Народно благостање

·

17. мај 1930.

amortizaciona kvota i olakšava momentalni teret. Mi se moramo polako vratiti na predratnu amortizacionu periodu Državne hipotekarne banke od trideset godina. Ali ie i kamata danas još kod Državne hipotekarne banke toliko visoka, da se može nazvati nenormalnom prema normalnoj kamatnoj stopi za hipotekarni kredit. Državna hipotekarna banka ima raznovrsne izvOre ODITnog kapitala jedne, skuplje, druge jeftinije. Nju košta novac od 5% na više. Dobro bi bilo kad bi ona našla mogućnost da svima kućevlasnicima iz inflatorne pe-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 309

Baš u današnjem broju „Narodnog Blagostanja” saopštavamo vest iz Zagreba, da je kartel banaka од! о da kamatnu stopu za izvesnu vrstu uložaka spusti na 5%. Normalno je pre rata bilo u celom svetu da kamatna stopa za hipotekarna potraživanja iznosi isto kcliko i ona za uloške. Državna hipotekarna banka plaćala ie kamatnu stopu 5 i 6% najviše, a davala hipotekarne kredite po 6%. To nije ništa neobično. Državna hipotekarna banka ima na raspoloženju ogromne sume iavnih kapitala često beskamatnih. Ona može uvek kao ogrom-

riode snizi kamatu na što niži nivo. To je u toliko po-l na kreditna ustanova naći načina za sniženje kamatne

frebnije što će Državna Hipotekarna banka morati u najkraćem vremenu pristupiti sniženju kamatne stope.

stope inflatornim graditeljima kuća.

ПРАВНИ ПРЕГЛЕД

НОВО СТЕЧАЈНО ЗАКОНОДАВСТВО

3. Депозитне банке у поступку за поравнање.

Закон о принудном поравнању ван стечаја од 22. новембра 1922. г. садржи посебна наређења о поступку за поравнање „новчаних завода, који се баве примањем улога на штедњу“. Овај поступак се разлику:е од општег поступка, оног који закон прописује за поравнање физичких и других правних лица. Разлике су, у главном, учињене ради користи улагача. Оне су текле у циљу заштите улагача.

Док су код осталих дужника сви повериоци на истој вози, те се као привилеговане сматрају само тражбине лица која су била у служби дужника; тражбине лекара, бабица, болничара и апотекара; трошкови поступка, порези и друге јавне дажбине и приноси за осигурање, дотле се код новчаних завода који се баве примањем улога на штедњу сматрају као привилеговане и морагу се првенствено измирити и тражбине улагача до износа од 10.000 динара. И овде, као и код стечаја, ова заштита је дата улогу до 10.000 динара, те ако-једно лице има код истог завода више улога, првенствено ће се исплатити износ од 10.000 динара од целокупног износа свих улога. |

По закону о п. п. ван стечаја управитељ поравнања

може бити само физичко лице, „непорочно и поуздано лице". |,

Међутим за управитеља поравнања новчаног завода, суд |предати је дотадањем управитељу поравнања или ком дру-

може поставити и какав државни или приватни новчани за- | | равнања.

вод. Разуме се, да је суд дужан да води рачуна, да то не буде нека банка, која може бити конкурент новчаном заводу који је под равнањем.

Поузданички одбор, чије је постављење иначе остављено увиђавности суда, мора бити именован у поступку за поравнање новчаних завода и то најдоцне у року за десет дана, пошто је отворен поступак за поравнање. Тај одбор у који судија може поставити три до пет лица, мора у овоме случају бити састављен од пет лица. Један члан тога од-

· бора мора бити лице, које изаберу улагачи.

Строже је поступање према новчаном заводу за време трајања поступка као и по престанку поступка него према сваком другом дужнику. За време поступка суд може од управе новчаних завода одузети управу имовине и предати је управитељу поравнања „ако има основане сумње да ће управа новчаног завода, коме је отворен поступак за поравнање, извршити правна дела на штету веровника или да ће неке од веровника ставити у повољнији положај на штету осталих". Међутим, кад се тиче осталих дужника, суд то може учинити само онда, ако је дужник учинио каква дела која закон тачно одређује (5 12). ;

И, најзад, што нарочито разликује поравнање новчаних завода од осталих дужника и што чини поступак строжим према њему, јесте да стечајни дужник — новчани завод не добија слободу прихватом поравнања нити се тиме поступак завршава: Он и даље остаје под надзором поверилаца суда — све док се поравнање потпуно не изврши. На самом рочишту за равнање повериоци бирају, за случај да се поравнање прихвати, одбор од три повериоца, коме се ставља у задатак да врши надзор над извршењем равнања „и да се не чине такве радње, којима би се онемогућило нгмерење веровника“. У овај Надзорни одбор мора да уђе бар један члан, кога изаберу улагачи.

Надзорни одбор има за дужност да надзирава рад управе завода, коме је одобрено поравнање, док се не испуне обавезе из поравнања. Управа мора за све послове, који не спадају у обично пословање, тражити одобрење од Надзорног одбора. Одбор доноси своја решења већином гласова.

Ако се гласови поделе тако да се не може створити већина,

онда одлучује судија поравнања. Његова :е одлука коначна.

|И у случају сукоба између управе и надзорног одбора, су-

дија поравнања одлучује коначно. Ако управа завода ради. противно наређењима надзорног одбора, противно закону

"условима поравнања, суд може, на предлог надзорног одбо-

ра, одузети управу завода његовим управним органима и

гом лицу или заводу све док се не изврше обавезе из по-

Овај надзор над испуњењем поравнања је потпуно

| нова ствар. Ми смо саопштили да је предложена измена ау-

стријског закона у овоме смислу (в. Народно Благостање од 15. фебруара. 1930. г.). Предлог за надзор над извршењем потекао је од стране поверилаца и резултат је искуства. Случај Нишке прометне банке, чијим се члановима управе судило ових дана у Нишу, што су после постигнутог равнања најпре наплатити своје тражбине исплатили себе саме, на штету осталих поверилаца, најбоље показује оправданост овог надзора. Верује се, да ће ова установа бити корисна. 4. Организација за заштиту поверилаца.

Законом о принудном поравнању ван стечаја подједнако су признате организације за заштиту поверилаца као сарадници, да не кажемо као органи у поступку. Њихова улога је овим законом оглашена као корисна и састоји се „у извиђању имовинског стања дужникова, око обезбеђења његове имовине и припреме поравнања“. Кад је срганизација извршила овај рад у корист поверилаца, закон јој је за све