Народно благостање

Страна 90

Јер кад је човјек од чедног почетка као тртовачки помочник дошао до сувласника једне јаке текстилне фирме а затим прешао и у индустријалце текстила, послије што је неко доба бис и предсједником Загребачког Збора, зашто не би био пресједником и једне банке.

Нови завод имао би око себе окупити у првом реду тртовце за чије потребе постојећи заводи наводно не показују

довољно разумјевања. Међутим главно питање за просперитет |

завода бити ће то, хоће ли он бити у стању да својим комитентима даде довољно кредита. Код нас за експанзију у банкарству не фали толико тражиоца кредита колико оних који су вољни поједином заводу повјерити своја средства. Тек по приљеву властитих и повјерених средстава могу новчани 38веди да подјелују кредите. У сваком случају поред великих банака, апсолутна је потреба да на тржишту има и мањих, завода како би могли удовољити кредитним потребама оне клиентеле, која нема изравног приступа код великих заведа. Тиме би се попунила једна велика празнина у нашем новчарству.

— Posle bovrafža madžarike delegacije iz Haga nastao je pokret međ sitnim sopstvenicima u Madžarskoj u cilju da se mađarski optanti, koji su tako bogato prošli u Hagu, podvrgnu naročitoj porezi na dobit, koju će postići prilikom obeštećenja. Kako je i Mađarska sama žestoko prošla u Hagu, to se obrazovala u Mađarskoj jedna stranka koja traži, da se valoriziraju predratni dugovi bar sa 10%. Mađarska vlada dala je na to kominike da je stanje državnih finansija tako, da o kakvoj valorizaciji predratnih dugova ne može biti govora.

— Рад Brapblariskog Obileg ojguravajućeg dygj}va, o čemu

smo pisali pre 6 meseca, povukao je pad rumunskog osiguravajućeg . | šioce da sprovedu stoku iz sela za varoš, stavivši na drum razne pre-

društva Lojdu] Rom'n. To je društvo osnovano 1925. god. sa 3,000.000 leja glavnice, i sa većinom akcionara Rumuna; ali je u stvari većinu imalo gornje nemačko društvo. Lojdul Romi se bavio svima vrstama osiguranja. Društvo radi od početka sa deficitom, tako da je metropola iz Frankfurta morala štalno dodavati, da bi se ono moglo održati. Čak je Frankfurtsko Osiguravajuće društvo preuzelo ličnu garanciju za Osiguranje života 22,000.000, od požara 36,000.000. i oko 15,000.000 drugih oblika osiguranja. Potrebno bi bilo u svakom slučaju 2 i po miliona maraka, pa da se likvidiraju sve te obaveze. Rumunska vlada pokušava da naplati dugovanje Lojdula od Frankfurtskog društva „tvrdeći, da je ono u stvari bilo sopstvenik. Stečajna masa Frankfurtskog društva na to ne pristaje i upućuje rumunsku vladu na parnicu. Tako rumunska vlada neće moći ništa naplatiti od pravog sopstvenika toga „domaćeg” osiguravajućeg društva.

— Мађарски ратни зајмови доживели су након завршетка хашке конференције веома велику хосу. Не пештанској берзи су курсеви показали пораст од 25% до 30%.

— Покушај завођења штедње код школске омладине у Београду. Беотрадска Општинска штедионица дошла је на једну врло духовиту и практичну мисао. Она, је о Ов. Сави ове године поклонила свима ученицима првог, другог и трећег разреда основних школа у Београду по једну уложну књижицу ва улогом од 5 дин. Изузимају се деца, која су већ имала упожне књижице Поштанске штедионице. После десет година улатања деца стичу право подизања својих улога. Пре не; изузев случаја болести или одласка из Београда. Овај последњи могао би се и одбацити, кад се увме у обзир да се исти улози могу пренети и у коју другу шетдлоницу. Ова акција која је подузета у циљу навикавања деце на штедњу, врло је корисна. Јер ма колико истицали аргументе, ва нешто у што хоћемо и друге да убедимо, мање ћемо успети, но кад се служимо очигледном наставом. А та очигледна настава у горњем случају састоји се у томе, да се изазове интерес за штедњу код деце. А тај интерес ништа јаче не изазива нето располатање већ једном сумом код штедионице. Јер од стотине будућих штедиша, двадесет њих не би то били, да није створена ова акција Општинске штедионице.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 6

— Улози на штедњу код великиг американскит батак износе преко хиљаду милијарди динара.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

__ Метавва сатеотрува kata ima vrlo veliki iznos letećih dugova: preko milijardu maraka. Od toga je najviše u obliku menica i blagajničkih zapisa. Te su menice i zapisi dati raznim bankama u eskont sa kamatnom stopom preko 8%. Kako se pojavila veća obilnost novca na svetskom tržištu, to se opet državna kasa pojavila kao ponuđač državnih bonova sa rokom od godinu dana i sa neto kamatom 7 i bo od sto. Banke: se ustežu da uzmu bonove po toj kamatnoj Соје tvrdeći da je ona i suviše niska prema stanju pijace, u toliko pre što je uslov, da se blagajnički zapisi ne smeju reeskontirati kod stranih banaka. S druge strane smatra se; da su blagajnički zapisi i menice nemačke državne blagajne sa rokom od godinu dana za strane banke tako vanredan plasman sa kamatom od 7 i po od sto, da je bankama teško ne kupiti ih. _ -

— Опадање мађарскиг државнит тригода. Из Будимпеште јављају, да су према статистичким податцима мађарског министарства финансија државни приходи веома подбапили. Месец новембар, који је познат као најјачи месец, показује приходе од 92.4 милпона пента; према 1928 тодини то је мањак од 15 милиона пента.

ПОРЕЗИ

— ( 5апјејди па Уезети и Метасвој, ЂИа је ovih dana одгеđena javna prodaja nepokretnosti i uzapćenih pokretnosti seljaka za dužnu porezu. Na dan prodaje pojavili su se seljaci u velikim gomilama i sprečili licitaciju raznim pretnjama. Isto su tako sprečili izvr-

preke. Stoka se srazbegla i, seljaci je pohvatali. Velika masa seljaka bila je toliko jaka, da žandarmi nisu smeli ništa preduzeti. Ovo je već drugi put u kratkom vremenu, da se u ovome kraju Nemačke prave formalne pobune protiv poreskih ekzekutora.

КОМУНАЛНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Утрава града Јесенице у дравској бановини, одржала. је ових дана седницу, на којој је закључено, да се пето пре приступи оснивању градске штедионице. Јесенпце је позната варошипа на нашој северној гранишпи и важан центар наше гвожђене индустрије.

— Нова Сад се стара да развиће вароши саопрази значају, који је она добила као седиште бановине. Ових дана, ће закључити градска управа један уговор са фирмом Штода из Пилзена ради подизања једне лепе и модерне кланице. Шкода лиферује само унутрашњи уређај у вредности од 7,000.000. динара на кредит за три године, а саме зграде би подигла ОПштинска управа. Исто тако јављају да је неколико предузимљивих индустријалаца одлучило, да подигне један сталан павајон за изложбе. Он би коштао од прилике милион динара и био би на површини од 2960 ма, а около би био парк од 24.000 м2. Павиљон би био приземни, а таксе за изложбе биле би врло јефтине. Изгледа да је капитал већ прикупљен на тај пачин, што су њих 20 уписали свих двадесет удела,

ТРГОВИНА

— Duyađeset godina bye bojave срејвог ala osnovala je bila uprava monopola duvana u Italiji jednu filijalu u Manhajmu u Nemačkoj, pod firmom Bornhauzen i Ko.. čiji je sopstvenik bio poč. talijanski konzul. Bornhauzen firma imala je za zadatak da prodaje italijanske duvanske produkte u Nemačkoj i za inostranstvo u opšte, a s druge strane da kupuje sirovine duvana nemačkog porekla. Sad javljaju da je u Majnhajmu ponova osnovana firma pod imenom „Таја“, Која ргодаје duvanske proizvode po propisima italijanske duvanske režije. Kapital iznosi 100.000 maraka. U isto vreme podiže firma fabriku za izradu duvanskih prerađevina.