Народно благостање

32. август 1930,

Д-р Каре

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 535

л Енглиш

-— Чехословачки министар финансија. —

У недељу 17. августа прославила је чехословачка штампа са много топлоте педесетогодишњицу свог министра финансија. Чехословачка је успела да једног свог министра финансија акредитира у целом свету као светску величину, што је он први у Европи почео да се бори против инфлације. То је био д-р Рашин. Иначе је он и по способности и по ономе што је урадио за чехословачку државу и за народну привреду далеко иза д-р Енглиша.

Д-р Енглиш је рођен у Храбину у Тропави; ђак је прашког професора Политичке економије д-р Антуна Брафа, који је једно време био аустриски министар пољопривреде. Учио је у Прагу, а једно време у Минхену (у то доба кад је и писац ових редова био студент минхенског универзитета). До 1910. године био је искључиво административни чиновник у статистичким уредима, а од те године се хабилитирао као доцент на чешкој техници у Брну, затим је дошао у Праг, а кад је основан Масариков универзитет у Брну, вратио се тамо, где је био први ректор и неколико пута декан.

Јаван рад г. д-ра Енглиша трострук је: научни, финансиско-политички и политички. У сва три правца он се истакао до висине, до које се попело мало његових сународника. У његовом научном раду, који у осталом није завр“ шен, пошто је д-р Енглиш млад човек, истакао се методом и великом самосталношћу. Његова већа дела су „Социјална политика“, „Наука о финансијама“, велика монографија „Новац“ и „Ручна књига Политичке економије“. Свуда показује извесну оригиналност, а нарочито у питању схватања основних социјално-привредних проблема. Његова теорија новца је оригинална (и ако обеснажена). Д-р Енглиш је економист међународне репутације.

Ништа мање није он успео по свом политичком схватању и по његовом извођењу. Он је од уласка у политички живот имао своје гледиште на то, шта треба да је дужност државне политике и у томе није чинио никаквих концесија, тако да је чак 1925. напустио и своју политичку странку. Његов се политиччки програм може изразити у неколико речи: држава може постати оно што треба да буде само под претпоставком, да успе да створи идеалног грађанина, који ће бити здрав, образован и моралан. То су три услова који се траже од грађанина и само кад је маса грађана тих особина може држава да функционира како треба. Тај идеал је био основа његовој акцији као политичара и политичког финансијера за време целокупног његовог рада до данас. То је гледиште, на коме стоји и „Народно Благостање“. Ми сматрамо да држава не може бити рај на земљи, већ на против пакао, догод већина грађана не буде била и здрава и довољно образована и потребно морална. Без тих услова не једно уређење државе не може да се покаже добрим.

Д-р Енглиш је министар финансија више од 5 година = у три маха. О великом успеху чехословачких финансија не може се писати у једном малом портрету, као што је овај ; за то ћемо само напоменути, да је његова руководна идеја била да се целокупни порески систем има да подеси тако да се фаворизира национална производња. Д-р Енглиш је укинуо све саобраћајне порезе као штетне по националну производњу, нарочито порез на угаљ, на транспорт и водену снагу. Систем непосредних пореза такође је из основа изменио имајући увек пред собом руководну идеју, да нацио-

вална производња мора бити фаворизирана. Исто тако нарочиту пажњу поклања он, нарочито последњих дана, питању самоуправних финансија, које су, као што је то „Народно Благостање“ више пута напоменуло, постале данас за народе већа опасност него државне финансије.

Још је много чувенија и успелија његова доктрина о такозваном стабилном државном буџету. То је такође једна велика идеја д-р Енглиша, о којој иностранство није дсвољно обавештено. По тој доктрини нормално повећање државних прихода, које долази као последица нормалног пораста народног богатства, не сме служити повећању државних издатака, већ смањењу пореза.

Као претходна мера на томе путу може се сматрати његов чувени „консолидациони фонд“, коме се спроводе вишци извесних пореских извора и који се употребљавају искључиво на јачање националне производње (из тога фонда је дата и позајмица од 300 милиона ч. к. Прашкој кредитној и Англо банци).

Али је још интересантније његово гледиште на питање државних дугова. Чехословачка држава је постала 1918. године, али је она успела да за неколико првих година нагомила много милијарди државних дугова. По расипничкој теорији политичара, државни дугови морају стално расти. Д-р Енглиш је у свој програм унео постулат, да Чехословачка мора престати са задуживањем. И он је то извео. Има три године како Чехословачка не само не прави HHкаквих нових дугова, већ шта више одужује старе дугове. Од тога изузима он дугове за обезбеђење валуте и извоза. Док готово све државе у Европи праве дугове као трговац пред стечајем, (довољно је само да погледамо на Немачку која свака три месеца прави по један нов дуг, које Рајх, које федералне државе), млада Чехословачка већ три године уздржава се од зајма. Исто као стара и богата Француска. Д-р Енглиш је издвојио из редовног државног буџета привредне државне установе, (мера коју смо доцније копирали и ми). У почетку се мислило да је он то учинио, да би одвојио евентуалне зајмове, потребне за државне привредне установе и дао им чисто инвестициони карактер. Међутим претпоставка није била тачна. Он је и њима забранио свако задужење у земљи и на страни. Он је дао на расположење привредним државним установама целокупан виак прихода, сматрајући да је тај вишак потпуно довољан да подмири њихове потребе за инвестицијама. Он је тражио од њих, да се комерцијализирају и рационализирају. И он је успео да докаже да код државног каби приватног предузећа успех зависи много више од добро изведене организације и рационализације, а не од презасићености капиталом. И то гледиште заступа од почетка „Народно Благостање“. Чехословачка је последњих година, од како она има т-на Енглиша за министра финансија, једна од држава, чије се државне финансије развијају на начин, који ће у најближој будућности послужити примером, Д-р Енглиш је вероBaTHO познаник нашег министра финансија г. д-р Шврљуге, пошто је пре неколико година био члан дирекције Хрватске есконтне банке, где је био г. д-р Шврљуга председник.

B. 5.

ТРГОВАЧКИ ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕ

К. а. РОМ # Со,

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ

БЕОГРАД ЗАТГРЕБЊ Вука Караџића 3. Бориславићева (7