Народно благостање

2. авгубт 1930.

— Фабрика „Текстилна Индустрија“ привремено је обуставила рад и отпустила око 40 службеника и више од хиљаду радника, међу којима има доста странаца. У намери да ову привремену (2) обуставу рада искористи, Радничка Комора отвара 3. ов. мес. дневни тромесечни курс за спремање квалификованих радника и радница, који би могли да замене странце код „Гекстилне Индустрије“, чим почне поново да ради.

Време ће показати, каквим се мотивима руководила Комора.

— Austrijska tekstilna industrija, društvo, koje pripada Mautner koncernu, rešila je da reducira svoju glavnicu od 5 na 2.5 mil. šilinga zbog gubitka. Osim toga društva Felixdorter Weberei und Appretur i Pottendorfer Baumwollspinr.erei und Zwirnerei, koja pripadaju istom koncernu ujedinjuju se pod imenom Pottendorfer Spinnerei und Felixdorfer Weberei A. G.

Jugoslovenska Mautnerova tekstilna industrija podiže dividendu sa 5 na 6%.

— Prema nedavno zaključenom ugovori izmeđit rimtinskih producenata sirovog ulja i oba svetska Koncerna, prvi su se obvezali sniziti proizvodnju sirovog ulja na jednu meru, koja će se prema potrebi svaka 3 do 6 meseci određivati. Ova odredba se ne fiče samo izvoza nego i čitave produkcije za zemlju i inostranstvo. Za sada je proizvodnja utvrđena na 1300 tona dnevno, što odgovara visini proizvodnje u 1929. god., koja se uopšte uzima kao polazna tačka za dalje pregovore.

Kao protuuslov obvezuju se oba koncerna, da će oduzeti sav rumunjski izvozni višak iz 1929. god. plus dodatak, koji odgovara normalnom evropskom prirastu potrošnje (10 do 15% godišnje). Postoji nada, da će se ovim sporazumom suzbiti sv veći pad cena sirovog ulja.

Prvobitna namera, da se rumunjska produkcija potpuno isključi sa tržišta do sad još nije privedena u delo.

— „La Dalmatienne” se prema vestima iz Splita sprema, da podigne u Dugomratu novu fabriku za dobivanje amonjačnih soli.

— Kriza u gvožđarskoj industriji. Stara poznata željezarska zadruga u Kropi u Slovenačkoj koja već nekoliko meseca radi sa 40% svoga kapaciteta, je odlučila, da zaustavi svoju proizvodnju za nedelju dana. Ne možemo verovati, da bi ova jedna nedelja mogla biti rešavajuća.

—_ Опет Бата. Према новинским вестима има чешки фабрикант ципела „Бата“ намеру да заједно са француском фабриком Пежо оснује фабрику јефтиних аутомобила. Осим тога се јавља да има намеру да концентрише сву продају гуме, бензина и осталог аутомобилског материјала за целу Чехословачку, те да би тиме снизио цене за 20 до 30%.

— Из управе предузећа Железни мајдан и талионица у Топуском д. д. у Загребу иступили су: Август Прапротник, бивши генерални равнатељ Славенске банке у Загребу, Др. Бранко Арко, адвокат у Загребу, Др. Јулије Моган, адвокат, Јоца Максимовић и Милан Трифковић. Наново изабрани су: Ивица Ковачевић, бивши министар, Др. Роман Равникар, адвокат из Љубљане, Др. Драг. Марушић, адвокат из Љубљане, Отон Јерне из Љубљане, Др. Хинко Хорват и Др. Јури Печаревић, оба адвокати из Загреба.

— Из „Преслице“ д. д. за текстилну индустрију, Загреб иступили су као чланови управе г. Мирослав Кулмер, претседник Прве хрватске штедионице и вице-гувернер Народне банке и г. Милан Прпић, индустријалац, Загреб; а као нов чли управе изабран је г. Јован Максимовић из Загреба.

—- Није давно, као су се почеле оснивати прве фабрике азота у Сев. Америчким државама. Кад су Американци 1921. год. основали прву фабрику за добивање азота синтетичким путем, нико није слутио, да ће та индустријска грана за врло кратко време заузети огромне размере.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 491

Две године после ударања темеља првој фабрици у Западној Вирђинији, производња азота износи 740 тона го» дишње. Ова цифра се из године у годину повећава са невероватном брзином тако, да у 1929. год. износи 84.000 тона, а Америка стоји као девета по реду У продукцији азота. Међутим ове године ће са производњом од 148.000 тона, Америка ступити на друго место у производњи азота. Квота за 1931. год. утврђена је на 300.000 тона.

Резултат све веће продукције азота је снижење његове тржишне цене. А то је од великог значаја за америчке фармере, који досада, због релативно високе цене импортираног уметног ђубрета, нису били расположени да га употребљавају у пољопривреди. У задње време се статистички опажа да се употреба азота у пољопривреди нагло повећава.

ТРГОВИНА

— Удружење домаће шумске индустрије на Сушаку сллучило је да оснује, на задружној бази, продајни уред за дрво, који ће олакшати пословање малих пилана и регулисати цене дрвету. |

— Румунска влада, у циљу појачавања извоза, смањила је царине на извоз цереалија, и то: за жито од 280 ка 100 леја по тони ; за кукуруз од 280 на 140 ; царина од 280 леја за јечам укинута је. Истовремено, управа жељезница је редуцирала тарифу за 10% на цереалије извежене после 1. августа 1930. год.

— Забрана употребе имена коњак за домаће производе. С обзиром на одредбе чл. 15. нашег трговинског уговора са Француском и чл. 7. закона 0 сузбијању нелојалне конкуренције забрањена је употреба назива укоњак“ и „југословенски коњак“ за вински дестилат домаће производње. Према уговору Французи имају да изврше нотификацију својих заштићених назива за виноградарске производе. Када та нотификација буде обнародована забрањени називи замениће се домаћим, па се упозоравају заинтересовани да се о новим називима на време споразумеју. Загребачка трговачка комора предложила је за коњак називе „виновац“, „вињак“ и „бранди“.

— Извоз воћа и поврћа. На позив Завода за унапређење спољне трговине одржаће се 1. августа ов. год. у Београду конференција привредника на којој ће се расправљати питање извоза нашег воћа и поврћа.

— Загребачка Трговачка и Индустриска комора израдила је законски пројекат о заводу за унапређење индустрије и занатства. Овај пројекат израђен на основу мишљења стручних организација упућен је Министру трговине и индустрије.

— Завод за унапређење спољне трговине сазвао је пре неколико дана конференцију претставника наших привредних комора, на којој су донесени начелни закључци у погледу израде једног адресара, који би садржавао сва индустриска, занатска, трговачка и остала предузећа. Ускоро ће се предузети конкретни кораци у томе погледу.

— У енглеској Доњој Кући Министар трговине Грахам изјавио је, да влада намерава ускоро изаслати једну трговачку мисију на далеки исток, специјално у Кину, где ће ова простудирати тржишта и утврдити начин, на који би Енглеска могла себи створити прилаз на ова, за светску трговину важна, тржишта.

Што се тиче катастрофалног положаја текстилне индустрије у Ленкешајру, захтева овај министар темељну рапионализацију. У случају да се индустрија не реши на те мере, прети он присилном реорганизацијом, коју ће провести влада.

— Цена хлебу у Француској све више расте, Посланик г, Леон Мајер обавестио је г. Тардјеа, да ће поднети интерпелацију о догађајима на житном тржишту. Он каже,