Народно благостање

Страна 384

да зе ti ovoj nedelji dogodila velika promena u računi za otkup novčanica i on je smanjen za okruglo 19 miнова dinara. Taj račun državnog dugovanja iznosio је još 31. decembra 1928. godine 1007,4 miliona dinara, 31. XI. 1920. 948 miliona dinara, a sada iznosi samo 929 miliona dinara. Valjda meće država iz sopstvenih sredstava da otplaćuje dug kod Narodne. banke po poviičepnim Кенизкип поусатсата 7

Ртотепе гаф! оуоса рша imamo porast meničnog portšelja Narodne banke za 34 miliona dinara. Dok je portel| tombarda opao za 1,7 miliona dinara tako da porttelj lombarda i menica pokazuju povećanje za 32,2 miliona dinafa. Kao što znamo ta se pojava retko

može da zabeleži u staniu Narodne banke. To |e rezul- | r

tat svakako liberalnijeg davanja kredita pojedincima.

Devizni stok Narodne banke i ovoga je puta kao i u prošloj nedelji u padu. Ovoga puta za 21,2 miliona dinara. Tako da ukupni devizni metalni stok iznosi 2755,7 miliona dinara.

Pohkriće sviju obaveza Narodne banke po viđenju pada i dalje i iznosi ovoga puta 39,77%, a pokriće ceјокнрпоста opticaja 92,26%.

ZAGREBAČKA BERZA

Pitanje kursa zakonske stabilizacije dinara interesira sve više zagrebačke privredne krugove. Ma da је 5а zvanične strane više puta naglašeno da će se stabilizacija izvršiti na današnjem kursu dinara, izvesni glasovi koji su dolazili iz Beograda bili su kadri da uznemire spokojnost mnogih privrednika. Pogotovo kad je bila izašla ona notica u „Frankfurter Zeitung” koje se u Zagrebu dosta čita. I da nije došao službeni demanti, učinak vesti ,, Frankfurter Zeitung” bio bi se osetio i na prometu deviza kao i na kupovnim nalozima za naše dolarske papire.

Sad je opet došao Moša Berzijanac sa svojim filozofijom. A kako Moša ima dobre veze i kako je upućen u mnoge tajne, pojedinci postali su ponovno nervozni. Ta nervoznost nije još uzela veće dimenzije ali bi mogla svakog dana. Ovdašnji privredni krugovi bez izuzetka zastupaju fezu stabilizacije na današnjem nivou. Ovde prezaduženje nije uzelo takova maha da bi u devalvaciji tražili spasa. A niti agrarna kriza tangira toliko zapadne krajeve. Naprotiv ovde je dosta mobilnog kapitala, koji bi fime teško stradao. U prvom redu ulagači. Skoro polovina svih naših uložaka ide kroz zagrebačke banke ı njihove afilijacije.

Stabilizacijom na nižem nivou bili bi teško pogođeni i oni koji imaju kredite u stranim valutama ili koji iz inozemstva poručenu i primljenu robu nisu {oš platili. A i sama država bila bi znatno pogođena. Stabilizacija na nivou od 6 santima imala bi za posledicu porast državnih izdataka za 3 do 4 milijarde dinara. A pitanje je da li bi u istom omeru porasli i državni prihodi.

Iz svih tih razloga u ozbiljnim se privatnim krugovima ne veruje da će se stabilizacija izvršiti na nižem nivou. Koliko se slabo veruje u takovu stabilizaciju, najboljim je dokazom da na poslednja dva berzanska sastanka nije uopće bilo zaključaka _ u našim dolarskim papirima. Jer kad bi se svet ozbiljno bojao stabilizacije na nižem nivou, promet u dolarskim papirima zauzeo bi orijaške dimenzije.

Koa az ez Nr a PA а =

„раван а КНИНА ЈЕСЕН oca

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 24

Devizno tržište ponovo pokazuje znatan promef. Роčetkom ove nedelje usled jakog prometa i intervencija Narodne banke uzimlje veće dimenzije: skoro 10 miliona· dinara dnevno. Kursevi su i dalje u popuštanju usled internacionalno jačeg Ziricha. Promet u prošloj nedelji iznosio je u devizama 65 miliona, ove makar samo na 4 sastanka mogao bi biti isto tako znatan.

Dionice novčanih zavoda ne pokazuju ovog tedna ni najmanje promene: svi su kursevi na istom nivou na kojem su bili pred nekoliko dana. Promet se kreće u srednjim granicama. U dionicama industrijskih poduzeća registrira se slabiji kurs za Trbovlje i to usled lošeg položaja na {ržištu ugljena, usled čega se je morala reducirati produkcija. I za Dubrovačku interes je nešto slabiji. Izgleda da nije dobila očekivanu subvenciju za liniju u Levantu. Naprotiv Jadranska plovidba je čvrsta. Novac beleži 500 bez robe i fo bez kupona koji je plaćen sa 25 dinara. Prema tome to bi odgovaralo kursu od 530 dinara .

Oceanija je dobila, kako izgleda jaču subvenciju. Novac je još uvek 200 ali nema robe. Izgleda da će se sada njene Drilike sasvim srediti i da će za god. 1929. platiti izvesnu dividendu.

Kod državnih papira promet je dosta znatan iako ne rekordan. Pred kraj prošle nedelje bio je jak promet u dolarskim papirima, međutim situacija se je smirila. Kod Štete ove nedelje situacija nešto mirnija i kursevi malo popuštaju. Promet: se u glavnome obavlja između #velikih banaka Које u Hatnoj šteti nastoje plasirati jedan dio gotovina. Usled toga imamo već tu novost, da se Šteta ultiimo decembra trguje uz isti pa čak i jeftiniji kurs od Štete prompt. (Po zagrebačkim uzansima); to znači da se zavodi zadovoljavaju i sa ukamaćenjem od 5 do 6%.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА

Карактеристика девизне берзе ове недеље је рапидно опадање свих девиза осим девизе Цирих, која је остала стабилна. Обрт у девизама износио је 30,3 мил. динара. Највише је трговано у девизи Праг (9,5 мил.), Лондон (7 мил.), Цирих (4,8 мил.), Њујорк (3,5 мил.), Беч (1,9 мил.), и т. д. Промет је доста жив уз веће и сталне интервенције Народне банке, у девизама Лондон, Париз, Њујорк, Женева, Берлин и Брисел, док је остале девизе покрила приватна пенуда.

Рента Ратне штете отпочела је недељу код курса 442,25 (6. о. м.). На дан 10. о. м. курс је износио 444,50, те је до 12. о. м. попустио на 441.50 — уз прилично лабаву тенденцију. Обрт је износио 7,2 милиона, од тога у промпт роби 2,86 мил, а у терминима 4,16 мил. динара. Термин новембар је попустио чак и до 455,5 динара. 7% Инвестициони зајам је тргован по курсу од 89,50 (535.000 дин.). 7% Селигманов доларски зајам нотиран је у току ове недеље 86,75 и 86,50, а обрт је износио 200.000 дин. 7% Блер нешто је лабав. Од 87 курс је попустио на 36,75 ; обрт износи 1,08 мил. динара. 4 и по од сто златна рента од године 1909. тргована је по курсу од 701 (обрт 18.000 дин.).

Акције Народне банке рађене су по курсу од 8325 до 8360 (обрт 590.000 дин.). Код приватних хартија од вредности није било закључака.

Ситуација је веома мирна.

OB SU o (ај а ПИ А па Ка O о а у

КА ЈЕ, ЗАЈМОЊЕ,

на обвезнице Ратне штете ПО 526) дин, од комада са 7%, годишње камате без икаквих других трошкова,

РЕКС КО К 3.

менице новчаних завода са 8% камате нето.

ЕУ IJ ИО

=

сл сиса пр о рејона јутатуји иу Десни Бас ao ak les aa dk a у Ап ДА = о а ос у у У Де