Народно благостање

Страна 96

ТАСКЕВАСКА BERZA Zaatan porast uložaka zagrebačkih novčanih zavod...

Novčani zavodi već su u glavnome dovr:šili svoje bilance. Sada se daje poslijednja redakcija i za par dana doči će pred sjednice ravnateljstva a onda i pred javnost.

Sa resultatima bilance naših vodećih zavoda možemo biti zadovoljni. Osobito je znatan porast uložaka. Ako bi po porastu uložaka naših vodećih novčanih zavoda htjeli suditi naše privredne prilike, onda bi resultat bio vanredno povoljan. |

Prva hrvatska štedionica ima uložaka koncem 1929. za 250 milijona dinara više nego koncem 1928. Ako uočimo da je porast uložaka u godini 1927. bio 136 milijona dinara a godine 1928. čak samo 10 milijona dinara, sa porastom u godini 1929., Prva hrvatska štedionica može biti i te kako zadovoljna. A i čitava naša privreda jer je to Jedna vanredno povoljna pojava.

Gradska štedionica imala je prošle godine porast uložaka .od 79 milijona dinara. Godine 1927. porast je iznosio nešto preko 50 milijona, a godine 1928. niti 30 milijona dinara. Prema tome i tu vidimo jedan rekordni porast uložaka.

i kod drugih zagrebačkih novčanih zavoda imamo poraste uložaka iako ne u dimenzijama kao kod Praštedionice ı Gradske štedionice. U svakom slučaju, ukupni porast uložaka kod zagrebačkih novčanih zavoda iznosi u prošloj godini preko pola milijarde dinara. A pola milijarde dinara za naše je prilike jedan znatan iznos. Prva hrvatska štedionica znatan dio novih sredstava plasirala je u eskompt mjenica. Ona se sve više i više razvija u zavod koji će naročitu brigu posvetiti eskomptu mjenica i to poglavito mjenicama na manje iznose. Tu joj dobro dolazi veliki broj filijala. Za nekoliko dana početi će raditi i filijale u Nišu, Gospiću i Rabu. A sprema se i na osnivanje novih filijala u prvom redu u Vojvodini i Srbiji.

Петгпо Pžije. Prošlog tjedna promet devizama је iznosio 55 milijona dinara. Ovog tjedna ima bitnih oscilacija u strukturi deviznog tržišta. U ponedeljak nije bilo privatne robe i Narodna banka je morala intervenirati sa 8 milijona dinara. U srijedu naprotiv bilo Je toliko robe da je Narodna banka dala samo 200.000 dinara. Pored toga ostalo je još privatne robe, koja nije mogla biti plasirana. Ima već godina dana da intervencija Narodne banke nije bila tako slaba kao u srijedu.

Kursevi svih deviza popuštaju što je u vezi sa popuštanjem Zuricha sa kojim smo mi tako usko povezani.

T+žitje dionicama. Promet je sve slabiji ı slabiji. Publika ne pokazuje nikakovi interes a sami zavodi interveniraju tek onda, ako kursevi popuštaju. Međutim to danas nije slučaj. Skoro svi papiri naginju porastu kursa. Tu odlučuje u prvom redu približavanje dividende. Kako mnoge dionice notiraju ispod nominale a ipak odbacuju znatnu dividendu, računa se, da se neće dozvoliti da po isplati kupona kursevi padnu za iznos dividende.

Kod industrijskih poduzeća Dubrovačka plovidba znatno slabija i kurs je za novac ispod 400 dinara. Doduše nema ni robe. Slpbodna plovidba nalazi se u lošijim prilikama jer su podvozi veoma niski, a obalna plovidba, makar subvencionirana, nije u stanju da pokrije manjak u slobodnoj plovidbi. ;

Ттиле djonicama. Promet je sve slabiji i slabiji. Publika ne povoljno. U januaru promet je iznosio oko 30 hiljada dolara od toga 20 hiljada u poslijednjem tjednu. Na burzovnim sastancima u februaru promet zna postići i 5.000 dolara. Zagrebački burzijanci računaju da bi do nekoliko mjeseci Blairov zajam mogao biti papir u kojemu bi se na zagrebačkoj burzi najviše prometalo. Pa čak i više nego u Šteti. I sada na pojedinim sastancima promet Blaira zna biti veći nego kod Štete.

Sa prvim februarom zagrebačka burza napustila je kotiran e „tel quel”. Kod investicionog: zajma već se vidi razlika u kursu između Zagreba ı Beograda. Međutim kod Štete kod kassa poslova, :oš nema bitnc razlike, ali se terminski zaključci već znatnije razlikuju. Budući da će i ljubljanska burza kotirati na isti način kao i zagre-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 6

bačka, postoji nada, da će konačno sve naše burze svoje poslovanie postaviti na istim temeljima kako bi javnost mogla biti najbolje orijentirana. |

| ___U Ratnoj šteti prevladava Сугзта tendencija sa porastom kur;i. Poslijednih dana na zagrebačkom tržištu znatna je trgovina u kru skim bonovima. Kurs je poslijednih dana od 45 porastao na preko 60.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА

На девизном тржишту кретање курсева девиза много је живље. Према порасту швајцарског франка на међународном тржишту, све су девизе код нас попустиле ; непромењени су остали Њујорк, Женева, и Берлин а веома велик скок показује Пешта. И тај скок се објашњава као последица Хашке конферендије. Обрти знатно су порасли и износе 4+,000.000 дин. према 25,000.000 дин. у прошлој недељи. Највише је трговано у девизама Њујорк (12,3), Женева (8,4), и Праг (7,1 милион динара).

На ефектном тржишту ситуација је нешто живља. Рента ратне штете показује чврсту тенденцију, али су ефектуирани закључци минимални. 31. јануара курс је износио 439.75; не следећем састанку — екс купон — 418.125. Од тог курса ратна штета се попела до 6. овог месеца на 415,50 динара. При томе је интересантно напоменути, да на дан 5. овог месеца уопште није дошло до закључка.

7% пнвестициони зајам имао је у току недеље чврсту тенденцију. Од 31. јануара, на који дан је нотирао 81— динара, попео се до 4. 0. м. на 853.25, али је на следећем састанку опет попустио за 15 пара (ексекутивна продаја); на дан 6. 0. м. зајам је остао без курса.

За Блерове облигације, којим се отпочело трговање на Београдској берзи, за сада још нема интереса, па следствено ни курса. Само је постојало неколико тражња за 7% облигадија Хипотекарне банке и то по курсу од 4550. Закључака шије било.

Вреди истакнути да наши доларски папири нотирају друтојаче у Београду, а другојаче у Загребу, што има за последицу да на нашим двема највећим берзама постоје различни узанси, а то је једно потпуно немогућно стање. Аутономија берзе једна је веома корисна и потребна ствар и ми смо увек били за то. Али да се аутономија развија у поменутом правцу, то је недопуштено и штетно.

Акције Народне банке, које су у току прошле недеље показивале толико снажан скок, умириле су се. Курс је варирао од 8.600 до 8580, али је на састанку од 6. 0. м. нотирао 3610. Обрт је много мањи но у прошлој недељи, а износи ипак још 75.000 динара.

Од приватних хартија од вредности било је закључака у Врачарској задрузи код курса од 475, у Извозној банци код курса од 760, у Општој привредној банци код курса од 80.

Наши доларски папири нотирали су у току ове недеље као што следи:

На дан 7% Блер 8% Блер 7% Др. Х.Б. 81. јануара 78..87 88— 80.3. фебруара 77.715 88 — 80.4. фебруара 78.87 88.25 78.5. фебруара 78.— 88.— 78.50 6. фебруара 78.— 88.— 78.—

Оли о зле „Жеародно БВлакоставње“

air IK EE ен пета E O a E JI ентитета ари ir ı