Народно благостање

НАРОДНО

14. јуни 1930. V. Bajkić

Još ledna vrsta

БЛАГОСТАЊЕ Страна 373

privredne krize

— Kriza tržišta hartijama od vrednosti u celom svetu. —

1} Gorko iskustvo imalaca efekata u ratu.

Staro je iskustvo da obilnost novca na tržištu ima za posledicu s |edne strane padanje kamatnjaka a s druge skakanje kurseva hartija od vrednosti i otvaranje široke mogućnosti za emisiju novih efekata. Po tome se zakonu redovno razvijalo tržište elekata u Ametici i Evropi pre rata. Poremećaj valuta za vreme i posle rata izazvao je naravno poremećaj na novčanom i elečktnom tržištu. Prva posledica nepoverenia u jednu valutu ie bežanje od hartija od vrednosti, Pri tome treba razlikovati dve vrste hartija od vrednosti: one sa nepromenljivom, stalnom kamatom i one sa promenljivom. U prvo doba depresiacije valuta, naročito u Srednjoj Evropi, publika je pravila razliku između tih dveju vrsti hartija od vrednosti: napuštene su i zanemarene potpuno prve (obligacije), a favorizirane su druge (akcije). Obično se to motivisalo tvrđenjem da je kurs akcija u zemlji sa depresiranom valutom i suviše nizak ne samo prema ргедташот, već i prema ceni koštanja dotičnog poduzeća. To je bila tako zvana teorija „supstancne” vrednosti t.|. da kurs akcija jednog poduzeća ne može biti trajno znatno niži od cene koštanja poduzeća.

Ta je teorija bila iz osnova pogrešna, vrednost nepokretnosti namenjenoj privređivanju ravna je kapitalizirinoj renti; fabrika, koja radi više godina sa delicitom vredi, koliko i staro gvožđe. Katastrofalno je bilo dejstvo te teorije na ono malo kapitalista, koji su posle rata, a u zemljama sa poremećenom valutom, gledali da se spasu od dalje depresiacije valute, ulažući svoje gotovine, pa čak i povučene na kredit, u akcije raznih industrijskih poduzeća.

Kursevi tih akcija i dalje su padali — čak i posle izvršene stabilizacije usled rđave konjunkture za dotične industrije, tako da je posle rata и celom svetu

bilo sazrelo saznanje, da je za vreme дергезјасјје поуса !

najopasnija stvar ulagati kapital u hartije od vrednosti bez obzira na njihovu prirodu — obligacije ili akcije.

To opšte nepoverenje prema hartijama od vrednosti trajalo je u svima zemljama koje su imale poremećenu valutu još dugo posle izvršene Такиспе 1 zakonske stabilizacije. Faktička i zakonska stabilizacija vršene su pod vrlo nepovoljnim momentima na tržištu elekata; u doba izvođenja stabilizacije u raznim zemljama najsigurniji papiri stajali su neobično nisko. Državne hartije od vrednosti francuske, belgiske i italijanske notirane su 40—60% svoje nominalne vrednosti. U tome se održavalo to radikalno nepoverenje pre· ma hartijama od vrednosti u opšte .

Naravno pri tome ne treba izgubiti iz vida da je pad hartija od vrednosti došao ne samo kao posledica depresijacije valuta, koja je počela tek da nastupa u drugoji polovini rata u pojedinim zemljama a u izvesnim tek posle rata, već da su kapitaliste imale gorko isku. kustvo sa hartijama već od početka samoga rata. Svi su državni papiri počeli naglo da padaju u državama, koje su zaratile, odmah posle objave rata. Tek je upravo inilacija pomogla da se u nekim državama počinju

O da podižu kursevi najboljih hartija od vrednosti. -

Iskustvo, koje je stekao kapitalista u Evropi za vreme i posle rata može se formirati u nekoliko reči: Rat po sebi znači stropoštavanje onih kurseva hartija od vrednosti, koje u normalno doba važe Као ргуоklasne: državnih i državom garantovanih. Рергеsijacila valute ima za posledicu stropoštavanje kurseva sviju hartija od vrednosti bez razlike. Dogod postoji opasnost od rata i najmanja opasnost depresijacije valute, dotle o normalnom funkcioniranju tržišta efekata ne može biti ni reči.

Mučno je bilo lečenje pokolebanih valuta i novčanog tržišta. Moše se reći da se evropsko tržište efekata uopšte nije vratilo u predratno stanje.

Stanje se poslednjih godina pobolišalo u Francuskoj, Italiji ı Belgiji. Poslednje tri-četiri godine. zabeleženi su ogromni skokovi kurseva državnih hartija od vrednosti kao posledica sve veće obilnosti novca na tržištu, stabilizacije valuta i drugih ekonomskih okolnosti.

Tržište elekata se normaliziralo tako reći odmah posle rata samo u Americi. Ona je bila pokupila ?/, svet skog zlata, usled čega je bila kod nje vrlo velika obilnost novca i kapitala, nagomilanih usled velikin zarada zahvaljujući briljantnoj konjunkturi: usled toga pojavljuje se velika tražnja za hartijama od vrednosti. Kao što smo više puta napominjali, Amerikanci se nisu nikad intferesovali za državne hartije od vrednosti, već i ako su kupovali obligacije t.j. papire sa nepromenljivom kamatom, to su bile većinom obligacije pojedinih velikih privatnih kompanija. Oni prvenstveno kupuju akcije.

Može se reći da je 1929. godina bila vrhunac poleta na tržištu hartija od vrednosti u Americi i Evropi, s tim da su u Americi kursevi akcija dostigli nečuvenu

visinu (usled čega je došao krah), a u Evropi kursevi državnih hartija od vrednosti u onim delovima Кој nisu patili od oskudice u kapitalu, dostigli su takođe vrhunac. Naročito u Francuskoj, Belgiji i Italiji.

II Novčano tržište i tržište kapitala i veza izmeđ njih.

Posle amerikanskog kraha, a naročito krajem 1929. godine, počinje naglo da raste obilnost novca na velikom broju nacionalnih novčanih tržišta. Dok je do polovine 1928. godine obilnost novčanog tržišta bila privilegija severo-amerikanskog tržišta, dotle sada роčinje da struji zlato u Englesku, zatim Francusku пагоčito, a i u ostale države i time počinje opadanje kamat. stope u celoj Evropi tako, da danas imamo odista nisku kamatnu stopu. Iskustvo nam kazuje, da obilnost novca na novčanom tržištu treba da ima za posledicu opa– danje kamatne stope, skok kurseva hartija od vrednosti, živost na berzama i otvaranje širokog polja novim emisijama.

Od svega toga imamo nisku kamatnu stopu, dok pojave na tržištu hartijama od vrednosti pokazuju izvesne simptome koji su protivni iskustvu kroz ceo XIV

Други део чланка г. д-р Бајкића: „Суворин“ донећемо у наредном броју.