Народно благостање

5 јули 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 417

В. Бајкић

СВЕТСКА ТРАГЕДИЈА ЗЕМЉОРАДА

— Узбуђење у целом свету услед новог пада цена житарица —

[ Сељак као политички и социјални идеал.

Земљорад је једино привредно занимање 60жанског порекла. Кад је Господ Бог отказао рајски пансион Адаму и Еви због њиховог неморалног владања, проклео их је, да у зноју лица, свог зарађују хлеб свој, т. ј. да буду земљорадници. Нису све пољопривредне гране проклетство, већ само земљорад. Огромна је разлика између физичког напора ратара и пастира. Љивот тежака, је врло тежак, отуда и име тежак. Пастир, нарочито на екстензивном ступњу, није радник већ левента. Пастир је дангуба. Отуда се међ пастирима, појављују први научници и уметници. Најстарија је наука астрологија; њу су основали калдејски пастири лежећи целога века, на леђима и гледајући звезде на. небу. Пастир је први љубавник. Немац у осталом каже: дангуба је мати свију порока.

Земљорад је тако тежак, да би било немогућно човеку да. издржи у њему само три године, да није сезонски т. ј. да не траје свега три месеца у години.

Због земљорада. је човек човеку постао душманином. Највеће зло људског рода, ропство, дошло је као последица. природне тежње човекове, да на друтога превали рад. Ропство је дошло из жеље за, набавком бесплатне радне снаге за њиву.

Постоји један једини начин, да се човечанство стресе земљорадње : да се не једе хлеба. То не изгледа ни тако тешко ни тако неизводљиво. Историја, зна. за многобројне народе, који су живели ис-

кључиво од сточарства. То се назива, номадска, при-

вредна култура. Кроз ту су фазу прошла сва. људска племена, изузевши синове Израилове. Биљна храна пружа исто тако много предмета, исхране, почев од зелене траве—, коју и данас једе једна врста вететаријанаца. Али је, вероватно услед поменутог проклетства, човечанство постепено напустило све друге предмете исхране, како животињске тако и биљне и све се више концентрисало на хлебу — најгорчем залогају.

Човек се рађа оптимиста. Међ живим бићима нема ниједнота, који има толики дар прилагођава- ња као човек, Природњаци још нису могли да утврде, да међ животињама постоји пракса, која је врло курентна, код човека, наиме, да од невоље прави врлину. Тако је било и са земљорадом. Када. је хлеб постао насушном потребом, човек је почео да у земЉораду гледа, најплеменитије занимање. Пре свега сетио се да је земљорад божанског порекла (и ако као проклетство). А затим се је утврдило, да је земљорад извор блатостања. Земља је била хиљадама година, главни облик индивидуалног и националног богатства. Небројене изреке код свију народа доказују то високо цењење земљорада као занимања.

— Вемљорад је моралан, рекао би наш геџа, разумејући под моралним оно што је неизбежно (што се мора).

Оталешка, држава, је била заснована на, презирању рада. Привилегије двају горњих сталежа, властеле и свештенства, састојале су се у праву да не раде ништа, и да од ратара узимају већи или мањи део плода. Ратару је пак било украћено због тога

право располагања својом личношћу и својом имаовином. Многи философи сматрају Средњи Век за најцрње доба у историји човечанства због огромне религиозне затуцаности. Ми пак сматрамо Средњи Век за најцрњу периоду у историји човечанства, али због тога, што је он био заснован на презирању рада. Француска револуција је као што знамо, прокламовала демократију, међутим она се служила, само демократском фразеологијом; у ствари она је прогласила сељака, онога од чијег су рада живели привилегисани сталежи, за носиоца суверене власти. У сталешкој држави суверену власт су имали сталежи, у апсолутној монархији владалаљ а у демократији, како ју је формулисала. Француска Револуција, — сељак. Прокламујући слободу, братство и једнакост међ грађанима, ослобађајући сељака, од привезаности, Француска Револуција је у ствари прокламовала рад за најважнију политичку катеторију, јер ослобођење сељака значи глорификацију рада. У коликој је мери Француска, Револуција била, заснована на идеји права сељака располагања државом, као носиоца рада, показује чињеница, да је целокупна. француска историја до данас испуњена, том основном идејом.

ће ренћ ргорпефате, у коме гледа Франпуз пре свега сељака, данас је политички идеал француски. Социјална, борба у Француској за последњих 20 година, оштрија, је но и у једној другој земљи само због тога, што менталитет француског политичара, навикнут на сељачку хетемонију, никако не може да. се помири с тим, да „четврти сталеж“, радник, треба. да подели права, с трећим сталежом, сељаком. Још и данас је Француска назадна у социјалном законодавству због тога што законодавац гледа у наступајућем четвртом сталежу, у радништву, једну опасност за хегемонију сељака. И данас је сељак диктатор у француском парламенту.

Деветнајести век карактерише се сукобом између радништва и сељаштва на европском континенту. У колико је оштрији био тај сукоб, у толико је бујнија и обилнија била дискусија, чак и у самој науци, око тога, ко је од њих двоје интересантнији и социјално кориснији. Из тог се сукоба, породио аграрни романтизам. На супрот томе, радник је огтлашаван — нарочито с обзиром на то да кол њега међународна, организација игра важну улогу за де. фетисту, за национално непоузданог.

Као други чланак у данашњем броју „Народнот Благостања“ доносимо једну апологију американском фармеру; из које се види, да Американци праве богатство у трговини, индустрији, банкарству, бродарству и т. д. али да се клањају једноме богу: „курјаку са села“. Никад доктрина о O>љаку, као државотворцу и најјачем стубу данашњег правног поретка, није била тако распрострањена. као данас. У јануару месецу прошле године одржана је светска анкета, о пољопривредној кризи. Заступана су разна гледишта о томе, како би се она могла лечити; европске аграрне земље су сугерирале редукцију производње житарица у индустријским земљама, Ове су европске индустријске држа-