Народно благостање

Страна 292

њихов капацитет. Значај ових бројева, истиче се најјасније, ако се упореде са одтоварајућим бројевима из чехословачке индустрије шећера (табл. бр. 2.). Видимо, да на једну југословенску шећерану отпада једна два до три пута већа површина него на једну чехословачку. — Могло би се пак претпоставити, да, је и поред мање површине по фабрици, тамо принос репе по хектару већи него код нас, те да ч=хословачке фабрике не би имале потребу за већом површином а да ипак добију исту количину репе као наше шећеране. На ово би се могло одговорити, да је култура шећерне реше у Чехословачкој доиста интензивнија, него у Југославији и да је тамо принос по хектару знатно већи. Док тамо просечно принос по хектару за кампање 1918./19—1927./28. износи 243 метр. центи“), код нас за исто време износи свега 150 метр. центи). Но овај интензитет у чехословачкој култури шећерне репе није два. до три пута, већи, да би при мањој засејаној површини

- Таблица бр. 3.

__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 19

— (по једној фабрици) ипак дао исту количину репе. То се најбоље да видети ако се упореди просечна прерада репе по фабрици код нас и у Чехословачкој. О томе информише колона 6. у таб. бр. 1. у вези с табл. бр. 2. Можемо дакле констатовати, да. је за време једне кампање, која код нас и у Чехословачкој траје сто дана, просечна количина прерађене репе једне југословенске шећеране већа него она једне чехословачке; као што смо мало пре видели. Из овога би само по себи требало да произађе, да је и просечна производња шећера, једне југословен'ске шећеране већа, него производња једне фабрике у Чехословачкој. Али овде наилавимо на, одступања, ако сравнимо колону 8. у табл. бр. 1. са табл. бр. 2. Резултати · су ва" кампање 1919./20. до 1921./22., 1928.24. и 1925./26. · за Чехословачку повољнији. Када. се зна, да, је просечна количина, прерађене репе по фабрици у Југославији већа, а да је на супрот | томе просечна производња шећера. по фабрици у не-

Преглед кампања 1927./28, и 1928./29. по фабрикама

7 Трајање камп. — Прерађене репе Прос. дн. прер. — Пронз. шећ (сир. Рандман ФАБРИКА (дана) |) (у 1000 aq) f) “репе (у! 000тона) _ вредн.) (у 1000 а) (у )

1928/29 1927/28 1928/29 1927/28 1928/29 1927/28 1928/290) 1927/28ћ) – 1928/29 1927/28 Црвенка 91 56 1490,0 1100,0 1,3 2,0 218,6 144,9 14,67 13,17 Врбас 18 104 1650,0 — 1400,0 14. 1,3 259,0 181,8 15,70 12,99 Бечкерек 134 104 1850,7 1300,5 1,4 1.3 298,7 191,1 16,14 14,70 Ћуприја 59 50 673,9 620,0 1,1 12 110,3 81,8 16,37 13,19 Осијек 91' 60 941,8 665,7 10 | 135,4 86,0 14,38 12,92 Беље 96 60 885,3 597,7 0,9 1,0 134,3 77,4 15,17 12,95 Београд > 90 87 664,0 680,0 Ол 0,8 96,9 85,5 14,60 12,57 Усора 90 60 459,0 289,3 0,5 0,5 64,4 34,1 14,04 11,79 Сивац 1) — 46 — 54,2 — 0,1 — 5,9 – 12,74 Збир о — — 86148 6707,3 — = 1317,7 · 889,5 = 1 Просечно 96 60 1076, 745,3 1,0 DO 1647 98,8 15,13 13,00

6) Податци „Општег радничког савеза Југославије".

5) Према податцима „Савеза фабрика шећера" прерачунато у вредност сировог шећера.

ким кампањама у Чехословачкој већа, онда је неминовно, да узрок овој диференцији лежи у квалитативној разлици наше и чехословачке шећерне репе, т. ј. у различитом рандману. Заиста налазимо, да је у кампањи 1919./20. рандман од свега 9,45% (база сиров шећер!) био најнижи у једанаестоводишњој периоди југослов. индустрије шећера, док је у истој кампањи рандман у Чехословачкој износио 14,89. У истој је кампањи још као једини изузетак и прерада. репе по фабрици била у југословенској индустрији шећера мања но у чехословачкој. Али ово последње није од толико великог утицаја на крајњи резултат као баш лош квалитет наше репе. Исто то у погледу квалитета важи и за кампању 1920./21., у којој је рандман још увек био испод просечног. Што се тиче кампање 1921./22., то они претставља, за Чехословачку једну рекордну кампању и то у толико, што је у њој постигнут максимални рандман од 19,1% у току десетогодишње периоде од постанка републике, који је за читавих

1) Сезсћанфђенсће стр. 92—93.

2) Израчунато на основу табл. бр. 1.

ћ) Према податцима „Општег радничког савеза" прерачунато у вредности-сировог шећера.

i) Податци „Удружења произвођача шећерне репе". —

поена био већи од рандмана који је била, постигла наша индустрија шећера. Олично томе су размаци од 3 одн. 5 поена у кампањама. 1923./24. и 1925./26. у корист Чехословачке узроци веће производње шећера. једне тамошње фабрике.

Повуче ли се пак средња вредност за. десето одн. једанаесто-тодишњу периоду, онда се ипак добија, да је производња, шећера, једне југословенске фабрике већа него она једне чехословачке.

Ревимирајући у кратко оно што је до сада о величини фабрика у југословенској индустрији шећера речено, долазимо до резултата, да, је величина једног фабричног погона, мерена по засејаној повртишини, по прерађеној количини шећерне репе и по. троизведеној количини шећера, код нас већа него у Чехословачкој, коју смо ми, с обзиром на висок степен развића који је тамо индустрија шећера по- | стигла, узели ва упоређивање.

Због обиља материјала повећали смо у овом броју додатак — анализу биланса — на 6 страна. _

из истих разлога изостао је чланак: Београдски ·

кућевласници и Државна хипотекарна банка.