Народно благостање

Страна 192

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ______

Бр. 21 |

BEOTPAJICKA BEP3A ВЕЛИКИ ОПТИМИЗАМ НА НАШИМ БЕРЗАМА

Министарство финансија грозничавом брзином завршава два велика финансијска документа: Предлог буџета за 1930./31. и завршне рачуне за 1929./30. годину. Предлог бућета и финансијског закона биће благовремено готов да може да ступи на снагу 1. априла, како то прописује закон о државном рачуноводству.

Много је необичније и много пријатније сазнање, да се приводи крају и завршни рачун за претпоследњу буџетску годину. ;

Пре шест година изгледало је уопште невероватно да ће и држава постати ажурна са завршним рачунима саобразно закону о државном рачуноводству. Сазнаје се да и непосредни сарадници на тим важним финансијским документима стоје под утиском знатног побољшања нашег финансијског стања.

То ће бити вероватно узрок што се и наше државне хартије налазе последњи месец у сталноме скоку.

Што се тиче нашег домаћег тржишта, и економски је фактор допринео том сталном скакању хартија од вредности: велика обилност новца код наших банака.

Али чињеница, да курсеви наших хартија скачу у иностранству, а нарочито у Њујорку, пре се може објаснити тиме, да је побољшање финансиског стања логички нашло одјек на курсу наших хартија од вредности. Сви су папири у скоку, и то знатном скоку. Доларски папири бележе данас на нашим берзама 881/,%, 89% по узансима београдске берзе.

А то је близу максималног курса, који је за последње две године постигао 7%-тни тип државног зајма. Чак је у скоку и 7% инвестициони зајам, који изгледа као сироче према нашим доларским папирима.

Скок наших доларских хартија, који је изгледа повукао и остале наше домаће папире, дошао је из Њујорка, Ко је пре три месеца купио наше доларске папире у Њујорку, зарађује, према данашњем курсу, 15 поена односно скоро 17%. Овакве зараде на државним хартијама постизане су после рата само онда, кад се прелазило из инфлације у стадијум законске стабилизације.

Рента Ратне штете на пример, која је стагнирала окоро годину дана, не само да је у скоку, већ показује и даље чврсту тенденцију. Загреб. показује врло велики интерес за тај папир. Свакодневно одлазе знатне количине промпт робе у Загреб ; београдски берзијанци остаће потпуно без робе. Изгледа, да загребачке банке пласирају један део својих готовина у ренту Ратне штете.

На челу свију папира стоји акција Народне банке. За недељу дана износи скок 450 динара по акцији. Акционари су удвостручили своју дивидинду и још 50 динара преко тога. Курс акција Народне банке стоји у вези са стањем државних финансија. Скоро |. од целокупног оптицаја Народне банке претставља дуг државе код Народне банке. По себи се разуме да то стање не може до века да траје. Држава чини велике напоре, да из сопствених средстава одужи што више свој дуг Народној банци. У тај ред операција спада вероватно и систематско отплаћивање државног дуговања по рачуну привремене размене. Смањење дуга код Народне банке проширује реон њезине делатности и даје могућност све веће зараде на њеном редовном послу.

Есконтни посао Народне банке истина је прилично редуциран, али то је добро у тренутку, кад је оптицај толико набујао услед прилива девиза. Ако девизни сток почне опадати, а ми мислимо да то може лако наступити, настаће већа потражња платежних средстава код Народне банке преко есконта,

И површни посматрач догађаја на нашим берзама за последњи месец дана може да констатује да се елементаран оптимизам испољава, који гура на више све курсеве државне и државом гарнтоване хартије, као и акције Народне банке.

SRI RA 3

На девизном тржишту преовладава у овој недељи лабава тенденција. Стабилитет су једино одржале девизе Њујорк и Берлин, док су курсеви осталих девиза попустили. Обрти су били много живљи но у прошлој недељи и износе 44,5 милиона динара, што на Београдској берзи већ олзгно није био случај. Највише је трговано у девизи Лондон (9,2), Праг (8,5), Њујорк (7,9), Женева (4,8), Беч (4,8) милиона динара и т, д.

Рента Ратне штете отпочела је недељу код курса 415, попела се до 18. о. м. 418,75, а завршава недељу (на дан 20. о. м.) са 416,50. Обрти су износили: у промпт роби 2,5 милиона, у терминима 6,1 милиона, дакле укупно 8.68 милиона динара.

79 Инвестициони зајам тргован је по курсу од 84.50 и 84.25, а обрт је износио 440.000 динара, што је за недељни обрт у инвестиционом зајму врло много.

7% Блеров зајам тргован је по курсу од 87,94 и то за 100.000 динара. Акције Народне банке су, као што рекосмо, у колосалном порасту. 17. о. м. нотирале су 8330 (екс купон), а на дан 20. имају курс од 8625 (екс купон).

| Обрт је износио 550.000. У акцијама приватних предузећа

трговано је: Извозна банка по курсу од 720 (7.000 дин.), Прометна банка по курсу од 1000 (60.000 дин.), Врачарска задруга по курсу од 465 (5000 дин.) и Београдска задруга по курсу од 6720. ~

На њујоршкој берзи наши су доларски папири ноти-

рали овако :

На дан 7% Блер 8% Блер 7% Д.Х.Б. 7. марта 82 — 93— 79.50 11. марта 82. — 93.50 8112. марта 82.50 93.25 81.50 13. марта 83— 93.50 82.14. марта 83— 93.50 83.50 17. марта 84.75 95— 85.50 18. марта 85.50 95.50 19. марта 85.50 96.— 85.50 20. марта 86.— 97.50 85—

РОБНО ТРЖИШТЕ

Сва су робна тржишта под утицајем развоја цена пољопривредних производа, а нарочито шшненице и кукуруза. Након рапидног пада цене пшенице у Северној Америци, почеле су падати и цене у Аргентини, и разуме се, да су овакве прилике утицале и на европска тржишта, која су била до последњих дана веома лабава.

Међутим, изгледа, да смо достигли кулминациону тачку. Правог тржишта последњих дана уопште није ни било, јер су због стропоштавања цене изостале понуде, али и тражње. Свакако изгледа да се очекује поновни пораст цена, па се сви интересенти уздржавају од закључака. Из иностранства јављају се повољније цене, али се те вести никако не могу контролисати.

Американске цене јављају се од 102—107 центи за бушел, а код нас пшеница нотира : на главним србијанским пругама 172—175; бачка пшеница, шлеп Тиса 198—204 ; а шлеп Шабац око 160—170. Кукуруз нотира у Чикагу за март 76—80, а код нас за промпт 95, за април 100, за мај 102—103 а јуни 107. Врло је лабаво тржиште памука и вуне, као и тржиште метала. Тржишта колонијалне робе остала су непромењена. Лабаву тенденцију имају и тржиште угља као и дрва за огрев.