Народно благостање

_ Страна 114

У тренутку, кад је и најнеограниченији апетит за златом морао бити задовољан златним стоком од 69 милијарди франака, појавио се и проблем, — који је уосталом постојао у Америци за време великог богатства злата, на име: шта да се ради па да се губитци од тога сведу на што мању меру.

Ш Прва штета од нагомиланог злата

Зашто се државе боре о златог Зато што им је оно потребно као средство плаћања. Међутим знамо да ни у Француској ни у другим земљама звечеће злато не служи као средство плаћања, као новац, већ лежи затворено у касама новчаничних банака. Па ипак оно служи као средство плаћања и то посредно: издају се новчанице, које су много згодније и еластичније као средство плаћања од звечебега злата, и што је најглавније, много јефтиније.

Замена злата новчаницама чини новчани оптицај згоднијим и рационалнијим, али не и јефтини јим. Новчанични оптицај покривен са 1009, не даје никакав приход, јер су те новчанице употребљене за набавку злата. Тек оптицај покривен са мање од 1009/, почиње да доноси приход, који је у толико већи, у колико је мања квота покрића.

Новчанице покривене златом са 1009, у погледу рентабилитета су исто што и само злато исковано у новац и пуштено у оптицај: то је златан оптицај. Ту је губитак раван камати на капитал, који представља сток злата, односно износ новчаница у оптицају.

Француска банка има у својим касама 43 милијарде франака злата. Ако се узме камата од само 39, — а то је најниже у свету — онда излази, да губитак на томе злату износи једну милијарду и триста милиона франака округло.

Међутим ми смо исказали укупан златан сток у Француској са 69 милијарди франака. То је тачно. Разлика од 26 милијарди франака је у потраживањима на страни — у девизама.

У прво доба прилива злата у Француску зла. тан сток је био много мањи, а сток девиза много већи. јер прилив злата у једну земљу не мора да се врши увозом злата, већ порастом девизног стока. Прилив злата врши се обично куповањем потраживања код страних банака, која гласе на страну валуту. Тако је било и у Француској. Од почетка 1927. године била је обилна понуда девиза на доларе и фунте стерлинга, — две валуте које су тада важиле као златне.

__ Ната се потраживања на страни вуче камата, чија висина зависи од тога, у којој је земљи, јер је камата у разним земљама разна. А зависи и од вештине са којом руководи новчанична банка своју политику девиза.

Француска Банка у току 1929. године водила је генијално политику девиза; она је, као што је г. Шерон изјавио пре два месеца у финансиском одбору, ухватила на своја потраживања на страни просечно 5%/, камате. Вероватно, да је искоришћена висока камата у Америци. Али је она још пре годи-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 8

ну и по дана почела да води политику претварања девиза у злато и пренашања тога злата из иностранства у земљу.

Та је политика била диктирана двама разлозима: један је политички, а други економски. Пре свега хтела је да своје злато има у својим рукама и на својој територији. То је мера сигурности. А економски аргумент је дефлациони; жеља, да се изведе пад цена на светском тржишту. Ево како је формулисан тај аргумент:

Француско потраживање према иностранству је у злату; то је депо француског злата у иностранству. То злато употребљавају дотичне државе за издавање новчаница и кредита у опште. Међутим то је туђе злато Jo је инфлација. То треба спречити.

Нагомилавајући све веће количине злата у своје подруме, Француска банка је смањивала своју добит, јер је смањивала продуктиван девизни сток, а повећавала непродуктивно злато. Тако је улазила све више у ситуацију, кроз коју је прошла Америка пре неколико година. Банка је још истина у току прошле године престала да купује девизе, али како прилив звечећег злата у Француску није био ничији каприс ни ћеф, већ последица активности биланса плаћања, то је пренашање злата из иностранства прешло на француске приватне банке, оне су куповале девизе које су претварале у злато и доносиле у земљу, да би могле на основу тог злата добити новчанице од Француске банке, — пошто је ова дужна, по закону, да прима неограничене количине злата у замену за новчанице. Данас је стање код Француске банке следеће:

43 милијарде франака звечећег злата у њеној каси и преко 25 милијарди франака у девизама. Француска банка држи, као што видимо, још увек знатна потраживања на страни. Али приход од девиза нагло опада. Ако је Француска банка за време шпекулације у Америци могла да добије на своје доларско потраживање по 6, 7 и 8', данас она не може добити нигде више од 2 и 39, — наравно колико те капитале држи у Америци и Енглеској, које се сматрају у погледу валуте за најсолидније. Дакле с једне стране се нагомилава све више злата у земљи, а с друге све је мањи принос од потраживања на страни.

Све је већа штета од нагомилавања злата.

Преоптерећеност Француске златом може се врло лепо да посматра на њезиним недељним стањима. Последње стање, које је нама на расположењу, је од 7. 1ебруара тек. год. Ту налазимо да злато у касама износи 43,1 милијарде, а девизе 25,75 милијарди франака. Даље налазимо у активи: есконт само 6,5 милијарди, ломбард 2,5 милијарде, хартије од вредности 5,4 милијарди, зајам држави 3 милијарде и остала актива 2 милијарде франака. Значи да укупна актива износи 89 милијарди франака. Од тога је 48 милијарди непродуктивно, а свега 41 милијарда франака продуктивно. Непродуктиван је целокупан сток злата, зајам држави и још неки

IZVOZ 3

Telegrami: ADRIACORP LONDON с беда.

Kodeks: „,A. B.

POVEĆAJTE

ADRIATIC OVERSEAS CORPORATION Lta.

FIRMA LONDONSKIH JUGOSLAVENA ODGOVARA: BE.SPJ,A TNO, BRZO, STVARNO 24,Haymarket, LONDON, 5.

> | WVOZ

Pišite: HAYMARKET HOUSE а; 5. У. 1.