Народно благостање

Страна 348

= Турски монопол дувана донео је у 1929. години за“ 10% веће приходе но 1928. Буџет монополске управе износи 45 милиона турских лира, од чега 54% представљају чист добитак. У 1929. години било је извезено 22.824.913 кг. дувана у листу, од чега је 4,3 милиона кг. отишло за Немачку, 2,9 мил. кг. за Америку, 0,8 мил. кг. за Белгију, 0.4 мил. кг. за Чехословачку и 5,7 мил. кг. за Италију.

— Подизање народног благостања у Француској. Програм који је ту скоро објавила француска влада у вези са извођењем замашних радова на унапређењу привредног и културног живота у Француској, предвиђа време од пет година и суму од пет милијарди франака. Програм подизања националног продуктивног капитала“ како се он званично

назива, обухвата три дела: пољопривреду, интелектуални |

и социјални живот, трговину и индустрију. За унапређење пољопривреде употребиће се: 300 милиона фр. за електрификацију пољопривредних крајева ; 300 мил. за социјална осигурања ; 300 мил, за позајмице општинама; 40 до 50 мил. за институт за пољопривредна истраживања; 225 до 250 мил. за аутоматизирање телефона у пољопривредним крајевима. Укупно ће на пољопривреду бити утрошено 1165 до 1200 мил. фр. У оквир подизања интелектуалног и про светног живота у Француској долази 500 мил. за грађење школа, 300 мил. за грађење болница, 425 мил. за борбу против туберкулозе, 175 мил. за лабораторије ; 115 мил. као субвенција за изграђивање студентске колоније ; 150 мил. за проширење медицинског факултета. Укупно ће се у ове сврхе употребти 1665 мил. фр. — У програм изграђивања трговине и индустрије, спада грађење путева, зашто ће се утрошити 800 мил. фр., затим је одређено 200 мил. за изграђивање водених снага, 15 до 22 мил. за трговачку морнарицу, 660 до 670 мил. за изграђивање морских пристаништа. Овде спада и изградња једног новог цивилног аеродрома у околини Париза, пошто досадашњи аеродром „Ле Бурже“ не одговара више интензивнијем саобраћају ; само је још непознато колико ће се на то утрошити. Сума ових инвестиција износи 1675 до 1692 мил. фр. Пошто се сума од 5 милијарди фр. не сме прекорачити са више од седам милиона франака, то је неколико потреба морало бити избрисано из претходног програма. — Вредност целе ове акције далеко премаша суму од 5 милијарди франака ако се узме у обзир, да ће са њом у вези и финансијска самоуправна тела извести велике јавне радове. Париски „Енформасион“ дени вредност свих нових инвестиција на 16 до 18 милијарда франака. -

KOMUNALNE FINANSIJE

— Општина града Ћуприје закључиће погодбу за набавку и монтажу машинског и електричног дела централе, трансформаторских станица и материјала за мрежу. Предрачун је 1,167.510 динара.

— Предлог буџета града Суботице за 1930./31. год. био је поднет општинској управи. Износи 44.5 милиона динара те је за 6 милиона већи од прошле године. Инвестициони радови нису ушли у прорачун.

— Град Братислава закључиће ових дана зајам од 8,2 милиона ч. к. са „Заводом за социјално осигурање у Прагу“, Из овог зајма ће се саградити 260 малих станова.

— Начелник града Осијека отпутовао је 19. 0. м. у Бен ради преговора о једном инвестиционом зајму и о питању узимања у концесију градског трамваја и електричне централе од стране друштва Мегешоје ЕЈјеистабв А. а.

TRGOVINA”

— јавља се са отока Крка из Врбника да је обиље рибе тако велико, да је цена по килограму пала“на 2—4динара. Виногради су родили боље но и једне од последњих година, и очекује се богат принос.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 22

— Рад мађарске владе на образовању једног апарата; који би имао за задатак да уновчава мађарску жетву, прати се са великом затегнутошћу са стране трговаца земаљским производима. Пре неколико дана дошло је до веома бурне“ демонстрације на продуктној берзи у Пешти против: познате фирме Штрасер и Кениг, о којој су се пронели гласови да Је умешана у припреме за стварање тога апарата. Узбуђење је било тако велико, да шеф фирме није успео да дође до речи, Готово сви трговци земаљским производима траже да се дотична фирма искључи из чланства. Велико узбуђење влада. међ трговцима житом због гласова о раду владе на ства-

"рењу тога апарата.

"— Чехословачка је највећи потрошач мађарскога воћа. Од укупног износа 4850 вагона извезено је 1920 вагона у Чехословачку, од тога 700 вагона лубеница, __

— На чехословачком тржишту влада очајна борба између чехословачких и немачких фабрика маргарине. Немци продају своје производе 1 круну јефтиније. Изгледа да је квалитет немачке маргарине бољи, те су чехословачке фабрике одлучиле да такође производе бољу робу.

— Француски, енглески и белгиски посланик у Прагу интервенисали су код чехословачке владе да би ратифицирала фамозну конвенцију о укидању забране увоза и извоза до 31. маја, јер је то рок до кога има да се изјасни, а по-' сле тога имају право потписници конвенције да иступе, ако Чехословачка не буде била ратифицирала.

INDUSTRIJA

| — Банска управа у Сплиту одлучила je да, у циљу унапређења кућне ткалачке индустрије организује и потпомаже течајеве, на којима би се стручним предавањима заинтересовани упутили усавршавању.

— У Мостару ће се ускоро отворити радионица за израду војне одеће, где ће бити запослен већи део радника из места и околине. Висина наднице ће се кретати између 25 и 70 дин. . _

— На годишњој скупштини удружења домаће шумске ипдустрије савске и дравске бановине, констатовано је; да је узрок садашњој кризи те индустрије опадање куповне снаге сељака. На истој седници је изабран нов управни одбор, у који су ушли г. г.: председник инж. Илија Јербић; потпредседници Мате Мурковић, Никола Болф' и Јосип Чадеж. У одбор улазе: Анте Мајнарић, Бранимир Манце; Антон Пернић, д-р Васо Вучковић; Мухвић—Пинтар, Јосип Мурковић, Р. Вуковић, Милан Делић, Милош Вуксан, Влах димир Мрвош, В. Ценчић, Иван Вилхар и Милан Мрвош.

— Ulje iz ugljena. Njujorški „Herald and Tribune” javlja da je između „Imperial Chemical Industry”, „J. G. Farbenindustrie” i „Standard Oil Co of New-Jorku” sklopljen sporazum o zajedničkoj eksploataciji mineralnog ulja iz australijskih ugljenih naslaga.

— Обавештење једног чешког пионира шећерне индустрије у иностранству. Инжињер г. Рудолф Пицка, председник индустријског концерна „Орбис“ (издавач „Прагер Пресе“) одликован је бугарским орденом за грађанске злслуге. Он је специјалиста за шећерну индустрију. Био је у служби у шећерној индустрији у Румунији, затим је био ангажован за директора Чукаричке фабрике шећера. Изгледа де је он иницијатор доласка Прашке кредитне банке у Београд и подизања фабрике шећера у Ћуприји, чији је он директор био заједно са г. Зајцем. Затим је отишао у Бугарску и подигао фабрику шећера у Горњој Ораховици, где је остао као генерални директор. Г. Пицка је врло 'много учинио за зближење Чехословачке и Бугарске; њему се приписује и оснивање Чехословачко-бугарске. трговачке

"коморе.