Народно благостање

30. август 1930,

Велике Британије Ешби изјавио је, да је светска криза привреде такав проблем, који се може решити само међународном сарадњом, као што је то учињено са питањем репарације и међународних дугова. На рђавом путу се налазе државе, које хоће, да царинским зидом заштите домаћу привреду и ублаже њену кризу. То су преживеле методе 19. столећа.

—- Од прошле бербе у Бугарској има још 2 мил. кг. дувана за извоз. Од овогодишњег дувана, чија се берба још врши, има отприлике 11 мил. клг. непродатог. За сада се купују само мање количине 135—140 лева по килограму. (Ове године је засађено, према службеним подацима, 34.000 хектара, према 37.000 у прошлој години, а берба се цени на 30—32 мил, клг.

— И ако је понуда жита у Пољској доста ниска, државна подузећа за индустрију жита купује га непрекидно. Ова подузећа, чији је циљ потпомагање пољопривредника, да лакше издрже кризу, намеравају да и у Западној Пољској

" искључе свако посредништво у куповању жита и везе са продуцентима.

И ако се извоз ражи врши већ дуже време (посредништвом немачко-пољске комисије у Берлину), које споменута државна организација има на стоваришту, још се нису смањиле.

— Vlada u Nemačkoj je sada iskoristila ovlašćenje, koje je dobila u poslednjoj carinskoj noveli, naime, da može prema uviđavnosti podignuti carinu na grašak, i povisila je od 4 na 15 maraka po 100 kg.

— Sporazum između industrije veštačkog đubreta i zadružnih saveza ovih je dana sklopljen. Na osnovu tog ugovora zadružne se organizacije obavezuju, da u ovoj godini neće tražiti ukidanje carine na superfoslat i druga veštačka gnojiva. Industrija pak se je obavezala, da će 18% superfosfatu sniziti cenu na 111.— dinara a 16% na 98.— dinara mtc. Za superfosfat, koji bude prodan putem zadruge, odobriće se zadružnim savezima 5% provizije i 2% za propagandu u korist veštačkih gnojiva. Ugovor je javljen Ministarstvu poljoprivrede a istovremeno su zadružne organizacije podnele molbu, da Ministarstvo poljoprivrede potpomogne seljake time, da plaća 20% od cene gnojiva, kako bi seljak došao do što jeftinije robe. Ministarstvo se nije na tu molbu još izjasnilo, jer leži odluka u rukama Ministarstva finansija.

— Од 19. до 21. октобра о. г; одржаће се у Сарајеву велика пољопривредна изложба са житарским, воћарским и сточарским оделењем.

ТРГОВИНА

— Hvalitet ovogodišnjeg vina biće vrlo dobar, ан зи ргоizvođači još uvek pretrpani prošlogodišnjom robom, zbog čega postoji opasnost oskudice buradi.

—- Извоз бугарског дувана у првом полугођу 1930 износио је округло 13 милиона килограма.

— O mađarskoj zabrani prevoza našeg grožđa, Prema mišljenju sekretarijata Saveza vinogradara, ovogodišnji izvoz svežeg grožđa iz fruškogorske i smederevske okoline iznosio bi oko 500 vagona, koje se može da proda uz povoljne cene na praškoj i bečkoj pijaci. Izvoz preko Maribora iz ovih krajeva je nemoguć, jer bi se grožđe, usled veće daljine, lako pokvarilo, a

i veći prevozni troškovi bi onemogućili konkurenciju sa falijan- .

skim i mađarskim grožđem. Ova zabrana mađarske vlade one-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 555

mogućiće naš dalji izvoz grožđa, što će, ako na tome ostane, da nanese velike štete. Prema vestima Novosadske trgovačkoindustrijske komore, grožđe koje je bilo transportirano preko Maribora, za Beč i Prag, dospelo je u potpuno pokvarenom stanju. Štefu snose naši izvoznici. Prema proceni komore, šteta će iznositi oko pola miliona dnara.

—- Trgovinske veze između Amerike i Rusije. Prema vestima iz Nju-Jorka u prvom polgođu 1930. g. Amerika je izvezla robe za Rusiju za 37 miliona dolara, prema 30 miliona u istom periodu 1929. Uvoz ruske robe u Ameriku iznosio |e za to vreme 11 miliona, dok je godinu dana ranije bio 10 miliona dolara.

— Izvoz ruske nafte, Prema statistici sov. vlade, izvoz ruske nafte od oktobra 1929. do maja 1930. iznosio je 3.038.000 tona. Izvezlo se više nego u istom periodu godinu dana ranije, za 37%. ;

— Млекарска задруга на Врхники код Љубљане отпочела је производњом познатог Шале сира, који ће се продавати под фирмом Југо-Шале.

— Приликом лицитације шуме „Попов Гај“ крај Глине је предата само понуда фирме Филипа Дајча Синови из Загреба ; почетна цена је 8.58 милиона, а фирма Дајч је понудила 11.445 милиона. Министарство шума има да одлучи, да ли да се ова понуда усвоји или да се има расписати нова лицитација.

— Пораст цене уља у јужној Далмацији. Ради помањкања залиха зејтина у Јужној Далмацији и с обзиром на временске непогоде последњег времена, цене су порасле од 9 на 14 динара по кгр.

— Енглеско „Колумбија грамофон“-друштво у Лондону исплаћује од 0.58 милиона енгл. фунти (159 милиона динара) чисте добити за 1929. годину 40% дивиденду.

— На молбу заинтересованих привредних организа. ција забранило је Министарство трговине и индустрије свако торбарење (на основу члана 24. закона о радњама).

— Austriska duvanska režija je u 1929. godini dala veoma zadovoljavajuće rezultate. Uprava podvlači, da ima porast pri- · hoda blagodariti turizmu — jer se primećuje, da se je konsum skupljih proizvoda mnogo povećao. Ukupni prihodi duvanskog monopola iznose 363.5 miliona šilinga (2.9 milijardi dinara). Porast iznosi 6.6 miliona prema 1928. godini. Količina prodanog duvana nešto je manja (od 123.013 met. centi u 1928. godini pala je na 122.880 met. centi u 1929. god.). Zbog opadanja cena sirovina i zbog racionalizacije preduzeća, Su troškovi proizvodnje u ovoj godini niži no lani. Sva razlika je utrošena sa povećanim nadnicama. Čista dobit je veća za 4 miliona šilinga; iznosi 206.2 miliona (1.65 milijardi dinara); upoređeno sa sredstvima, kojima je režija raspolagala u početku 1929. godine (256 miliona šilinga) ukamaćenje iznosi skoro 86%.

Od 14 miliona kilograma prodatog duvana duvanske re= žije u vrednosti 347 miliona šilinga, prodato je inostranstvu 1,16 miliona u vrednosti 67,78 šilinga odnosno 342 mil. dinara. Мајviše je prodato u Nemačkoj, zatim u Švajcarskoj preko poznatog društva za prodaju „Austrija”.

— U pitanju podizanja silosa i selekcionih stanica od strane Izvoznog društva, čitamo, da je to pitanje rešeno te da će se izgraditi od kredita primljenog: kod Državne hipotekarne banke u visini od 200 miliona dinara silosi u Banja Luci, Skoplju, Sarajevu, Valjevu, Osijeku, Kragujevcu, Vršcu i u drugim mestima. Prema našim obaveštenjima ova vest ne odgovara isti-

Телеграми ШКОДОВКА, Љубљана Телефони: 29-36 и 27-31

ТЕЛЕФОН 5-78

МЕ А, Д. ПРЕЂЕ ШКОДИНА : Рачкога бр. 2 еленбургова бр, 7. Заступништво Београд, Кнез Михаилов Венац 13:14 ' O

=mspabyje све пројекте и шаље на захтев своје стручне нижињере

Загреб

ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ

Телеграми:; ШКОДА Београд ШКОДА — Загреб

Телефон 41-97