Народно благостање

31, мај 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 343

Приходи државних монопола стационарни су

У милионима динара

OR 1 am, On 1.an. Арљикал | МЕ 0D o MOO ho map Виме Дуван 1290 1411 --12,0 1.667,1 1.7023 35,1 Со 1300. 102. __ 28 2284. 2294 1,0 Петролеј 11,8 28 —489 1477 157.6 9,9 Жижице 84 | 102. (201 (289. 1561. 128 Хартије за циг. 11.2 89 —2.3 1413 142,9 16. Разни приходи 15 8 — 01 8,6 8,7 (Свега 1748 1742 — (55 2,3173 2377.9)) 600

Горња таблица нам показује, да су приходи од државних монопола у марту месецу ове године, који је последњи месец буџетске 1929/30., остали потпуно стационарни према приходима у истом месецу прошле године. То није неповољна појава кад се има у виду, да су приходи државних монопола у прошлој години у марту месецу били рекордни. Разлог је ле-

жао у томе, да је у прошлој години, у јануару и феб-. руару, дејством климатских непогода била пореме-,

ћена циркулација и потрошња добара, па следствено и монополских артикала, те је цео мањак био више мање надокнађен у следећем месецу.

У овој години тих поремећаја није било, и због . тога смо својевремено забележили, да су приходи, монополских артикала били у јануару и фебруару.

много већи него у одговарајућим месецима 1929. године. У марту 1930. приходи нису достигли рекордне цифре од јануара 1930. године, али су ипак за 6.5

милиона већи од оних у фебруару 1930. год., те из-. | милиона динара.

носе 174.2 милиона динара (у марту 1929. били су 174.8 милиона динара).

Иако је збир свију прихода у марту ове и прошле године остао такорећи непромењен, ипак кретање прихода појединих монополских артикала подлежало је веома великим варијацијама. Тако су приходи од дувана у марту 1930. године већи за 10% или 12.06 милиона — они износе 141.1 према 129.0 милиона у марту прошле године; приходи од жижица већи су за 2% или за 2 милиона те износе 10.29 милиона према 8,11 милиона. Сви остали артикли по„казују смањење прихода. Приход од соли мањи је за 2.8 милиона (он износи 13.05 милиона динара). Приход од петролеја показује невероватно смањење, наиме за читавих 75%; од 11.8 милиона, колико је износио у марту прошле године, у овој се снизио на 2.8 "милиона динара, што свакако стоји у вези са начином плаћања монополских такса. Хартије за цигарете показују такође смањење за 2.3 милиона те износе 3.9 милиона према 11.2 милиона динара у марту прошле године. Разни приходи мањи су за 700 хиљада динара. | | |

У ранијим анализама месечних прихода државних монопола констатовали смо, да су приходи у јануару и фебруару 1930. према истим месецима 1929. године порасли за 30 и 24.4 милиона динара, или укупно за 54.4 милиона динара. Како је у марту ове године остварено онолико као и у марту прошле, то су ' прва три месеца ове године дала у државним монополима приход од 54 милиона динара.

Као што смо већ и напоменули, март је последњи месец државне буџетске године. У буџетској години 1928/29. остварено је било монополских прихода за 2.317 милиона а у овој буџетској години 2.377 милиона; према томе износи овогодишњи вишак 60.6

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

_______________ Цела земља је била узруја-

на вешћу многим милијардама, које је Бизумић оставио у Лондону својим југословенским наследницима. —

„Народно Благостање“ без маште

Сви су се питали какав ће утицај имати на наше новчарство тај велики капитал. „Народно Благостање“ је на прву вест о наслеђу изнело цифарске податке и констатовало да је то само једна новинарска сензација. Мало доцније велику прашину су подигли неки листови о проналаску „златних рудника у Тракији на граници између Грчке и Југославије“. Ми смо тврдили да је то немогућност, и показало се да смо имали право. Затим је један део штампе, нарочито оне у области латинице, донео вест о проналаску злата у Драви. Ми смо и то забележили као сензацију, којој се не може веровати.

У последње време пак готово сви дневни листови пишу о проналаску нафте на планини Мајевици. Истичу се велике заслуге проналазача, затим квалитет проналаска и његов знчај за нашу привреду. „Први млаз нафте отвара велике изгледе за наш привредни развој“, пише сарајевска

„Југословенска Пошта“. Неки су пошли и даље, па су израчунали кслико ћемо добити нафте за десет година, колико ћемо извозити, а колико опет трошити у самој земљи. И све то са таквим размахом, да не можемо а да не завидимо колегама из дневне штампе на тако јакој машти. Са здра-љ вим, практичним расуђивањем о тој ствари, као и о свима осталим, елиминирајући машту која у овом случају можб само да шкоди, ми се искрено плашимо да и овај проналазак не оде у ред оних националних тековина, у који је време поставило Бизумилеву машину, руднике у Тракији и злато у Драви.

„»„Službene novine” donose oglas iz jedne vrlo žive provinciske varoši, kojim se pozivaju kapitaliste na upis akcija jednog noIVO озпоуапос поубапос 2ау0da. Upis će primati D. D. „Smejurija”, . Lepo je čuti da u ovoj privrednoj križi ima još nekoga, koji se toliko smeje, da su ga prozvali ,,Smejurija”, U ostalom ostivači se uvek smeju; pitanje je samo da li če se i akcionari smejati.

Kod „Smejurije”