Народно благостање

10. мај 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 285

А-р Аптур Хендел, Београд :

Величина фабрика и техничко стање погона у

нашој индустрији шећера

— Тугословенска индустрија шећера заснована је на систему великих фабрика —

Ми још нисмо успели, да инвентаришемо нашу народну привреду. Хоћемо да проучавамо коњунктуру, међутим још немамо ни натростијег службеног пописа наше индустрије. Не знамо чега све имамо, а без тога не можемо ценкти продуктивност појединих привредних грана. Недостају нам услови за проучавање наше народне привреде.

У тољико веће признање заслужује г. д-р Артур Хендел, који је успео да у књизи; која је ових дана изашла у Цириху под насловом „ге Хисћеттаиије Јиголиштету", да анализу наше индустрије шећера, која испуњава све услове научне анализе. Прва разочарења у раду на прикупљању података нису га обесхрабрила. Он је био издржљив и чврсте воље, а тиме се увек успева. Г. д-р Хендел је у томе послу био потпомогнут и од оних, који важе као непријатељи јавности — од самих интересената. Г. д-р Хендел је отворио пут. Ми смо уверени, да ће и остале гране наше индустрије добити своје монографије са чисто научног критеријума, — јер ненаучних, пословних и пригодних има већ доста. Ми ћемо објавити неколико чланака из пера г. д-р Хендела, који ће чмати за предмет најважнија питања из области наше индустрије шећера. Уредништво.

— Први чланак. —

Оно што. једног економисту на, првом месту интересује кад се упусти у проучавање једне гране индустрије, то су број и величина предузећа са којима има посла. То је с тога важно, што из ова два фактора може закључити да ли се ради о некој по народну привреду значајној индустрији, која, је претстављена извесним бројем предузећа, запослује извесан број радника, покрива потрошњу, извози, у коју је инвестиран извесан капитал, која даје могућност зараде другим гранама производње и т. д.

Што се броја предузећа тиче, њега није тешко утврдити, пошто нам овде статистика даје податке о томе. Много је теже са величином предувећа. Економска, теорија нас учи, да за мерење величине једног предузећа не постоји једно јединствено мерило, већ да се морају применити више мерила. истовремено, полазећи од разних критерија: пита, се за величину инвестираног капитала, за, број запослених радника, за величину производње у јединицама, мере, за 'број инсталисаних коњских снага или за друге какве моменте, који су карактеристични ва, једно предузеће (н. пр. величина тонаже код бродарских предузећа). --

Краће речено, величина једног предузећа се одређује на основу два фактора: на основу величине инвестиранот капитала с једне стране и на, 0снову величине погона (Вешебзогбоззе) с друге, пошто нам сва горе наведена мерила, изузимајући инвестирани капитал, у исто време показују величину потона или „фабрике како се код нас каже.

У овом чланку ћемо посматрати величину и технички уређај фабричког погона, наше индустрије шећера, а питање инвестираног капитала у једном доцнијем.

Број наших фабрика шећера у раду је познат: он износи данас осам. У првој послератној кампањи 1918./19. радило их је свега пет, у следећој седам, а почевши од кампање 19920./21. свих осам.

Овај мали број фабрика у први мах прави утисак, да се ради о једној безначајној индустрији, ако се он упореди са одговарајућим бројевима у другим земљама, н, пр. са 251 фабриком шећера у Немачкој

(1926.[27.у) или са 149 фабрика у Чехословачкој (1928./99.).7) Исто тако ако упоредимо величину производње шећера у Југославији за кампању 1928./29. (181.769 тона) ва пелокупном светском производњом

зећера из репе у кампањи 1928./29. (9,556.300 тона), видимо, да, удео Југославије у светској производњи не износи више од 1,38%, дакле да је врло мали. Ми ћемо пак у току нашег разлагања показати, да ве овде ипак ради о једној значајној индустрији, од велике важности за целокупну нашу народну привреду, а нарочито за пољопривреду.

Као најважнију констатацију можемо истаћи, да. је наша индустрија шећера почевши од 1924. године у стању, да подмири највећи део домаће потрошње у шећеру и да у неким кампањама поред тога још и извози један део своје производње. 06јашњење за овај факат је двоструко: прво, у врло слабој потрошњи шећера у нашој земљи и друго, У величини наших фабрика шећера у поређењу са страним фабрикама. Што се првога тиче, просечна потрошња, шећера на становника износила је у 1928. години код нас свега 6,81 килограм“). Са овако минималном потрошњом наша земља стоји далеко испод просечне цифре за Европу од 18 JOJ): у томе погледу заузимамо једно од последњих места међу свима европским државама; још мању потрошњу од нас имају само Румунија, Турска, Бугарска, и Албанија. |

(С друге стране можемо утврдити, да је наша индустрија шећера састављена из релативно великих фабрика, које су у стању да у једној кампањи прераде знатне количине шећерне реле.

Кампања траје по правилу 100 дана, за, које време целокупна репа мора бити прерађена, пошто у противном губи од свота квалитета. Када коли-

1) Paasche-Battens : Zuckerindustrie Staatswissenschaften, IV Aufl., Ва УШ).

2) Geschdftsbericht des Zentralvereines der Čechoslovakischen Zuckerindustrie, Prag 1929.

зу Према подацима Дирекције посредних пореза.

+) бевсћа вфђепсће. Графикон.

(Handwoeterbuch der