Народно благостање

Страна 382

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 24

— Око румунског телефона. Румунски ђенералштаб отворено се изјаснио против издавања концесије једном страном предузећу (мисли се на Интернационал Тел. и Тел. Ко.). Истовремено постаје гктуелан пројекат, по коме би у циљу добијања концесије фирме Сименс Халске—Ериксон у заједници са Њујоршком банком Блер (ова последња као заступник Вестерн Електрика) основале једно ново румунско предузеће, уз учешће једне румунске фирме. — Питамо се, да ли то не излази опет на оно исто против чега се румунски ђенералштаб у принципу изјаснио и како је то могућно да се ипак ради на издавању телефонске концесије једном страном друштву 2

— У Гану (Белгија) је 4000 металских радника ступило у штрајк због тога, што је дирекција снизила наднице за два франка дневно.

— У Шруској је у току прошле године сазидано 129.845 нових грађевина. Од овога отпада 1797 на јавне, 46.297 на пословне (фабрике, радионице, банке итд.) и 81.751 на куће за становање. Број нових станова износи 199.577. Пошто је пораст нових кућа за становање у 1929. години за 2,1% мањи но у 1928. а пораст станова већи за 4,2%, значи да су куће зидане у 1929. години веће.

— Картел западнопољских произвођача шећера проду-= жен је на 6 година.

— Ahnglo-Persion Co., peteolejsko društvo, postiglo je u 1929. godini čistu dobit od 5,21 miliona engl. funti (1928.: 3,11 mil.) i podelilo dividendu od 20% (1928.: 12,5%).

— Svetska prodtikcija sirove svile. Koncem maja meseca svake godine navršava se sezonska godina svilarske kampanje. Interesantna je statistika potrošnje svile od sfrane amerikanske i evropske industrije svile.

Svega preuzele su fabrike 46 miliona Кот. sirove svile (greža) što je za 4 miliona kgr. manje nego 1928/1929. Prvi put u zadnjih deset godina bila je produkcija u opadanju, što je imalo svoj razlog delom u sve jačoj konkurenciji veštačke svile a poglavito u ekonomskoj krizi u U.S.A. — Proizvodnja greža ostala je do duše stalna, ali je Japan zadržao 4 mil. Кот. radi održavanja cena. Kako je Japan Чапаз пеозрогпо пајтегоdavniji faktor u produkciji sirove svile, to izgleda da je tamo odzvonilo propagandi za povećanje odgoja svilobuba, a sva će se briga skoncentrisati na pobolišanja rase i usavršenje u fabrikaciji greža. Pokazalo se je i u ovoj grani robnog {ržišta, da su najodličniji produkti relativno najmanje patili od krize.

Produkcija svile u zapadnoj i južnoj Evropi održala se samo blagodareći snažnoj potpori vlasti na dosadanjoj visini od 5 miliona kgr. od čega otpada na Ialiju 4,8 miliona, Francusku 0,2 miliona a Španiju 0,1 mil. kor. — Za balkanske zemlje sa Malom Azijom, za Kavkaz, Perziju i Centralnu Aziju iskazano je svega 1,2 mil. kgr. Kina je izvezla sa 91/. mil. kgr.

za 1/., mil. kor. više od prošle godine od čega otpada na Šangaj 6,7 mil. kgr. a na Kanton 2.8 mil. kor. dok je izvoz Japana pao od 33.6 na 29.5 mil. kgr.

Britanska i Francuska Indija izvezle su svega 0.1 mil. Кот. — Naša proizvodnja ı 3 državne fabrike iznosila je oko 30.000 kgr.

lako je spomenuto nazadovanje produkcije bilo delom u vezi sa spekulacijom, ipak izgleda, kako je rečeno, da je svetska produkcija postigla maksimum koji se može plasirati. Ne treba gubiti iz vida da je baš sadanja moda naročito povoljna konsumu a sve niže cene omogućavaju upotrebu fog još uvek najplemenitijeg fkiva širim krugovima potrošača.

wammuAiRnamsHEPRMRMGBHRTRHNIS E RBKMOUmpBMI *kmHHWDDWBMMMZAg Raa

Оснивачи : Banque Oftomane, Banque de Paris et des Pays-Bas, Societe папсјеге 4'Оплепе

асисазаносвав

чаалепкввнининичиманенинимсннин гоосидсесонинизивинвнинпивнанинл

_ ФРранпуско-Српска Банка Капитал Фран. 20,000.000

Обавља све банкарске послове

— На дан 15. о. м. пустиће се у погон нова фабрика дувана у Нишу, највећа и најмодернија своје врсте y држави. Прерађиваће најбоље врсте дувана из јужних крајева.

— „Словенец“ саопштава, да је између државних железница и наших угљенокопа дошло до споразума о лиферовању угља. По њему, угљенокопи су снизили цену за 6% према досадашњој, а месечна потреба од 160.000 тона покриваће се на следећи начин: 50.000 лиферује Трбовље, 57.000 државни рудници а остатак мали рудници у Србији а Хрватској.

— Ostdenhebe Stanz und Emailwerke A. G., Kiistrin, koje pripada Stinesovom koncernu stupilo je u likvidaciju.

— Amerikanski elektro-industriski trest Hariman je svojevremeno podneo poljskoj vladi predlog elektrifikacije čitave Poljske. Ovaj je predlog izazvao veliku senzaciju u čitavoj evropskoj štampi. U koliko su pojedinosti bile poznate, mi smo ih saopštili našim čitaocima. Sada pak saznajemo da je poljska vlada čitav taj predlog definitivno odbila. Razlozi još nisu poznati. ГОДИШЊИ ЗБОРОВИ АКЦИОНАРСКИХ ДРУШТАВА

Српска грађевинска банка у Београду, 6. јула. Бродарско а. д. „Океанија“ у Београљу, 29. јуна. — Хипотекарна банка трговачког фонда у Београду, 6. јула. „Елема“ прва домаћа тврница вате и завојног материјала д. д. у Загребу, 18. јуна. — „Европа“ индустријално и трговачко д. д. у Загребу, 18. јуна. — „Зорка“ прво југословенско друштво за хемичку индустрију на дионице, ЗагребСуботица, 23. јуна. — Д. д. за производњу храстовог екстракта у Загребу, 17. јуна. — Биндер и Полгар, д. д. за индустрију и трговину дрвом, Земун—Загреб, 17. јуна. Земунска фабрика асфалта и кровне лепенке а. д. у Зе муну, 30. јуна. — А. д. за грађевине и саобраћај странаца у Херцег Новоме, 29. јуна. — Кредитна и припомоћна задруга професорског друштва Земун—Београд, 3. јуна. Каро и Јелинек, међународно отпремничко д. д. у Загребу, 21. јуна. — „Интерконтинентал“ југословенско транспортно и прометно д. д. у Загребу, 21. јуна. — Мануфактура Вит ковић а. д. у Београду, 28. јуна. — Хипотекарна банка трговачког фонда у Београду, 6. јула. — Приморска индустрија дрва д. д. у Загребу, 24. јуна. — Д. д. домаће творнице предења и ткања памука у Дугој Реси, 24. јуна. — Бата, ципеле и кожа д. д. у Загребу, 8. јула.

RAZNO

— Индекс производње. Приликом једног свог предавања, г. Валтер Е. Еџ, амбасадор Сједињених америчких држава у Паризу, изнео је податке о порасту производње најважнијих индустријских и пољопривредних артикала од пссле рата. Подаци потичу из америчког министарства трговине, а доносимо их због тога, што они сами за себе објашњавају најглавнији узрок привредне депресије у свету а нарочито депресије код сировина. Пораст целокупног светског становништва износи према 1913. години 15 од сто, али је производња главних предмета потрошње порасла у много јачој мери. Узимајући за базу (100) последњу петогодишњу предратну периоду или у недостатку података за исту, годину 1913. онда за 1928. годину имамо ове индексне цифре: угаљ 103, водена снага 152 (1920 — 100), петролеј 344, аутомобили 948, каучук 604, ливено гвожђе 111, челик 1 бакар 200, жито 122, шећер 143, кафа 123,

вопламиаикилнлинпикипрмилквокпш но пчџенмалснинилвињтннинипвичинин

Седиште: ПАРИЗ, Централна Дирекција: БЕОГРАД Филиале; Лондон, Скопље, Битољ, Ниш, Солун

пзаминанпилропииннинлклнивсштикннимсвииннољжавикнннлвинивиминнинашнини