Народно благостање

Страна 294 HODU

kupovinu naših dolarskih papira, dotle je disparitet između njih i domaćih papira istoga tipa bio neizbežan. Ali kad su otvorena vrata tim papirima u našu zemlju, onda se nije moglo pretpostaviti, da će se naći i jedan čovek, koji, radi ulaganja svoga kapitala, kupuje 7% investicioni zajam i plaća ga skuplje no što koštaju dolarski papiri. To je protivprirodno. Istina je, da se ı danas plaća 7% investicioni zajam skuplje nego naši dolarski papiri. Ali to je bilo i ostaje ečoo?mJja&/ аргита. Samo - nedorastao, nesposoban čovek ili punomoćnik kakve ustanove, koja nema ni oca ni majke, može tako što da radi.

I mi smo, kao i ti, svakodnevno svedoci tražnje za 79% investicionim zajmom. Ali mi smatramo, da ta tražnja ne potiče ni od jednog privatnika niti od kakve banke. Kupuje se za tuđ račun, nikako za svoj..

Lanske godine n. pr. kupovala je Narodna banka isti papir nad normalnom cenom i zbog toga iskazuje u svojim završnim računima 31./XII 1929. gubitak na tom poslu. Nama je nepoznato, za koga se

sada kupuje, ali je ta kupnja nešto nenormalno; špekulacija, ili tome ·

slično.

I to ćemo jednoga dana saznati, kao što somo saznali sve drugo.

Što se tiče dispariteta između naših papira istoga tipa u Americi i u Švajcarskoj, to se da vrlo lako objasniti. Pre svega dolarski papiri nisu propušteni za trgovanje na švajcarskoj berzi. Kad bi se na pr. u Švajcarskoj dobila kota za Seligmanove založnice, brzo bi se srozale obveznice Državne hipotekarne banke, naravno u koliko bi to dopustio sindikat emisionih banaka.

Ti znaš, da su jedine dve emisije naših javnih zajmova na strani od postanka Jugoslavije potpuno propale. Emisija Blerovog zajma od 1922. godine jedan je nečuveni fijasko. Kako je papir bačen na pijacu, tako je počeo da pada. Ništa bolje nije bilo ni sa emisijom založnica Državne hipotekarne banke 1925. godine. Drugom prilikom ćemo opširnije izložiti pod kakvim je uslovima obavljena ta tranzakcija. Ceo paket je ostao u rukama banke. Ne može se reći, da su banke pri tome pretrpele gubitak. Cela količina obligacija od 15 miliona švajcarskih franaka no-

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 19

minalnih, nije velika za НЕ tih banaka бок је kamata tako visoka, da je banka mogla da ostavi ceo paket u svom potfelju.

Posledica ta dva kraha je, da su naši papiri na strani koncentrisani u malo ruku. Drugim rečima, gospodar kursa naših papira na strani same su emisione banke. Po nevolji, kao što rekosmo, ali je to fakt. Prema tome te banke imaju mogućnost da utiču na kurs, što je u „Narodnom Blagostanju” vrlo često isticano. Na primer kurs tih papira u Švajcarskoj drži se samo zbog toga visoko, što kupci ne mogu dobiti jeftinje. A. papir je danas vrlo interesantan, nosi vrlo lepu kamatu za prilike u Švajcarskoj ı pruža vrlo veliku sigurnost, kao u opšte sve obveznice Državne hipotekarne banke. Od kako je počela da pada kamatna stopa, njega sve više traže Švajcarci. Međutim banke ga ne daju ispod 98%, sledstveno po tome kursu i ide. Kad bi se pojavile Seligmanove obligacije na švajcarskoj pijaci, onda bi se brzo smanjio disparite: od 15 poena.

Naročito nam je zadovoljstvo priredila tvoja žalopojka na nekakav naš monopol, na finansisku kritiku. To bi bio dokaz, da je pojava „Narodnog Blagostanja” onemogućila mahinacije berzijanaca preko javnosti. Inače mi se potpuno slažemo u jednoj stvari s tobom, na ime, da mi nemamo nikakvog monopola na znanje ni na finansisku krigku. Ti zaboravljaš, ćir-Mošo, da smo mi preko trideset godina čekali, da učeniji i pismeniji pokrenu „Narodno Blagostanje” i да uzmu u ruke monopol finansiske kritike.

U ostalom netačno je, da mi imamo ma kakav monopol. Ono što radimo mi, može svaki drugi da radi: da nađe štampariju, kupi hartiju, skupi saradnike i otpočne da izdaje časopis 2 la „Narodno Blagostanje”. Nama ne samo da to ne bi bilo krivo, već bi nas mnogo radovalo. Cilj „Narodnog Blagostanja” je da izazove što veće interesovanje u javnom mnenju za ekonomsko-finansiska pitanja; da bude povod da se što veći broj ljudi bavi njima usmeno i pismeno i da im naša štampa posveti što veću pažnju. Onda, kad nam se bude pojavila konkurencija, koja će nam osporiti mnimi monopol, mi ćemo reći poput starca Simeuna pri Hristovom JU: „Sad, gospode, otpusti slugu svojega, jer videh obećanje tvoje”. 5 |

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Господин Петар Живковић, Министар претседник, разговарао је на инспекционом путовању по Војводини и са сењљацима из Аде, који су се жалили на високе порезе. Том приликом је Министар претседник изјавио, да је допунски порез на земљарину, како је био предвиђен у закону од фебруара 1928. године био превисок. због чега је у марту прошле године снижен од 17% на 12%. Како је примена тог пореза показала, да се може још и-више снизити, одобрио је он Министру финансија, да се ова пореска стопа поновно снизи од 12% на 8%.

Снижење пореза на земљарину Пре но што је продужио инспекционо путовање, обећао је Министар претседник, да ће влада учинити олакшице јаш и у неким другим пореским облицима.

| _________ |

Крах на американској бер-

зи — али у новинарским ре дакцијама

Један број средње-европских листова, који бескритички доносе вести најразноврснијих телеграфских агенција, објавио је у недељу, 4. 0. м. да се у субо! ту догодио крах на американским берзама и да се потрес поновио. у понедеоник. То би био оригиналан крах, кад је истог дана забележен скок курса великог броја хартија од вредности. Чак су и обвезнице Државне хипотекарне.

не маре за хартије са непроменљивом каматом,

банке у Њујорку скочиле тога дана. у

Ни говора не може бити о каквом краху на американским берзама у суботу и понедеоник. Све што се догодило то је, да је једна велика група хартија од вредности забележила јак пад. Такве појаве су нормалне и неизбежне на оним берзама, које дуго времена (за неколико месеца) одржавају једну исту тенденцију : на више или на ниже. Ти су потреси као етапе неизбежни. Нема хосе без бесистичке интервале и обрнуто.

У осталом према извештајима озбиљних финансијских листова, та беса, која је обухватила само акције, није дошла као етапа у непрекидној хоси акција за последњих пет месеца, већ је вештачко дело њујоршких великих банкара. Да би смо то разумели, потребно је да пре свега упознамо читаоце са извесним детаљима са Њујоршке берзе.

Ми смо много пута упозоравали на то, да Американци односно за облигације, већ да они од вајкада претпостављају акције и у неколико само облигације појединих подузећа. Међутим тржиште капитала не може правилно да се развија, ако не негује обе врсте папира, т. ј. облигације и акције, због тога што су то две сасвим разне категорије, разно“ реагирају на извесне појаве, допуњују се и одржавају равномернији ток

у развићу берзе. Американски' су банкари за последњих че0 пет година чинили надчовечанске напоре да заинтересују Американце за облигације. Они су Чак пре годину дана донели измену узанса, увозили су најразноврсније европске