Народно благостање

Страна 550

drvo za građu gor. i Ž. pr. kudelja bakar 1926 100 100 100 1927 99 81 82 1928 106 83 89 1929 125 119 100

Indeksi vrednosti uvezeme jedne tone robe (1926 : 100)

Godine pamuk vuna mašine ugalj sprave i izr. od pam. i izr. od vune alati, 1926 100 100 100 100 1927 86 93 100 80 1928 86 107 110 78 1929 177 97 109 75

Nailošije stanje kod izvoza pokazuje pšenica. Njena vrednost jedne tone spala je za 4 godine za 23%. Vrednost jedne tone žive govedi je opala za 15%. Bakra i svežeg mesa vrednost je ostala nepromenjena. Najbolje stoji vrednost izvezenog drveta, koji se za 25% poboljšala. Kako је drvo naš glavni izvozni arti-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 35

kal, to je ono delovalo i na generalni indeks vrednosti izvezene tone. Poskočila |e i cena svinja za 23% i kudelje za 19%. -

Kod uvoznih artikala vidimo da svi osim mašina stoje lošije nego pre četiri godine. Vrednost uglja je opala za 25%, pamuka za 23% a vune za 3%. Kako ugalj, pamuk i njegovi proizvodi, vune i njeni proizvodi su sačinjavali 1929. g. 41,91%, od sve tonaže, a 29,41% od ukupne vrednosti našeg uvoza te godine, 10 је 1 обоrilo gener. indeks vred. uvezene tone. Jedini porast cena imale su mašine i to za 9%.

Iz svega ovoga vidimo da naša spolina trgovina nije u svojoj strukturi istovetna sa strukturom naše nar. privrede. Kukuruz i pšenica ma kako važnu ulogu da igraju pri razmeni dobara sa inostranstvom, nisu od onog značaja koja im se pripisuje. Naš izvoz sačinjaju u prvom redu šumarski i stočarski proizvodi. To nam daje 35% od svega što primimo za naš izvoz. Uz to dolaze i rude sa više od 10%. Dok kukuruz i pšenica sudeluju zajedn» sa 15%. Tako možemo da okarakterišemo naš izvozni interes vieš kao stočarsko-šumarsko-industrij-

sko nego kao zemljoradnički.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

У четвртак 28. т. м. отпочео је свој рад први међународно - аграрно-политички европски семинар уз учешће осам држава и деветог посматрача. По новинарским извештајима прзи дан ће бити испуњен извештајима о трговинским билансима представљених држава. Ми истина не знамо какве возе имају трговински биланси са проблемом извоза пољопривредних производа, али вероватно да је то само један методолошки гест, т. ј. да се пође од простога ка сложеном. О осталој материји на дневноме реду врло су противречни новинарски гласови.

Румунски стручњак г. Попеску изјавио је ових дана нашим новинарима, да ће се у Варшави водити разговор о могућем приближавању аграрних земаља у Европи и да он верује да је интерес целога света да се дође до једне кооперације аграрних земаља. Колико је нама познато постоји велика разлика између приближења аграрних држава и њихове кооперације : под првом се разуме међусобна размена пољопривредних добара а под другом кооперација за обезбеђење и осигурање тржишта аграрним производима у индустриским државама. Говориће се о ветеринарној конвенцији, о аграрном кредиту и о питању у „вези с извозом аграрних производа“, али не само о извозу истих. "Треба да напоменемо да је о свима овим питањима разговарано на Међународној Економској Женевској Конференцији 1927. године — без икаквог успеха.

Зна се о чему се неће говорити : о начину како да се заједнички наступи према индустриским државама за добијање што повољнијих услова за увоз аграрних производа, јер се по мишљењу г. М. Ст. у чланку објављеном у „Политици“ ових дана то сматра за опасност царинског рата између аграрних и индустријских држава.

Треба нарочито напоменути да ће семинар трајати само три дана.

По себи се разуме, да ћемо се вратити на ово питање кад будемо добили службени извештај. -

Варшавски семинар

Na dan 21. jula leta gospodnjeg 1930. sastala se u Bukureštu agrarna konferencija od Јисоslavije, Rumunije i Madžarske. : To je bio prvi pokušaj saradnje najvažnijih evropskih agrarnih država. Konferencija je konstatovala da zlo poljoprivrede agrarnih država leži u njihovoj međusobnoj konkurenciji, da u stvari postoji solidarnost njihovih interesa i najzad je odlučila da se u buduće međusobno pomažu u što boljem unovčenju poljoprivrednih proizvoda. Evo kako glasi službeni komunike bukureške konferencije: „Stručnjaci su se složili odnosno sredstava, koja se imaju predložiti trima vladama u cilju da se osiguraju što bolji uslovi za plasiranje poljoprivrednih produkata. Ta sredstva biće izložena u odgovoru na pitanja, koja je postavilo Društvo naroda. Stručnjaci su proučavali neposredno mogućnosti, po kojima bi se imale poboljšati cene izvesnim sirovinama i zainteresovanim vladama u tom cilju preporučili jednoobrazne mere. Isto tako зтатаји да bi bilo celishodno da se na jesen sazove nova konferencija u cilju da se ispitaju rezultati prvih mera”. -

Nigde nije sa toliko oduševljenja pozdravljena sama pojava bukureške konferencije i njezin rad, kao u Мадгагзкој. Mogli bismo navesti nebrojen broj madžarskih organa javnoga mnjenja, koji se utrkuju u optimističkoj prognozi budućnosti zainteresovanih agrarnih država. „Peštinaplo” od 23. jula veli, „da su delegati triju država utvrdili da nema nikakve smetnje da ove fri dunavske države podnesu zajednički odgovor na pitanje ženevske konferencije za carinsko primirje i da ne postoji nikakva smetnja da se za ove tri države postavi jedan zajednički agrarni organ, jer je u interesu triju država, da agrarni produkti za izvoz budu plasirani zajedničkim sporazumom. Osobitu pažnju treba posvetiti memorandumu ministra spoljnih poslova g. Marinkovića, jer je u njemu dat jedan program širokih linija i velikog stila, koji će služiti kao osnova između Dunavskog agrarnog bloka”.

Još je oduševljeniji „Pešti Hirlap” od 25. jula. On veli između ostalog da su se sporazumeli stručnjaci na koji način iri države misle da postignu zaštitu svojih agrarnih interesa,

Solidarnost agrarnih država u teoriji i praksi