Народно благостање
Страна 300
лико, да ће америчко становништво за њих морати да плата ! милиарду долара годишње више него до сада.
— Законом од 30. априла 1930. француско министарство пољопривреде опуномоћено је да образује један сток жита и брашна у вредности од 30 милиона франака за исхрану становништва. Циљ ове мере је подржавање цена.
— Забрана отварања бакалница у Италији. На предлог министра корпорација је италијанска влада усвојила пројект закона, који за време од пет година забрањује отварање нових бакалница. Истовремено се укидају сва права, дата општинама, у погледу максимирања цена животних намирница.
— Између · аустријских рафинерија, увозника и тр-
говаца бензина и петролеума закључен је картел на три го-.
дине, који регулише продају, кондиције и 0 бензинских пумпи по улицама. -
— M Италијани оснивају завод за TDLOB dy жита. Према споразуму између фашистичког савеза пољопривредника и италијанске федерације земљор. задруга, одлучено је, "да се оснује привилегисан завод за трговину житом. Овај би се завод лепо могао допуњавати са нашим : 'док смо га ми основали за продају наших житарица, изгледа, да су га Италијани основали за куповину.
— Број стечајева у априлу ове године износио је 76, према 94 у марту 1930. године и 14 у априлу прошле године.
— Под стечај је пала Комерцијале д. д. у Загребу са главницом од 2 милиона динара.
— Бојкот американских производа у Евролн: Већ. смо јавили о јавном протесту произвођача чипака у француском граду Кале-у против повишења увозне царине на овај артикал у Америци. Исти такав протестни митинг одржан је 28. априла у швајцарском граду Бил-у. Овде је протестовала индустрија сатова, која је јако заинтересована на извозу сатова за Америку. Новом американском царинском тарифом увозна царина на сатове треба да буде повишена. На овом митингу ношене су велике плакате с натписом : „Протестујемо против америчких царина ! Живи и дај другом да живи ! Спремни смо на одбрану“. Говорници су препоручили да се не купују више американски аутомобили, писаће машине, налив пера и т. д.
— У свом одговору на пољску протестну ноту поводом повишења немачких аграрних царина, немачка влада изјављује да њене мере не стоје у опреци ни са немачко-пољским трговинским уговором од марта 1930. године ни са резолуцијом женевске конференције за царинско примирје, гошто сама резолуција допушта повишење царина: у случају преке и неизбежне потребе. А немачка влада тврди да се немачка пољопривреда баш у таквом стању налази. И Литавска је упозорила немачку владу да је промет између ових земаља јако отежан услед повишења немачких увозних царина. |
— Санирање тржишта кафе. једна интернационална група банака из Лондона, Њујорка, Холандије, Швајцарске, Италије, Шведске и Бразилије емитује ових дана један зајам у висини од 20 милиона енгл. фунти по курсу од 96%, са каматом од 7%, који треба да служи за ломбардовање кафе да би се успорила понуда у Бразилији. Противвредност овог зајма загарантована је депоновањем 16 милиона џакова кафе и то 13 и по милиона од стране произвођача кафе а 3 од стране владе у Сан Паоло, при чему се за вредност де-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 19
поноване кафе узима свега половина садашње њене пијачне вредности. Институт за валоризацију кафе има сву ову ломбардовану количину да илкидира у року од 10 година, у једнаким месечним ратама (при чему се наравно сваке године ови стокови кафе имају заменути кафом нове жетве). Банке ће годишње ослобађати 10% стока уз наплату од 2,1 милиона енг. фунти. Суме за камату по овом зајму набавиће влада Сан Паоло путем нарочите порезе.
Овим задржавањем кафе од продаје на неки начин је решено неповољно стање Бразилије у томе погледу, али тиме још није потпуно уклоњена депресија са светског тржишта кафе, пошто на Бразилију отпада свега 75% целокупне светске производње.
ПОЉОПРИВРЕДА
Скакавци у Румунији. У једном селу у Добруџи скакавци су преплавили површину од 200.000 хектара и утаманили винограде. Услед хладноће скакавци су се повукли у шуме. Власти су предузеле ере да их униште пре но што наставе пут.
— У Мталији су снижене подвозне тарифе за вино за 50% у циљу олакшања винске кризе.
— Пошто су се приликом повишења немачких аграрних царина повиСиле“'и царине на млеко, то су Швајцарци, који су због тога тешко погођени, предложили немачкој влади, да се на швајцарско-Немачкој граници уведе слободна зона од 10 км. пошто баш ти погранични крајеви конзумирају велике количине швајцарског млека. Истиче се, да извози Швајцарска у Констанцу и Херах дневно преко 12.000 литара млека. Разуме се, да су немачки погранични пољопривредници протестовали против тог предлога.
— Американци траже званичну статистику о светској кољопривреди и светском сточарству. Председник Хувер је упутио парламенту предлог закона, на основу кога се овла-
сећује Министар. пољопривреде, да организује статистичку
службу помоћу дипломатских претставника, како би се редовно могли добити најтачнији и најдетаљнији подаци о усекима, развоју и. изгледу жетве, о приносу житарица и о стању и кретању сточарства целог света.
САОБРАЋАЈ
— У последње време интензивно се ради на асфалтирању пута Београд— Авала а ускоро ће се почети радити и пут Београд— Раковица. Досадањи начин израђивања путева, према мишљењу органа Београдске општине, није био добар. Истина, радови су били много јефтинији, али путеви нису могли да се дуже одржавају без поправке. Међутим, мисли се, да ће ови асфалтирани путеви моћи да се одрже у првобитном стању око 20 година, без икаквих накнадних радова. Што се тиче трајања асфалтних путева 20 година без поправке, то је музика будућности. Истина је само да ти путеви скупље стају.
— У Београду се воде преговори између наших и румунских стручњака о питању грађења једног државног моста код Прахова, који би спајао нашу земљу са Румунијом. Споразум 'око овог пројекта био је већ постигнут између Србије и Румуније 1914. године.
занинонквамамиавивасо тиши лмвцпвцазаназиншланаааинилннинципнинаи
Оснивачи : Banque Oftomane, Banque de Paris et des Pays-Bas, Societe Financiere d“Orient
alRanpBmMEFEHMHRM
WWMHRSEHMWNMHuBMUNHMUHBNHHNMMENUMHMMHHMHumHARINMAaMHHHMHNHMHEHMHMMHMHMHMBHHHH
Обавља све банкарске послове
пининшпннпзимишшиннниннанининвнивниннинокнисшиниввчонвнвшовануини=
среранцуско-Српска Банка Каштал фран. 20,000.000
Седиште; ПАРИЗ, Централна Дирекција: БЕОГРАД 5; Филнале: Лондон, Скопље, Битољ, Ниш, Солун Е ,
WuMHRHHHMHHHHMNHNHHBRHHNHHHMHHHBRHMHHMBRRRRRHHHRRNMBHMMuHHBHRRHSG BN MB