Народно благостање

Страна 94

— Usled mnogobrojnib slučajeva раравајтве bolesH, koja se prenosi od papagaja na ljude, sve zemlje zabranjuju uvoz papagaja. I tako ćemo o papagaju znati samo iz zoologije.

— Приврендо стање Румуније. Ми смо већ указивали на то, да привредна структура и економско развиће Румуније показују необично велику сличност са нашом земљом. Оматра се, да је главна карактеристика румунске народне привреде страховита оскудица у капиталу. То је главна крактеристика и наше народне привреде, али је у Румунији већа оскудица што се бгледа у већој каматној стопи. И у Румунији опада каматна стопа као и код нас, али са дистанцијом од 5—6 поена. Разлог ће бити у главноме у претераној ксенофобији, коју је терала либерална. влада према страном капиталу. Не само да му никакве олакшице није давала, већ је вређала често и она права странога капитала, која су била тарантована међународним уговорима. Може се рећи да се стран капитал држи прилично далеко од Румуније. Знамо да је Румунија закључила државни зајам од 100,000.000 долара ; али то није ни у колико помогло повећању понуде на тржишту капитала, ; јер је износ делом остао на страни за разне поругбине, а делом је употребљен за појачање девизног стока код Народне банке. Нема веће заблуде од идеје, да ће моћи да се певећа понуда капитала на домаћем тржишту путем закључивања државних зајмова. |

И Румунија је пролазила кров тешке дане двају рђавих тодина 1927. и 28. као и ми. И Румунија, је имала богату жетву у житу и кукурузу 1929. год. Али ни тамо није добра жетва, могла да допринесе знатном појачању куповне снаге народа. услед веома ниских цена.

Ниво живота широких маса румунскога. народа је делом нижи но код нас. Као један доказ за то служи и потрошња, шећера на једног становника, која износи код нас око 10 кг, љ у Румунији 6. Чак је у 1929 г. потрошња шећера пала за 80/0. Потрошња, пива је опала у 1929 према 1928., за читаву трећину. Као један од разлога, наводи се и повећање трошарине на пиво.

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТР:Л

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 6

Док наша индустрија показује полет у 1929 г., дотле у Румунији индустријска делатност у 1929 није ништа боља, но 1928., која је била слаба, изузев две најглавније гране дрвну и петролеумску. Ове две последње показују врло велики полет и доста су допринеле ублажавању економске кризе, која се нарочито огледа у опадању производње угља у 1929. г., и у повећаном броју протестованих меница. Шротестовано је 1926. г. 70,895 меница у вредности од 1,014,000.000 леја; 1924 год. 51,740 у вредности 1256,000.000; у 1928. 83.019 у вредности oj 2.003.000.000 леја.

Велике се наде полажу на пролетњу извозну кампању, јер Румунија има да извезе, осим знатне количине јечма, још око 968.000 вагона кукуруза. То је готово три пута, од онога колико ћемо ми имати да извеземо. (У главном се може сматрати, да је тај отроман сток румунског кукуруза главни узрок велике депресије цена томе артиклу на светском тржишту). Сељаци су од новца узетога за продату жетву јесенас платили порезе и одужили нешто: својих приватних дугова. Тек од уновчења, остатка жетве у пролеће очекује се пословно оживљење.

— На који све начин људи долазе до пара. Млади енглески романописац објављљује свој први роман. Прођа књиге је бедна! У очајању даде он највећем енглеском листу оглас следеће садржине: | _

„Млад милионер радо би се оженио дамом, која би п“ свем карактеру и личним особинама личила на главну јунакињу романа Петра Аксвортија. „И он освоји љубав“. За 4 да на распродато је цело прво издање.

— Како је u код нас покренуто питање реорганизације професионалних комора, укидања неких постојећих и увођења новић, то је интересантно за наше читаоце да знају под каквим се условима извршила једна таква реформа у Немачкој.

Прајски министар трговине спојио је три трговачко-индустриске коморе с оном у Хатену. Укинуте коморе поднеле су суду тужбу против министра тртовине и он је добио од суда исту с тим, да да по њој одговор.

ТА

Стање Народне банке на дан 3:!. јануара 1930 г.

Стање Народне банке на дан 31. јануара 1930. године налази се у знаку месечно сезонскоме. Езена пасива смањена је за преко 231,000.0006 динара од чега је подигла држава 175,000.000 динара, државне привредне установе 21: милион и имасци жиро рачуна 34:/, милиона динара. Највећи део тих придизања дошао је због краја месеца, за који су везана и код јавно-правних и приватних привредника многобројна плаћања. Врло је лако могућно да опадање депозита по жиро-рачуну не носи сезонски карактер, већ да је то продужење оне линије која је почела пре две недеље, а коју смо ми пре извесног времена огласили врло вероватном, то јест, да ће се депозити по жиро-рачуну постепено смањивати било за исплате купона и других обавеза, било ради пласирања новца. — У Војводини иде врло живо кредитирање сељака. Према стању од 15. јануара депозити по жиро рачуну опали су за 160.000.000 динара и износили су 31. јануара свега 1,190,500.000 динара.

У активи Народне банке има две важније прсмене. Прва је даље опадање потраживања Народне

банке по есконту за 18,000.000 динара. Укупан менични портфељ Народне банке износио је 31. јануара само 1,,202,000.000 динара. Друга већа промена састоји се у смањењу девизног стока за 42", милиона динара. Ни то није ништа несбично ни изненаБујуће. Ми смо већ напоменули, да ће у првим месецима 1930. године морати доћи и опадање девизног стока, пошто је У то доба године обично извоз слабији, а плаћања у иностранству много већа. Према 31. децембру прошле године пад девизног стока износи свега 122,000.000 динара а то је за један зимски месец одиста мало.

Више куриозма ради треба забележити, да је и овог пута рачун привремене размене државне по-

" казао пад од 1,993.000 динара и то наравно како У

активи тако и у пасиви. То значи, да је држава подигла са свога депоа код Народне банке страну валуту или метал, а за тај износ положила је Народној банци новчанице. Са стране тешко је погодити из каквих се разлога могла догодити та промена у рачуну привремене размене.

Смањење активе за 62,000.000 динара и пове-