Народно благостање
"Страна 340
ном порасту. Мало је помрачена та цифра порастом незапослености. Међутим и једна и друга чињеница не смеју се узети код нас за оно. зашто оне служе у другом свету. Пре евега се-зна да је“ у“изв: деловима наше земље још увек велики број раденика ван СУЗОР-а и да усавршавањем његове. администрације све већи број одавно запослених раденика њему приступа. Због тога се пораст 'код СУЗОР-а неће моћи узети у пуном износу као знак повећања запослености у индустрији. још мање пак значи нешто статистике незапослености с 06зиром на њену технику.
Ми смо неколико пута указали на ту могућност, да се један радник, који тражи из места у место посла, појави више пута у статистици незапослених. Али статистика запостених код нас ни у ком случају не даје права претпоставци да је наша индустријска производња у назатку. На против ма колика да је коректура горње статистике увек се може рећи да је наша индустријска! производња у периоди „коју проучавамо, у извесном напретку.
И статистика емиграције треба да буде у неку. Исеља- | родно благостање које је имало услова за знатно
руку индекс стања народног благостања.
вање у 1930. години је сразмерно веће но'у 1929. у побољшање у кампањи Али задржано у развићу у томе правцу.
истом раздобљу, али мање но у 1928. години. код исељавања треба водити рачуна да оно није из-
|
| Бр, 22
а у корист иностранства. На последње питање ми ћемо се вратити у засебном чланку. УУ раздобљу које проунавамо цене су се за прва
"два -месеца одржале на висини последњих -месеца
прошле године, а за друга два месеца показују пад (у априлу за преко 5%). Али је утешна појава да то опадање општег нивоа цена није у истој мери пало
на терет пољопривреде као што је то било у 1929.
год. Истина у априлу 1930. год. пад општег нивоа цена је дошао због врло јаког пада цена поврћа и воћа, али остали пољопривредни производи показују мањи пад у овом раздобљу но многи индустријски производи. Човек долази у искушење да поверује да су оне цене пољопривредних производа, које су се стропоштале целе 1929. године, достигле најнижи могући ниво. Ми ипак не можемо при“ ступити томе гледишту.
Али ма колико да се поправио положај пОљОпривредника према осталим групама произвођача. ипак не треба заборавити да је ниво цена највећег дела пољопривредних производа претрпео, 1929. огроман пад и да је то оно што чини да наше на-
1929. и 1930. године, буде
Да се народно благостање у раздобљу које
pas понуде и тражње радне снаге у земљи и на стра- проучавамо није погоршало према истом раздобљу ни, већ да је исељеничка политика код нас и усеље- прошле године најбоље нам показује статистика о ничка у другим земљама важнији фактор но што je, кретању куповне снаге нашег народа. Наша таблица стање тржишта радне снаге код нас. Тај. податак не садржи тринаест статистичких редова, који се могу бисмо смели узети као индекс народ. благостања. | да сматрају за показателне за стања куповне снаге
Из свега овога изводи се закључак, да је наша национална производња за прва четири месеца 1930. године у порасту према истом раздобљу 1929. године. То не би могло да буде потпуно утешно „јер је мањи део националне производње у покрету у ово доба године и јер је у 1929. години иста периода била једна од најгорих у економској историји Југославије, услед атмосферских неприлика и непогода. Према 1928. години 1930. година показује негде пораст а негде стагнацију; значи да се наша национална производња развија једним необично спорим темпом.
Ш Куповна снага народа.
Кад стање националне производње, заједно с пољопривредом, која нам је већ позната, доведемо у везу са ценама, добијамо слику народног благостања. У аналази народног благостања за 1929. годину („Народно Благостање" од 1. фебруара тек. годние) ми смо истакли да се промене цена могу посматрати са двеју разних тачака гледишта: социјалне и националне. Прва нам показује како је социјалан продукт подељен међ поједине редове произвођача, а друга резултат наших размена са иностранством. За про-
шлу годину смо већ утврдили да су се цене обрнуле ,
једнога народа. У то спада статистика потрошње појединих артикала, као што су шећер, алкохол, пиво, дуван, со, петролеј, жиижце, хартије за цигарете, кафа, вино, сијалице, ракија и најзад кретање увоза који је такође индекс куповне снаге народа, (можда не тачно за исту периоду али бар за ону. која му је. непосредно претходила. Од ових тринаест статистичких редова, које сматрамо за индекс куповне снаге народа, само два показују погоршање према ранијим годинама а то су шећер и хартија за цигарете. Потрошња шећера и хартије за цигарете је нешто слабија но у истом раздобљу прошле године.
Увоз је за скоро 100 милиона динара већи но у истом раздобљу прошле године, — премда је у 1928. години у истом раздобљу био већи но у 1930. години. Увозна статистика не показује нарочито повољну ситуацију, али свакако повољнију но у истом раздобљу лањске године. Сви остали артикли показују повећање потрошње: алкохол, пиво. Бензин, има рекордну потрошњу за последње три године; то је у исто време повољан индекс наше производње јер мања поштрошња угља, о којој смо мало пре говорили, долази делимично утуда што се наша земља нагло електрифицира и што се један део моторне снаге добија од бензина. Свакако даје највећи
против пољопривреде а у корист других произво- , удео у повећању потрошње бензина резултат пођачких редова; и против наше националне привреде, ! јачане његове потрошње као моторне снаге у са-
ратну фри унети Ки TI BE ICI IU II ICT ICI А
| Дцргжевавиећ _ Жинтотекајљена | Бенке
на обвезнице Ратне штете 110 320'— дин, од комада. са 89, годишње камате без икаквих других трошкова,
ЛРЕВСКОНТ У.
ДАЈЕ, ЗАЈМОВЊЕ,
менице новчаних завода са '6%, камате нето.
АКО урне русе.
6 А КО КВ Мира КИ ККТ O
508