Народно благостање

Страна 364

Са Румунијом је Чехословачка уредила још много ужу културну сарадњу. Предвиђена је размена професора, нарочито универзитетских за све науке ; број лектора за румунски језик биће повећан на чехословачким универзитетима, а на румунским универзитетима ће се поставити лектори за чехословачки језик. Исто тако ће се и у румунским трговачким школама увести чехословачки језик. Даље одредбе се односе на снабдевање универзитетских библиотека информативном литературом, на оснивање једног чехословачко-румунског института у Букурешту по угледу на сличан институт у Прагу, на додељивање стипендије студентима итд. Од великог значаја је споразум о признавању ческих диплома и академских звања у. Румунији и обратно. За проучавање свих ових питања образоваће се једна стална комисија са две подкомисије у Прагу и Букурешту, које ће служити као саветодавни органи министарстава просвете.

— Број незапослених у Аустрији који уживају потпору износио је на дан 15 маја 175.328 или за 17.100 мање него 30. априла. Подела незапослених у Аустрији изгледа овако: град Беч 77.924 (44,4 од сто), Грац 21.572 (12,3 од сто), Бечко Ново Место 19.550 (11,1 од сто), Линц 18.996 (10,8 од сто), Ст. Пелтен 11.520 (6,5 од сто), околина Беча 9.334 (5,3 од сто), остали градови 16.432 (9,6 од сто). — Горњем броју од 175.328 треба додати још 30.600 беспослених који не уживају никакву потпору.

—Радикално-социјалистичка партија и републиканска алијанција у Шпанији образовале су антимонархистички савез.

— Академија моралних и политичких наука у Паризу имала је ових дана да предложи четири лица за Сталан међународни суд у Хагу, од којих је двојица имало бити француске народности, а двојица странци. Друштво је предложило од странаца г. Негулеску, Румуна, и сер Сесил Хирста, Енглеза. Од Француза су предложени г. г. Анри Фромажо и Ж. Бартелеми.

— Суђење члановима управе Земљорадничке банке. Ислеђење по кривицама чланова управног одбора Земљорадничке банке, о коме су пре неколико дана београдски листови опширно реферисали (јер је Касациони суд поништио пресуду београдског првостепеног суда), врло је интересантно, јер је то, — колико ми знамо, — први случај у историји нашег правосуђа, да се ислеђују кривице по закону о акционарским друштвима.

Према ономе, што смо могли видети из новина, односна лица су оптужена за обману акционара, јер су сторнирали упис и уплату другог кола акција, и ако су пре тога на збору акционара саопштили, да су упис и уплата потпуно извршени. То је један од најтежих акционарских деликата, који се угрожава казном до пет година затвора. Није нам појамно, како је могао првостепени суд београдски да стане на гледиште, да уопште нема кривичног дела. И сувише је оправдано гледиште друге инстанције која је ту пресуду поништила.

— У Румунији је избио сукоб између владе и генералштаба по питању концесије телефона и телеграфа. Влада намерава да да у концесију експлоатацију телеграфа и телефона чувеној Интернатионал Телефоне анд Телефон Ко, под условом да ова да зајам од 20 милиона долара. Генералштаб је противан томе у начелу да тако важна саобраћајна установа дође под контролу странаца.

Оснивачи : Banque Otfomane, Banque de Paris et des Pays-Bas, Societe Financiere d“Orient

винпциннвициви

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

срранцуско~Српска Банка Каштал Фран, 20,000.000

Обавља све банкарске послове

Бр. 23

— Посланик немачког Рајхстага Д-р Брајтшајд (социјалист) са друговима поднео је пројект закона о изменама и допунама трговачког закона. Предложене одредбе гласе : потребно је да годишњи извештај акционарских друштава о стању имаовине и пословању у протеклој години буде опширнији и јаснији. Друго, право гласа, које врше банке, на акције које су код њих депоноване може да врши банка само на основу специјалног пуномоћства, које јој је дато на врло кратко време пре годишњег збора. Треће, да се обезбеди да повереник радника и намештеника може да присуствује седницама надзорног одбора.

— Привредна коњунктура у Румунији почела је крајем априла показивати знаке бољитка, у главном стицајем двеју повољних околности: чвршће цене кукуруза и добрих изгледа за долазећу жетву. Навика је румунских сељака, да држе велике резерве кукуруза док се не виде изгледи за следећу жетву. Цени се, да би продајом ових резерви, по садашњим ценама, ушло око 9 милиарди леја у земљу. Већ сада је прилив девиза толико обилан, да се из њега може плаћати текући увоз. Ови знаци повољне коњунктуре имају и свога психолошког дејства на целокупну народну привреду, тако да просперирају и друге гране привреде, чак и сне које не стоје у непосредној вези с пољопривредом, као . н. пр. индустрија грађевинског дрвета. Пуна оптимизма је и изјава министра финансија, да ће повећаним приходима бити у стању, да покрије буџетски дефицит од једне милиарде леја. Каматна стопа у земљи износи 14—16%.

— Шта се све не ради на свету. Десило се то у Варшави. Недалеко од колодвора, има општина један плац, ограђен, са неколико барака. И једног дана, на том се терену почне градити кућа, лепа, модерна, са баштом. Приликом довршења градње, један жандарм, у осталом ван службе, заинтересовао се, коме варшавска општина гради толико симпатичну кућу — и том се приликом утврдило, да је кућу подигао, без знања општине и са украденим материјалом, један врло предузимљив човек... Морал: „Инжениозан“ у мало да не кућевласник, отселио се у апсу а оставио правницима, да решавају питање: чија је кућаг

— Декретом од 24. априла о. г. установљен је при француском Министарству трговине и индустрије један нарочити виши комитет за нормализацију са задатком да одреди опште и научне правце нормализације, да буде арбитражни судија у споровима између појединих француских организација за нормализацију, као и да озваничи предлоге које му упути француско друштво за нормализацију. Компетенције овог комитета простиру се на целокупну земаљску индустрију. Његови чланови су представници јавних администрација и научних, индустријских и трговачких удружења. — Ванполитички Локарно. Већ смо у више махова донели ситније вести о догађајима, за које сматрамо да у себи садрже нечега што би било у духу Локарна, Ми са задовољством бележимо такве скоро незапажене догађаје, јер хржимо да они, често пута више значе за ствар мира и зближења међу народима него безбројне конференције. — Овога пута скрећемо пажњу нашим читаоцима на последњи број „Беуце а' АПетагпе", која излази у Паризу. У њој је отштампано једно писмо, упућено председнику немачко-француског удружења у Паризу од стране једне групе студената из Бреславе, у коме му ови јављају за своју одлуку, да уче-

Седиште; ПАРИЗ, Централна Дирекција: БЕОГРАД Филнале; Лондон, Скопље, Битољ, Ниш, Солун