Народно благостање

Страна 346

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

Бр. 22

човека осуди, често и на смрт. Исто тако се дешава, да погрешном терапијом коју лекар примени, умре болесник. Међутим познато је, да ни један милионити део лекара не бива осуђен због тога. Стога нам је непојмљиво, зашто су неки болесници, које је лечио Валентин Цајлајс у Галспаху, а који тврде да су погрешним лечењем претрпели штете по своје здравље, почели прикупљати потписе по Аустрији и Немачкој у циљу подношења једне колективне тужбе против Цајлајса суду у Велсу.

Ми нити имамо жељу нити потребу да Цајлајсу правимо рекламу, али знамо, да је стотинама хиљада људи прошло кроз његову ординацију и да број његових пацијената не опада, већ на против расте. Па сад се питамо: да је Цајлајс збиља швиндлер, зар се не би већ одавно неко нашао ко би му полупао све те његове „чудотворне“ справе, или би Цајлајса лично измлатио 2 Све се ово није догодило а неко заташкавање је овде немогуће, пошто Цајлајс стоји под сталном контролом хиљада његових пацијената који се налазе у Галспаху и који бодро мотре на све оно што се са њим и око њега дешава. Зато је наше уверење, да покретаче ове листе потписа за подношење тужбе не треба тражити међу пацијентима, већ међу лекарима. Код ових још увек преовлађује еснафски дух, кога се остали свет ослободио још пре 150 година. Лекарима боде очи то што Цајлајс не изналази велике компликације, из којић ће резултирати масни рачуни, већ све болести лечи на исти начин, уз наплату једне тако скромне награде, да је лечење омогућено и најсиромашнијим. Цајлајс је добар економиста и зна да мала зарада по пацијенту доноси велики обрт, који опет повећава зараду као целину; он је овом пословном методом поста „Форд у медицини“. Лекари због тога губе многе пацијенте п труде се свима силама да Цајлајса дискредитују код публике. „Na vodi leži naša sreća i naše bogastvo”, kazao je g. Musolini u Livornu.

Mi se bojimo da g. Musolini nije izabrao rđav teren na kome ireba da zida sreću i bogatstvo italijanskoga naroda. Voda je meka, neiskrena i lukava, na njoj je vrlo opasno zidati.

Kajzer je 1900. godine izgovorio sličnu rečenicu; „Naša budućnost leži na vodi.” Istorija Kajzera i Nemačke pokazuje, koliko je opasno zidati na vodi. Sigurnije je na kopnu!

Sigurnije je na kopnit

Прошле године у новембру месецу „Време“ је писало о прорицањима некаквог „познатог руског метеоролога“ професора Мултановског, O томе каква ће бити овогодишња зима и пролеће. Писало се даље, да тај професор има извесно преимућство над осгалим колегама метеоролозима и да су његова предвиђања увек имала сигурност за 85%. Што се тиче овогодишњег пролећа исти метеоролог је тврдио да ће оно почети веома доцкан, средином маја и да ће тек у јуну месецу добити свој прави облик. Колико се метеоролог Мултановски преварио у својим предвиђањима најбоље показује свима позната чињеница, да смо пролеће имали већ у марту месецу. И то не само његов почетак, него право пролеће, које је Бећ почетком априла имало свој пуни облик. Стара и толико пута помињана латинска сентенција егаге ћитапит е5| ни у ком случају не може се односити и на пророке. Само обични, смртни људи имају ту повластицу и само њима је дозвољено да греше. Човек који је пророк, не би имао права да носи то име кад се не би разликовао од осталих.

После свега овога не остаје нам друго но да констатујемо да су готово сва та прорицања само нагађања и да се проценат вероватности предвиђања метеоролога Мултановског много смањио.

Пророк после Христа

виртуелна ен те)

ЕШ (арајевски листови јављају, да је дошао чак из Лондона г. Мита Митриновић да одржи предавање под насловом : „Појам цивилизације и појам културе у анализи и синтези њиховог смисла с обзиром на националну функцију Југославије“. Од кад Сарајево чека на Месију. По самом наслову може се видети колико ће се Сарајлије моћи користити и колико је оно јасно и приступачно њиховим широким масама о којима се одавно зна да су склоне философирању.

Благо Сарајлијама !

чЧитејкте шеште анализе омшленса

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

NOVČARSTVO

— Чехословачка новчанична банка снизила је дисконтну стопу од 5% на 4.5%.

— Аустријска новчанична банка снизила је дисконтну стопу од 6% на 5%.

— Њујоршке банке снизиле су стопу за банкарске акцепте од 1/, на 23/ %.

— Француске службене новине објављују, да се каматна стопа на бонове народне одбране снижава на 3%.

— На париској берзи били су се пронели гласови да Credit Lyonnais HaepaBa повисити своју главницу од 400 на 600 милиона франака. Банка је ову вест демантовала. Она је тек прошле године повисила главницу, тако да су сопствена средства порасла од 482 на 1208 милиона франака.

— Шкодине акције уведене су 23. о. M, Ha париској берзи.

— Банкарско-индустриске комбинације у Берлину. Између берлинске „Комерцбанке“ и банкарске фирме „Мартин Шиф“ дошло је до споразума, по коме прва преузима све интересе ове друге у грамофонској индустрији (предузеће „Полифон“), а сама фирма Мартин Шиф фузионираће се са фирмом „Маркус Нелкен и син“ из Берлина, код које је Комерцбанка заинтересована као командитор. „Комерцбанка“ је заинтересована и у индустрији тон-филма а како је и „Полифон“ заинтересован у истој индустрији, то ће се прелазом „Полифона“ у руке „Комерцбанке“ утицај ове последње у ипдустрији тон-филмова још појачати.

— Меркурбанка, Беч закључила је 1929. пословну год. са чистим добитком од 1,38 милиона шилинга (1928. : 1,12 мил.), из којег ће се исплатити дивиденда од 6%. Д-р Јулиус Рубен од „Дармштетер унд Националбанк“, ступа као члан управног одбора „Меркурбанке“. Као што је познато, ова последња је филијала поменуте Данатбанке.