Народно благостање

Страна 318

Zbog gore izloženih ptomena pogoršalo se je pokriće celokupnog novčaničnog oplicaja prema prošloj nedelji i iznosi 55.16%, a pokriće sviju obaveza po viđenju opalo je na 41.13%.

У милионима динара

sr are pini ТРЕНЕРЕ = TUE PE ENI ia Ir TU EI Ear ла EEEE

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

8 31. XII | 3: ХН | 222у | 30. ЈУ | - 8У S 1928 1929 1930 1930 1930 + Е 5: | алатку. н сребру ~ 1073.0 1168 4| 11798) 1180.9) 1182.0 8" Sa) 933.1| 1759.2| 1793.5| 1783.7| 1754.0 = укупно || 2012.1 2921.6 2973.3! 2964.6) 2936.0 5 на менице... .. · | 1470.51 1287.5! 1083.2| 1077.4| 1100.9 Е на хартије од вредности 253.8 2<0,1 230 0 232.9 234.0 O укупно || 1724 3] 1517.6) 1313,2 1310 3) 1334.9 2 || певана . 1: 10074) олв ој 9450) оле еј 0455 S E || рачун привремене размене || 227.8|] 205.9) 179.9) 177.9) 1759 +“ || по зајмовима на бокове ||2966.3) 2998.8| 2997. 1! 2997 1! 2997.1 укупно || 4201.5| 4153.0) 4125 3) 4123,3) 4121.3 Новчанице у оптицају. . . .||5527.15917.9| 5137. 5) 5221.0) 5286.2 Држ. рачун прив, размене . „| 227.8| 2059) 179.9] 177.9| 175,9 Потраживање државно по разним рачунима 367.7|· 99.6) 5469) 368,0| 350,9 3 по жиро рачунима , ; .| 493.2|1250.0|1311.2|1394,3|13291 58 по разним рачунима 318.3| 1608) 161.6! 1611! 17322 о укупно || 8511.5|1410,8) 1472 8) 1555,4) 15024 о 5 || у одсто целокупног новча55 ничког оптицаја , 3140) 5031! 57.88! 56.78 55.16 Š 5 У од сто свију обавеза по виђењу . . . , . .|| 32.46) 39.95| 41,54! 4149 41,13 0,62 a i zlatu 96.7 mil.; u srebru 17,6 mil.; u stranoj moneti : in, :

ZAGREBAČKA BERZA

Za berzu glavno је pitanje kako će delovati na njen promet i na razvitak kurseva sniženje kamatnjaka na uloške. Do sada su ulagači, ako se je radilo o većim iznosima i ako je uložak bio vezan na tri meseca, dobivali i 7.5% kamata. A i za obične uloške dobivali su 6 i preko 6%. Kod ovako visokog kamatnjaka za uloške i to kod velikih zavoda, gde je riziko sveden na minimum, teško je bilo za očekivati da će šira publika znatnija sredstva plasirati u efekte, Jer oni koji su bteli svoja stedstva plasirati u konkretnije stvari nego što su ulošci, kupovali su ili zidali kuće koje i danas još uvek nose 10%. Obzirom na visok kamatnak na uloške kao i na visoki randman nepokretnosti iasno je, da je kod naših efekata morao Preovladati kurs, koji je obzirom na visinu dividende omogučavao desetodstotno ukamaćenje plasirance kapitala. Jedino kod državnih papira, obzirom na specijalnu tražnju Oe. ničnih ustanova i spekulacija rentabilitet se je kretao oko 8%. Danas kad se pristupa sniženju kamatnjaka na uloške, Postoji mogućnost da će jedan deo ulagaća realizirati svoje uložnice ili svoj konto-koerent i saldo plasirati u efekte koji mu danas redovito daleko vi ulošci.

še nose nogo Međutim i tu su izvesne poteškoće koje deluju, da ipak zeatni iznosi uložaka neće biti plasirani u efekte. U prvom redu što nekretnine još uvek nose 10% pa će verovatno više uložaka biti realizirano radi kupnje i podizanja nekretnina nego radi plasiranja u efekte. Druga je teškoća što još uvek nije provedena zakonska stabilizacija dinara. Tek Po zakonskoj stabilizaciji može se očekivati, da će se pokazati veći interes za efekte, u prvom reda za one sa stalnim kamatnj slimo na interes novčanih zavoda Jer on već postoji, privatnika.

akom. Ne minego na inferese

Od sniženja kamatnjaka najviše će profitirati naši dol Piri. Kod njih deluje naročito momenat da je valutarni riziko el "To i privlači jedan deo interesanata, Na naše dinarske papire s

arski paim;jvjran. a stalnim

Бр. 20

kamatnjakom za prvo vreme efekat neće biti bog zna kakav. Tek možda kasnije kod tendencija sniženja kamatnjaka bude još jače akcentirana. Na pojedine akcije svakako će sniženje kamatnjaka povoljno delovati. Ne u tolikoj meri, koliko to neki očekivaju, jer je naša publika razočarana te je za dugo vremena izgubila svaku volju za plasiranje" svojih raspoloživih kapitala u akcije.

Sniženje kamatnjaka najpovoljnije će delovati na naše dolarske papire. Tek ie prodrla vest o sniženju kamatnjaka, interes je rorasao i pravljeni su neki znatniji zaključci.

Devizno Pržište. Prošle nedelje promet je iznosio 66 miliona dinaza kaoi predprošle. Međutim ra prva tri sastanka ove nedelj- promet je bitno jači. i intervencija Narodne banke mnogo je: veća, tako da je u poncdeljak dala oko 10 miliona dinara. Kod kurseva u namovije vreme ima čestih i znatnih oscilacija. Nu te oscilacije ne dolaze sa strane dinara, nego od promena na internacionalnom tržištu.

Tržižje akcijama. Promet je u običajnim granicama. Ali svakako znatno veći nego što je bio u oVo doba prošle godine. Ovogodišnji ргоmet akcijama izgleda da će biti jači nego što je bio prošle godine

Kod kursa novčanih zavoda nema nikakve promene. Osim da Narodna banka konstantno pada. Ovde se računa da sniženjem kamatne stope i većim učestvovanjem države u dobiti Narodne banke, da će u buduće dividenda biti manja. Ili da neće dostignuti onu visinu koju neki oćekuju. i

Kod industrijskih papira bilo je znatnih zaključaka u Gutmanu i Trbovlju. Nešto i u Jadranskoj plovidbi. Interes za Isis još je uvek tu, tako da su dionice znatno profitirale.

Državni babi. Promet u Šteti nešto je manji nego što jc bio prošle nedelje. Kod pretežnog broja interesanata vlada desorijentacija. Jedna jedina čvrsta ruka dominira tržištem i radi sa kursevima kako јој зе ргоћије.

Promet Blairovim obveznicama bio je u poslednje vreme oslabio. Međutim na sastancima ove nedelje dnevni promet iznosi i po 10 hiljada dinara.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА

У току ове недеље све су девизе показивале снажап пораст, али је динар у Цириху остао без промене. То је врло важно. Флуктуације девиза веома су велике. Обрт је био рекордан и износи скоро 60,000.000 динара. Највише је трговако у девизи Праг (27,4 мил.), затим Лондон (10 мил.), Цирих (8,6 мил.), Њујорк 4,2 мил.), Беч (4 мил.) и т. д.

Скоро код свих девиза интервенирала је Народна банка.

Послови у Ратној штети веома су живи. Курс је у почетку недеље био лабав, али се пред крај опет поправио. На дан 9. о. м. тргована је Штета по 436, на дан 13. о. м. по 431, а на дан 15. 0. м. по 434.125. Обрт је износио : у промпт роби 3,10 мил. у терминима 4,47 мил. дакле укупно 7.57 милиона динара. 7% ИнБестициони зајам тргован је на три састанка по курсу од 88,375 до 87,50, а обрт је износио 108 хиљада динара. 4% Аграрци трговани су по 54.50 (21.000). Селигмансв доларски зајам тргован је по 86.25 и 96 (200 хиљада).

Акције Народне банке и даље су лабаве. Од 8.660 (9. о. м.) курс је попустио до 15. о. м. на 8.400. Трговано је свега за 1,25 мил. дин.

RSS TES S Oe НЕВЕН ВЈ БН БН БА РАНИ ЕН НЕ ОПрито га те „„лејродно Блегостање“