Народно благостање

23 август 1930.

__Бивши диктатор Грчке Пангалос кажњен је због недозвољених спекулација на 4 месеца затвора и 500 драхми новчане казне. Тресла се гора, родио се миш !

— Из Бугарске. Иако је друго тромесечје 1930 год. у привредном погледу било боље но прво, у Бугарској траје непрекидно врло тешка економска криза. Главни узрок тој недаћи лежи у опадању цена производа бугарске пољопривреде. То се најбоље исказује на чињеници, да је у првом полгођу 1930 године вредност спољне трговине бугарске за половину мања од оне у истом времену прошле године и ако је по количини готово иста.

Природно да се и на државним приходима огледа то неповољно економско стање. Они су опали за првих шест месеци 1930 год. за пуних 25%. Стање државне благајне најактуелнији је проблем. Да не би држава престала да фунционира узајмљено је од државних кредитних установа 200 милиона леја, а у исто време предузимају се мере драконске штедње.

Ми смо пре неколико месеца јавили, да Бугарска намерава да оснује и четврту државну банку (прва је Народна банка, друга Пољопривредна банка, трећа Кооперативна). До сада је било говора о томе, да она служи трговачком кредиту. Међутим, по најновијим вестима, треба да се Интернационална банка а. д., која је основана уз учешће државе, државних установа и фирми из иностранства, претвори у нову банку за робни кредит, односно банку, која би имала за главни задатак да подигне антрпоте и да омогући кредит пољопривреди на робу (путем варенга). Трговци скептички посматрају ту ствар с обзиром на квалитет и цену пољопривредних производа. Иностранство са пуно неповерења гледа прилике и готово никакви кредити са стране не притичу. — Министар пољопривреде г. др. Васиљев саопштава, да Пољопривредна банка (једна од највећих банака у Бугарској са главницом од 572.7 милиона и резервом од 27.6 милиона) ради на томе да закључи један зајам на страни од две милијарде лева, да би могла да пружи дугорочне кредите сељацима.

— Uprava električnih tramvaja grada Mexiko došla je na veoma originalnu ideju: da bi sprečila česte nepravilnosti i prevare kod uzimanja tramvajskih karata, ona priredi lutriju u korist publike, koja se bude vozila tramvajem; svaka izdata karta bila je ujedno i lutrijski loz, na taj način je svako imao prilike da za mali praktični izdatak dobije velik dobitak.

Odmah se pokazala velika korist od tog eksperimenta. Putnici su prestali bacati karte na pod, te je time povećana čistoća; svaki putnik se žurio da što pre kupi od konduktera kartu. Koliko su pre bili česti, toliko su sada retki građani, koji gledaju da se provozaju na račun opštine, a tramvaji su uvek puni kao šip.

— јефтино месо чорба о плот. На светском тржишту гуме и каучука влада велика криза. Цена овим производима је тако ниска, да се њоме ни трошкови производње не дају пекрити. На какву зараду не да се ни мислити, Продуценти каучука настоје, да из својих плантажа извуку све друго само не каучук, због његове ниске цене. а предузећа, код којих су се нашле велике количине каучука на лагеру муку муче да га уновче на неки начин. Светска индустрија покушава да нађе нове путеве у практичној примени каучука. Тако је у Лондону пре неколико времена изванредно успео

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна.

покушај, да се каучук-гумом поплочавају улице. Констатовано је, да би плочник од гуме био идеалан за саобраћај У сваком погледу, и сви чланови комисије су се изјаснили за гумено калдрмисање.

Међутим, још ће много воде протећи Темзом, док Лондон не добије ту еластичну калдрму, јер су трошкови калдрмисања, упркос ниској цени гуме, баснословно велики. један километар — јард би стао око 4 фунте стерлинга, то зпачи, један километар калдрме би коштао око 37,700 фунти.

Уза све то постоји једна улица у лондонском Ситиу, која ће, наравно, ако то општина одобри, бити калдрмисана гумом. То је знаменита Ломбард стрит, банкарска улица.

Познато је, да су у овој улици уједињени сви најјачи новчани заводи Енглеске, и да она сама претставља енглеско новчано тржиште.

Банке из Ломбард стрита, чије живописне фирме стр-

че на улицу, изјавиле су, да ће солидарно сносити трошкове овог „еластичног' калдрмисања, вероватно мислећи да даду енглеском новчаном тржишту, које је сконцентрисано у тој улици, еластичну подлогу. Незгоде чехословачких патентираних патриота. Није прошло ни читаве две године од оснивања Чехословачког Иностраног Института, а већ се почиње говорити O скором укидању његовом. Рад овог института није био такав, а да би даљне одржање његово држави нешто користило, поготово, узевши у рачун баснословне суме, које је · државу коштао. Основан по узору на немачки Иноземни Институт у Штутгарту, он је требао да буде помагач и саветодавац у социјалном животу Чехословака у иностранству. Ову социјалну страну свога задатка Инострани Институт је потпуно запоставио, него се свим средствима бацио на националну пропаганду.

(С друге стране он је био субвенционисан од Министарства за социјалну скрб и то из буџетске ставке, одређене за помоћ исељеницима. Субвенција је прогутала једну трећину читаве ставке. Наравно да је то морало изазвати низ бурних протеста у исељеничким круговима, и Министар за социјалну скрб престао је да даје своје велике субвенције.

Сад се Инострани Институт нашао у материјалној незгоди, јер је Министарство спољних послова одбило његову молбу за помоћ.

(С обзиром на финансиске односе отказане су раскошне просторије у згради Прашке банке, а велики део, чиновника је редуциран. Чехословачки Инострани Институт ће се кроз кратко време преселити у зграду Прашког сајма и биће вероватно претворен у неку врсту оделења за пропаганду прашког сајма у иностранству.

— У Сев. америчкој држави Георгија основана је партија америчких фашиста, чији задатак ће бити, да се боре против комунизма. (Ова нова партија нема ништа заједничког са Куклукскланом, који исто тако има главно седиште на југу Уједињених Држава а и сличне цељи. Амерички фашисти носе, као и њихови једномишљеници из Италије црне кошуље.

— У Италији је влада објавила другу серију јавних радова, који треба да послуже за сузбијање беспослице идуће зиме. Тиме ће се запослити даљњих 40.000 радника. Ускоро ће бити објављена и трећа серија јавних радова тако, да ће у целости на јавним радовима наћи посла око 100.000 "радника.

Љуољана Шеленбургова бр. 7.

А, Д. ПРЕЂЕ ШКОД

Телетрами ППКОДОВКА, Љубљана ТЕЛЕФОН 5-78 5

Телефони: 29-36 m 27-37

ИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ

Заступништво Београд, Кнез Михкамшлов Венац 13-14

"израђује све пројекте н шаље на залтев своје стручне нижињере

Загреб Рачкога бр. 2 ||

Телеграми:

ШКОДА — Загреб |

Телеграми: ШКОДА Беогрвд Телефоп 41-97