Народно благостање
Страна 134
принципе социјалног осигурања, које је наследила Француска у Алзас Лорену од Немачке, прошири на пелу Француску. То је урадио законом O социјалним осигурањима од 1928. године.
Али није имао храбрости да га одмах уведе у живот, већ је то одложио за 5. фебруар 1930. године. Тај је закон обухватио и пољопривредне раднике. Врло велико незадовољство против тог закона у индустрији, занатима и пољопривреди, покушала је да искористи политичка реакција и да концентрише једну јединствену групу за борбу противу напредних и демократских елемената у Француској. Доласком г. Тардје-а на владу, реакционари су се охрабрили. Али су се преварили. Г. Тардје се идентификовао са својим министром социјалне политике, г. Лушером, који је изјавио, да се извесно ретуширање закона може извршити, али да се његови принципи ни у ком случају не могу изменити и да он безусловно мора ступити на снагу 1. јула т. год. На томе је влада г. Тардје-а правила питање и победила је. Г. Тардје је од првога дана доласка на владу кренуо свој брод у лево. Пад владе г. Тардје-а је једна неправда према њему лично. И да он није бис болестан, до пада не би дошло. Владу је оборио г. Шерон, остатак »старог режима«. На пад владе г. Тардје-а може се применити француска пословица, да мртви даве живе. Г. Шерон је био гангранозно место у влади. Према новинарским извешта-
јима изгледа, да је пад дошао због тога, што су се г. Шерон и већина финансиског одбора народне скупштине разишли на извесним финансиско-политичким питањима. Тако изгледа, али није тако. Сукобила су се два погледа на уређење државе и на управу народом, реакција и демократија. Г. Шерон је водио финансиску политику као човек, који никаћ није загледао у књигу, која говори о државним финансијама, и коме недостаје сваки социално-економски поглед на државне финансије. Живећи поред г.
Поенкареа, сам без велике индивидуалности, он је остао под дубоким утиском бриге г. Поенкареа о равнотежи у француским државним финансијама. И кад је примио портфељ сматрао је за своју духност, да у том правцу ради даље. Основна промена у француским државним финансијама, прелаз из дефицита у колосалан суфицит, није произвела никакву промену у његовој финансиској политици. Основни постулат његове финансиске политике била је штедња, али у приватно-привредном смислу, а не у финансиско - политичком. Финансиско - политички штедња значи рапионализирање државних издатака, а приватно-привредна нагомилавања готовине.
Кад су народни посланици сазнали, да држава има готовине око 20 милијарди франака и назвали то финансиским скандалом, г. Шерон је лукаво помислио (Норманац!) да му господа парламентарци
неће подвалити: зна он већ, да су народни посла- |
ници расипници државне имовине и да су у стању да разнесу на најлуксузније и најнепотребније ци-
о
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 9
љеве небројане милијарде државнога новпа. Г. Шерон није ни видео да је на супрот његовој политици стајала струја, која је имала демократску доктрину за основу. Г. Шерон није разумео захтеве Финансиског одбора за пореским растерећењем и пензијама свима ратницима, већ је то сматрао за најчистију демагогију.
Он није ни видео, да су та два захтева резултат сазнања, да је данашња генерација поднела и сувише жртава и да је треба растеретити, преваљујући део терета, ако га још има као последица рата, на будуће генерације. Исто то важи и за про. тест француских народних посланика против претеране амортизације државнога дуга. Према саопштењу самог г. Шерона, Француска је амортизирала државног дуга за четири године 35 милијарди франака. И та форсирана амортизација државног дуга није ништа друго него и сувише велико оптерећење данашње генерације.
Да је г. Тардје био здрав и да је он присуствовао седницама Финансиског одбора, у којима се рвао г. Шерон са већином, до пада владе не би дошло. Г. Тардје је на делу показао, да сматра да се Француском не може друкчије управљати него по демократским принципима и да левици припада будућност. Г. Шотан је више дипломата, него партизан; он је син једнога сенатора и бившег министра; одрастао је у средини имупне и уравнотежене буржоазије, никад није видео барикаде. Његово припадништво левици објашњава се такође уверењем, да је Француска из основа променила своју економску и социјалну структуру, и да се Француском не може више владати по принципима, које исповеда француска парламентарна десница.
Из овога излази, да је између г. Гардје-а и г. Шотана тако мало остојања, да би мирно могао један да замени другога. И сувише је површно посматрала ствар штампа, која се је толико радовала доласку г. Тардје-а на владу, и толико раздражила на глас о образовању кабинета г. Шотана. Држимо, да сви ови догађаји потврђују наше гледиште, исказано у бр. 39. нашег часописа из 1929. године овим речима:
»У Француској се спрема покрет у лево; чак није искључено са г. Поенкареом на челу.«
PAŽNJA PRETPLATNICIMA-
PRETPLATA NA „NARODNO BLAGOSTANJE” SA DODATKMHOM — ANALIZOM BILANSA — STAJE 280 DIN., A BEZ DODATKA 200.— DIN. GODIŠNJE
проапишипринакквнпошаваинвпициштипиаисинилциплазаливанивзоваткки
Оснивачи : Вапаце ОНотапе, Вапаџе де Рамзе! дез ays-Bas, Societe папсете dOrient
анппнепкнаним
овопилпонлавапипиврневавонизаннкпоолпазивенавирипвинроарнич Х
срранцуско-Српска Бенка Каштал Фран, 20,000.000
Обавља све банкарске послове
а аи а бата о ои ом ијаја или ша папина ха ванила аними вија ни
Седиште: ПАРИЗ, Централна Дирекција: БЕОГРАД Филнале: Лондон, Скопље, Битољ, Ниш, Солун
ашарнниелавнаринјииивнншивининаписникацинивипнааваннавни чин