Народно благостање
' 12. јули 1930.
Д-р Артур Хендел, Београд:
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 433
Положај радника у нашој индустрији шећера
КЕ. Прости и квалифицирани радници.
Тачан број индустријских радника у нашој земљи није познат, Према једној процени он износи 950.000.7) |
У индустрији шећера било је у кампањи 1928./29. запослено 10.888 радника, али само за, време трајања кампање. Индустрија шећера спада у ред т. вв. „сезонских индустрија“, Т. ј. оних, код којих рад не траје преко целе године. Наша индустрија шећера потребује овај велики број радника само ва време од сто дана у години, док јој преко тога, није потребно више од једне петине целокупног радништва. Ова. диференцијација између сталних и сезонских радника је од огромног значаја у југословенској индустрији шећера. Први нису само у толико стални, што су преко целе године запослени, већ у индустрији шећера, постоји обичај да ови радници станују на терену фабрика. Ово су т. зв. „колонизирани радници“, који у многом чему уживају нарочите повластице у поређењу са сезонским. Фабрике им саме подижу станове, како би себи осигурали кадар искусних и поузданих радника. По правилу сви квалификовани радници спадају овамо. Карактеристично је, да највећи део ових сталних, квалификованих радника чине страни раднипи. Не би се могло рећи, да је прилив страних радника у нашој индустрији од великог значаја; њихов се број цени на 3% целокупног радништва,“) Али је баш индустрија шећера један типичан пример за једну индустријску грану која запослује већи број страних радника.) У образложењу својих молби за дозволу уласка страних радника, индустрија шећера се позива на чињеницу, да у земљи не може наћи раднике са потребним квалификацијама. Наднице ових страних радника, стоје далеко изнад надница које се плаћају код нас.
Приложена таблица нам даје један преглед
поделе радника запослених у нашој индустрији ше- |
ћера по појединим фабрикама, по квалификацијама, по трајању запослености и по послу у кампањи 1928./29.5)
кввлиф. радници с обични радн, SE
U M „0. 858 ФАБРИКА S“ Po Е = = < 5е"А = 4 | А 58 ROB БЕО = Ro 5 555 аза = = о~> =. = PRO ER ONO.
Бечкерек 7. 4. 19 · 80 19302. 2493 1653 200) Црвенка 6. 4 G_ 52 1000 . 450, 9518 291 Осијек 5; G IG 38. 1250 90. 1405 320 Врбас | 10. 4, 12. 25, 1200 120 | 137 | 252 Ћуприја 4. 4 18. 30 950. 250 1256. 302
1) Поповић и Мишић: град 1929., стр. 348.
2) јубиларни Зборник живота и рада С. Х: С. 1 Београд 1928. стр. 173.
2) Лично саопштење од стране Општег радничког савеза. #) Према статистикама Општег радничког савеза,
"обичне, а само 5% на квалификоване.
„Наша домаћа привреда", Бео- |
Усора 4. 3 6.417. 1151 19. 1230. 200 Београд 9. 6 6 43 800 · 160. 1024 163 Беље A 4 29 | 29 782 90 926: 313
Укупно 4935 99 338 8435 1427 10383 2241
У вези с оним што је у прошлом чланку речено о величини наших фабрика можемо на овом месту додати, да и по броју запослених радника наше фабрике шећера претстављају велике погоне, пошто без Беља као једног изузетка, све друге запослују преко 1000 радника за време кампање. |
Од целокупног броја радника отпада, 95% на Жене чине 15% свег радништва. Ван севоне задржава се око 20% радништва, за чишћење и оправке фабрике, или за нове инсталадије. Време између краја једне и почетка друге кампање испуњено је таквим радовима.
П, Номиналне наднице.
Од питања, која. стоје у вези с радничким приликама, свакако да је оно .о надницама најважније п најинтересантније. |
У овом погледу у индустрији шећера је разлика између групе сталних и несталних радника од великог значаја. Стални радници добијају несразмерно веће наднице него сезонски (који чине највећи део (95%) радништва у индустрији шећера). Принципијелна разлика између обеју група радника. постоји у томе, што су стални радници запослени на основу тарифних уговора, док за севонске овакви уговори не постоје; с њима се склапају само индивидуални уговори.
Даља, разлика постоји у временској основи за одмеравање надница: стални радници раде у ме сечној и недељној наднипи, а сезонски у часовној. У самој групи сталних радника, наднице месечних радника релативно су веће од надница недељних.
НОВЧАНЕ НАДНИЦЕ У КАМПАЊИ 1928./1929. TO?)
Врста квалификације За које Миним. Максим. време надница надница 1. Бравари месечно 1725— 2.305.2. Машинисти 5 — 2.2843. Ременари ; 1.550.— 2.183.4. Манипуланти за сировину и рафинерију " 1.550. — 2.1815. Ложачи И 1.450.—= 2.140 6. Кувари сока 5 1.690.— 2.085.7. Електротехничари 5 —— 2.060.8. Надгледници |» 1.540.— 1.945.9. Самостал. мајстори (сто- | лари, оштрачи итд) ,» 1.504.— 1.870.10. Занатлијски радници _ за сат 4.30 1:25 11. Обични радници 5 3.— 4.35
Надница једног обичног надничара у Југосла-
"вији износи данас 2.50 до 5 динара, на сат. И инду-
стрија шећера плаћа 3—5 динара простог радника. Стални радници добијају знатно веће наднице, које се одмеравају према врсти квалификације. Надни-
1) Статистика Општег радничког савеза,