и сада: Мађарска има плаћати годишње 10 милиона златних круна до 1943. год. а 13'/, милиона после тога рока. Али тешко да ће од тога ма што год додобити повериоци. У осталом у споразуму стоји, да плаћања од 13:/, милиона златних круна нису у опште репарације већ покриће административних трошкова. Друга победа Мађара лежи у томе, што је у Хагу признато потпуно право мађарских опта-
· ната на накнаду штете за њихову непокретност,
која је у државама наследницама подељена аграрним интересентима. То је потраживање максимирано на суму од 2,500.000.000 динара.