Народно благостање

Страна 212

У. Вајс

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 14

udžet za 1930./31. godinu

| — Fakta i misli | (Prvi članak)

l. Dvanaiest milijardi — kurjačka rupa

Naša posleratna demokratija nije bila na visini u ekonomsko-finansijskom pogledu. Ni naša javnost nije bila bolia. A bez javnosti nema demokratije. Kod nestručne javnosti ne može valjati ni stručna uprava zemljom. O ekonomskim i finansiskim pitanjima probijali su kroz našu štampu dirljiva naivnost, neznani: i diletantizam.

Da pokažemo to na dva primera:

Naša se štampa unisono raduje smanjenju uvoza ili bez ikakvog komentara, ili zbog toga, što će to uma– njiti potrebu za inostranim platežnim sredstvima. Socijalna ekonomija, međutim, smatra opadanje uvoza redovno za simptom opadanja kupovne snage narod? dotične države. Ni onda, kad proizvodnja u dotičnoj zemlji jača, ne može biti opadanja uvoza već samo strukturelne promene: menjaju se predmeti koji se uvoze, a ukupan uvoz skače. Lajici se raduju đuture opada nju uvoza zbog toga, što internacionalni promet dobara posmatraju privatno-privredno, a ne socijalno-ekonom–ski. Uvoz se idendifikuje sa potrošnjom, a redukcija potrošnje kod individue — i to samo za lične a ne i pro izvodne potrebe — predstavlja povećavanje imovine Nartodi ne rasipaju, niti vode luksuz. Nacionalno rasipanje može da se pojavi samo u trenucima velikih poremećaja i promena, kao na pr. nagle inflacije, ili pronalazak bogatih rudnika zlata i t. d.(Tako je bilo sa Španijom posle pronalaska srebrnih rudnika u Meksiku ,,srebrna armada”). Narodi uvoze ono što im treba.

Drugi primer je finansisko-politički.

Naša je demokratija znala samo za dva, potpuno dijametralna, kriterija za povećanje budžeta državnih

činjen nadčovečanski napor od strane odnosnih vlada, da se udovolji gornjoj maksimi. Ali se nije uspevalo. Odavno su državni izdaci prešli granicu od 12 milijardi.

Budžet je instrumenat, kojim ministar finansija predviđa sve državne potrebe za godinu dana u napred. Po sebi se razume da ni najvidovitiji ministar finansija nije u stanju da predvidi sve potrebe do poslednje pare. Ali to ne znači, da budžet, kao predviđanje, ne vredi. Dugogodišnje iskustvo i poznavanje organizacije državnoga aparata pružaju, pri izradi budžeta, tako mnogo elemenata, da se, pri normalnom razviću političkog i državnog života, mogu da predvide sve potrebe i da odstupanje ne bude veće od pola procenta. Pravo i du žnost korekture prvobitnog budžeta predviđa i sam zakon o državnom računovodstvu. To |e pravo zloupot rebljeno od onih vlada, koje su se klanjale idolu od 12 milijardi dinara. Budžet je bio ispod 12. milijardi, a naknadni i vanredni krediti služilbli su kao sredstvo, da se zadovolje i one neodložne potrebe, koje su izostavljene iz budžeta. Budžet, dakle, nije bio finansiski izraz. delatnosti državne mašinerije. Samo је za vršni račun mogao da pokaže, koliko je potrošila država u odnosnoj računskoj godini. Završni račun je savest nesavesnih budžetograditelja. Ali je dovitljivost pomogla i ovde, oslobodila je krivca od budžetske griže savesti: završni se računi nisu u opšte izrađivali.

Politika je imala. čitav svoj sistem!

Završni račun: ima svoj Ersatz . To je evidencija naknadnih i vanrednih kredita. Kad se ovi saberu sa budžetom izdataka, dobija se — i ako vrlo bleda slika državnih izdataka za dotičnu računsku godinu.

Saobrazno tome pojavila se praksa kod predla-

izdataka: jedan je bio guvernementalan, praviteljstven,! gača budžeta, da budžet izdataka u predlogu upoređuje

koji se sastojao u zataškavanju i prećutkivanju, a drugi demagoški, opozicioni, koji je od svakog povećanja izdataka pravio narodnu katastrofu.

Opoziciono gledište bilo je poslednjih godina kod nas koncentrisano u maksimi, da je budžet ispod 12 milijardi dinara blagostanje, a preko toga — propast. To |e bila rukovodna misao i poslednjeg kritičnog članka na državni budžet u našoj |avnosti pre 6. januara 1929. godine.

Kolosalna је bila sugestivna moć naših političara na našu javnu reč. Ceo svet je živeo u opsesiji te maksime. Naravno, da je kod takvog stanja stvari lako bilo izraditi »dobar« budžet. Jedne su potrebe izostavljane, druge reducirane, sve dok se nije došlo ispod »linije«

Na pitanje, zašto je baš 12 milijardi proglašeno za kurjačku rupu za ministra finansija odgovor je prost: zato, što je poslednji parlamentarni ministar finansija dotle stigao.

Ministri finansija poslednjih godina živeli su pod terorom lozinke: „ne preko 12 milijardi!”

II. Kako se upoređuju budžeti

U ekspoze-u ministra finansija uz budžet za 1930/31. godinu kaže se, da se poslednja iri državna budžeta izdataka nalaze u znaku „ stagnacije”,

Ne može se poreći, da je baš poslednje tri godine

sa zbirom izdataka tekućeg budžeta i vanrednih i naknadnih kredita.

Tako je postupljeno i u ekspozeu uz budžet 1930/31.

Budžet izdataka za 1930/31. preliminiran |e na 13.348 mil. dinara, dok onaj za 1929/30 iznosi samo 12.464. mil. din. Razlika je skoro jedna milijarda ili 6.7%.Ali kad se gornjoj sumi dodaju vanredni i nak-. nadni krediti u iznosu od 589 mil. dinara, onda izlazi, da budžet 1929/30. iznosi preko 13.000 mil. dinara, i da je onaj za 1930/31. veći samo za 348 miliona dinara, odnosno za 21/,%!

Koeficijent povećanja od 2% smatra se normalan i neizbežan, jer se budžet izdataka, prema iskustvu iz XIX veka, udvostručava najdalje za 50 godina.

Ma da se ništa formalno ne može da zameri metodi, koju je upotrebio Ministar finansija u ekspoze-u radi utvrđivanja relativnog povećanja izdataka prema tekućem budžetu, ipak to ne znači, da je povećanje od okruglo od 350 miliona konačno. Metoda, kojom se poslužio Ministar finansija, ne može da se odbrani od jedne zamerke, na ime: da se ne zna, da li će i u kojoj meri da se pojave vanredni i naknadni krediti u toku računske 1930/31. godine i da teoriski nije isključena mogućnost, da ti krediti budu isto toliko veliki, pa i veći, no što su bili u prošloj godini. Naravno da time