Народно благостање

31. мај 1930.

— Пруско министарство просвете упутило је универзитетима меморандум о реформи студија правних наука. Предвиђене су три важне измене : смањење броја часова за систематска предавања и њихово замењивање семинарима и репетиторијумима ; смањење броја учесника на практичним вежбама путем повећања броја доцената ; увођење дозволе за похеђање семинарских вежбања.

— Вредност непокретности у Француској износила је крајем децембра 1929. године 560 милијарди франака, од чега 254 милијарде отпадају на грађевине, а 306 милијарди на пољопривредна добра. Вредност непокретности у 1914. години износила је (у границама данашње Француске) 150 милијарди. Саме непокретности града Париза претстављају вредност од 55 милијарди фр. Што се тиче промене вредности пољопривредних добара, то се она развијала овако, ако узмемо да је 1851. године 1 хектар вредео 1000 : 1912. — 969, 1929. год. — 4009.

— Срећан град. Налази се у држави Небраска (Сјед. државе) и зове се Блумфилд. Срећан је по томе, што се у њему не зна за вересију. Још до 1927. године се ни тамо, као ни у осталом културном свету, без давања на вересију није могло радити. Али када је неколико значајних фирми пропало због тога, тамошње трговачко удружење реши да се од сада има продавати само за готово, без обзира коме; у противном се трговац кажњава са 100 долара. После трговаца усвоили су тај систем плаћања постепено и лекари, адвокати и т. д., тако да се данас у Блумфилду не може ништа добити без готовог новца. Кажу да су трговци врло задовољни, и да више нема потребе избегавати свога повериоца на улици.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 351

— Хајдучка крв на берзи. Пре три године, а поводоћ познате дипломатске офанзиве Италије против нас, писао је наш уредник чланак у „Правди“ под насловом „Хајдучка крв на берзи“, указујући на чињеницу да је та акција изазвала потрес на свима европским берзама, само не на нашој, које се та акција највише тицала. На против курсеви су били стално у скоку.

Пре два месеца најавили су наши листови почетак живе акције македонствујушчих на нашој територији. Уз то су следовали облигатни коментари о новчаном помагању од стране Италије и т. д. Како је та вест избила, наши су пепири, а нарочито државни, почели да скачу, специјално Ратна штета и 7% зајам. |

Пре неколико дана пронела се вест кроз целу европску штампу, да је искрцано 2 хиљаде италијанских војника под вођством једнога генерала у Албанију. Вест је изазвала узнемиреност у политичким круговима и на берзама, а нарочито на париској. Депресија на париској берзи била је тако велика да је са берзанског састанка вршен упит у Министарству спољних послова, талијанском и југословенском посланству, шта је у ствари.

Међутим та вест је дала повода новом скоку државних хартија од вредности на нашим берзама. Као што видимо, хајдучка крв на нашим берзама не попушта !

— Пре неколико дана извршена је у Паризу јавна лицитација око стотину рукописа славних људи. Рукопис говора, који је држао г. Поенкаре на погребу маршала Фоша, плаћен је 25.000 франака. Колико ли ће се платити његови рукописи после 10––20 година 2

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД Т РЖИШТА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 22. MAJA 1930. — REKORDNO STANJE DEPOZITA NA ŽIRO-RAČUNU —

Najvažtiija promena u stanju Narodne banke od,

treće nedelie maja meseca je porast potraživanja naše privrede po žiro-računu, koja su dostigla rekordnu visinu od 1423 miliona dinara. Uzroci, da naša narodna privreda drži tako ogromne iznose neiskorišćene na Žžiro-račtinu Narodne banke, leže pre svega u prilikama na našem novčanom tržištu, koje je još nedograđeno i zbog toga veoma neelastično. Zajmovi Narodne banke, stavljeni na raspoloženje našoj privredi, iznose u ovoj nedelji 1319.7 miliona (od toga na menice 1093.8 miliona a na lombard 225.9 miliona dinara) te su prema fome manji za 104 miliona dinara odnosno za preko 9% od iznosa, koji priYa od Narodme banke pofražuje po beskamatnomn računti.

. _ Ako uporedimo visinu žiro-tačuna sa onom tiovčaničnog opticaja onda izlazi, da iznose depoziti na tom računu skoro 30% našeg novčaničnog opticaja.

Od ultima prošlog meseca na ovamo, primećivali smo, da |e metalni i devizni stok bio u opadanju: od 2964 miliona (30. aprila 1930. god.) snizio se na 2770 miliona do medio maja, ali se je u toku ove nedelje poO za preko 55 miliona te izmosi 2852.0 miliona

inara.

_. Državno se potraživanje povećalo za 73 miliona i iznosi 364 miliona dinara.

|= = з 31. IJ | 31 XI 8V 15: VN 22. У 5 1928 | 1929 | 1930 1930 | 1930 8 5 у РЕН У 1079.01 1168.4! 1182.0 1183 4 1183.1| | 2 Ој ен 933.1| 1759.2| 1754.0| 1587.1| 1642.2 8 | KS ар = укупно || 2012.1 2927,6) 2936.0) 2770.5| 28 5.9 PI кесице СА 1470.5! 1287.5) 1100.9 1095.3| 1093.8 = на хартије од вредности 253.8! 230,1) 2340) 226.4 225.9 | уктпно 1724 3! 1517.6) 1334.9) 1321.7| 1319.7 ml |P e терен | 10074] 9483] 9483) 9483 9483 8 5 || рачун привремене размене 221.8 205.9! 175.9! 1739) 171.9 29 по зајмовима на бонозе 2966,3| 2998,8] 2997.1| 2997 1| 2997 1 укупно 4201.5| 4153.0] 41213) 4119.3 4117,3 Новчанице у оптицају, · · 5527.1|5917.9) 5286.2| 5143.4| 5066.3 Држ. рачун прив, размене . . 221.8) 205.9) 175.9) 173.9) 171.9 Потраживање државно по разHMM рачунима . 0. с: 367.7| 99.6| 350.9| 590.9) 3641 25 || по жиро рачунима 493,2| 1250.0) 1329 1 1365.0| 1423.3 58 по разним рачунима 318.3! 1608) 173.2) 160.2| 159,1 o укудно 811,5/ 1410.8/ 1502,4) 1525 3) 1582,4 о5 у) одсто целокупног новчаАЕ ничког оптицаја , . . 37.40) 50.31| 55.16) 53,86! 55.57 5 8 || у од сто свију обавеза по 4 виђењу 000 . . . || 32:46. 53995 41,13! 39.82| 4030

*) U zlatu 96,9 mil.; u srebru 17,58 mil,; u stranoj. monet 1.13 mil. din,