Народно благостање

Страна 306

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 20

sečne bilanse i izmenio celokupnu politiku rezerve i sve to za nekoliko sednica čisto stručnim i naučnim aArgumentima. Bankarstvo se nije moglo da brani od arguтепа(а Кој; 5н zasnovani na opštim interesima narodne privrede. Krivica direkcije Narodne banke u tome je, što je propustila da upotrebi svoj autoritet radi korekture kreditne politike pojedinih novčanih ustanova, koje je ona kreditirala i što uopšte nije celokupnu kreditnu politiku prema novčanini zavodima zasnovala bi!a na imperativu pomaganja nacionalne proizvodnje. Ona se pri tome rukovodila sa stotinu drugih nekompetentnih obzira. Ali iz toga se, kao što rekosmo, ni u kom slučaju ne može izvesti zaključak, da će nacionalna proizvodnja procvetati ako Narodna banka bude odlučila da raskine sve veze sa našim velikim kreditnim ustanovama. Na protiv Narodna banka mora da održi veze sa svima i da gleda da koregira svojim autoritetom moralnim i materijalnim ono što kod njih nalazi da nije u skladu sa interesima nacionalne proizvodnje.

Naši novčani zavodi su odavno čekali na regulatora i Narodna banka je učinila neuračunljive greške · što tu funkciju, koja po prirodi njoj pripada, nije htela vršiti. Mnogo veće koristi mogla bi videti narodna privreda od Narodne banke ako ona bude i dalje održavala veze sa novčanim zavodima, ali koregirajući u svakom slučaju kvalitativno ı kvantitativno njihovu kreditnu politiku. Da progovorimo nekoliko reči o tvrđenju, da je Narodna banka radila na prvom mestu za svoje akcionare. Na vanrednom zboru akcionara Narodne banke od 8. jula 1928. god. naš urednik Dr. Bajkić je uzeo vrlo živo učešće u kritici predloga za izmenu zakona i statuta Narodne banke. Celokupna njegova kritika može se svesti na nekoliko reči, koje je on izrično izgovorio, a koje glase: ,, Ovaj podneseni predlog može da se posmatra, kako sa gledišta akcionara, tako i sa gledišta opštih narodnih interesa. Kao akcionar mogu samo toliko da izjavim, da |e upravni odbor ovim predlogom učnio maksimum što se uopšte može uraditi za akcionare. Akcionari ne mogu biti dovoljno zahvalni svom upravnom odboru na dobiti koju oni imaju očekivati od ovog predloga. Ali sa cSledišta opšteg narodnog interesa,

sa gledišta socijalne ekonomije, taj je predlog u tolil:c štetniji, u koliko on ima pred očima isključivo interes akcionara. Sa toga gledišta ja sam protivan predlogu i želim da ga zbor akcionara odbaci”. Skoro su prošle dve godine od kako su izgovorene ove reči už ironičan podsmeh onih koji su tada vedrili i oblačili u Narodnoj banci a koji sad prave društvo našem uredniku u privatiziranju. Samo je jedan akcionar podržao gledišta našeg urednika na tome zboru, a jedan predstavnik velebanaka bio je kao pijon upućen u borbu protiv njegove argumentacije. Danas ima g. Bajkić zadovoljštinu da se iz sredine Narodne banke priznaje da je ona radila za akcionare. ! mi ćemo se na ovo pitanje naknadno vratiti, јег nije dovoljno samo reći da je Narodna banka rad:l:i samo za akcionare, već to treba dokazati. Mi ukazujući na predlog izmene zakona od 8. jula ukazujemo samo na jedan deo rada u tome pravcu. A ono što se može reći da je najveći poklon koji je Narodna banka učinila svo{im akcionarima, to je istorija upisa akcija drugog kola od 20 mil. dinara, koje su koštale brat bratu 7 hiljada dinara a koje su plaćane 2900 dinara komad. Davanjem novih akcija za 2900 dinara oštećeni su stari akcionari, koji su inače za vreme celoga rata ostali bez dividende i ako Narodna banka za to vreme nije bila bez dobiti. Po sebi se razume da je danas apsolutno nemogućno ispraviti tu grešku od pre osam godina.

Pošto pitanje zakonske stabilizacije još nije sSVTšeno, a pošto će se verovatno svršiti u toku ove godine, to će uprava Narodne banke imati prilike da pokaže u koliko joj leže na srcu ti novi pravci, čija je prva etapa realizirana bila odlukama od sredine prošloga meseca. Politika u korist akcionara Narodne banke ne ogleda se toliko u poslovnoj politici njezinoj, koliko u tim periodičnim aktima, kao što je bila emisija drugog kola akcija i kao što je bila izmena zakona i statuta Narodne banke, povodom predstojeće zakonske stabilizacije. Ako uprava bude dosledna na putu koji je otvorila svojim pomenutim odlukama i člankom u „Politici” od 14. maja, onda će ona imati pravo na priznanje da je u Narodnoj banci nastupila nova era karakterisana obraćanjem veće pažnje nacionalnoj proizvodnji.

вева

Kučevlasnici i Državna hipotekarna banka

I Inflacija i deflacija kod nas

Pad kupovne snaHe valuta velikog broja evropskih država posle Svetskoga rata završen je na dva razna načina: prostom stabilizacijom, ili prvo deflacijom pa onda stabilizacijom.

Velika je razlika u dejstvu između jednog i drugog načina saniranja valute, ne samo na narodnu privredu

već i po socijalne odnose. Pad kupovne snage domaće.

valutc je skok cena, a njezin skok znači pad cena. U prvom slučaju ceo se poremećaj sastojao u skoku cena. U drugom slučaju, pak, imamo skok cena, zatim pad cena i tek onda stabilizaciju. Prvo je mnogo prostije i minoge manje štetno, to je lečenje obolelog organizma prmaganjem prirode. Drugo se može uporediti sa lečenjem bolesti putem operacija; bolest je jedno zlo, a operacija drugo.

Čak se može reći, da je deflacija po sebi štetnija od inilacije. Inflacija je sinonim ekonomskog poleta,

zasnovanog na uobraženoj obilnosti novčanog kapilala; ali kcji može nacionalni inventar da obogati vrlo korisnim: piodukcionim oruđem.

Dellacija ne donosi ničeg dobrog. Pad cena kao naličie deflacije donosi pre svega, isto kao i inflacija, ekonomski neopravdanu, sasvim slučajnu podelu dobara i dohodaka. To je socijalna štetnost. Ali dok je inflacija olakšanje položaja dužnika prema poveriocu, dotle je deflacija obrnuto. Nepravedna je i jedna i druga; ali je druga mnoga šfetnija zbog toga, što je dužnik proizvođač, dok je poverilac ili posrednik ili rentijer. Pad cena znači skok kupovne snage novca. U koliko je ona veća u toliko ima teži teret da podnosi proizvođač. Zbog toga deflacija dovodi do teškoće i nemogućnosti plaćanja. Tome sleduju padovi i javne prodaje. Javna prodaja je jedno zasebno socijalno zlo, jer ona ništi i onaj deo imovine zaduženoga, koja |e efektivna. Javna pro-

daja pretvara dužnika sa deficitarnom privredom u

propalicu.