Народно благостање

Страна 572

—- Јадранска пловидба повећава свој парк. Поред два мања брода типа „Цетине“ саградиће се потпуно нов пароброд типа „Карађорђе“, који ће се звати „Престолонаследник Петар“, а лађа „Престолонаследник Петар“, који је већ у градњи, преудесиће се у модеран туристички брод, који ће се звати „Југославија“. Осим тога, саградиће се и једна лађа новог, туристичког типа, са 1500 тона, која ће се звати „Србин“, а вршиће службу на линији за Албанију и Пиреју. Сви ти бродови предаће се саобраћају 1. априла идуће године.

— Тарифна политика и Зетска бановина. Приликом заседања тарифног одбора, Трговачко-индустриска и занатска комора у Подгорици, поднела је реферат о приликама у Зетској бановини. Према томе реферату, Црна Гора је увезла од 1. марта 1929. кад је укинута изузетна тарифа за пасивне крајеве, до 1. јануара 1930. 700 вагона америчког и румунског кукуруза у вредности од 20 милиона динара. Тај увоз је уследио, јер су превозни трошкови нашега кукуруза тако велики, да не могу да конкуришу америчком и румунском кукурузу, који се увози морем. Тако сеу Црној Гори плаћало за један вагон кукуруза два пута више за сами превоз него је била његова фактична вредност на Београдској или Новосадској берзи.

На крају, Подгоричка Комора предлаже Тарифном одбору, да се поврати лучка тарифа за локални промет за извозно-увозну трговину Црне Горе, као и тарифа за пасивне крајеве.

Стара је ствар да сувоземни пут не може никада конкурисати воденом по висини транспортних трошкова. Подгорица лежи ближе Америци и Румунији него Новом Саду. Неекономски је предлог да се Подгорица снабдева војвобанским кукурузом, и његово дословно извођење у свима правцима довело би до несавладљивог дефицита у железничким приходима.

Прво долази економија па онда гусле !

— Према постигнутом споразуму између наше и румунске делегације, биће саграђен мост на Дунаву између Брзе Паланке и Циганаша. Мост ће коштати око 13,7 мил. зл. франака.

— Порез на железнички саобраћај у Француској дао је држави 1913. г. 105 а 1928. г. 2119 милиона франака. Он сачињава 32 и по од сто од цена путничких карата, 65% од луксузних места а 10% од преноса робе. (5% код робе мање вредне). Тај проценат пореза је код осталих држава овај : у Немачкој (на карте првог разреда) 16%, у Енглеској 5%, у Белгији 2%, док она не постоји у: Холандији, Данској, Италији, Швајцарској, Пољској, Шведској и т. д.

Жермен Мартин, министар буџета Француске, подузес је све мере да данашњи порез на саобраћај железницом смањи за 50%.

— Национализација железница у Румунији. Како је румунска влада откупила 8 румунских приватних железница, влада је одлучила да национализира осталих 21 приватну железницу. Према постигнутом споразуму између владе и приватних друштава, једна међународна арбитражна комисија из Друштва народа биће овлашћена да регулише сва питања.

СПОЉНА ТРГОВИНА

— У Румунији се ради на оснивању једне централне установе за извоз жита; она би имала три секције : обавештајну, за сакупљање и давање обавести у земљи и иностранству, транспортну и секцију, која би водила рачуна само о тржишту у земљи. Вођење ове установе би се поверило управном савету и једном посебном одбору. У прелседништву би били заступљени: влада, савез извозника жита, трговачке и индустријске коморе, саобраћајне установе и приватни експортери.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 36

— Да би се извоз повећао, ради се у Белгији на повишењу владине гарантије за извоз, која је до сад износила 55%. Осим тога меродавни кругови настоје наговорити владу да се одрече приоритета при утеривању дугова.

— Пољске фабрике рукавица основале су уз помоћ државе извозну централу ради што успешније конкуренције. на тржиштима (у главном енглеском, американском и кинеском). — Велики прилив сировина у Француској. Француска која је 1913. г. увозила 37,1 милион тона сировина за индустријску прерадбу, 1926. 38,9 мил. тона, 1929. 50,6 а 1. пол. 1930. г. 26,8 милиона тона, 1929. је увозила за 30% више него 1926. У г. 1928. вредност једне увозне тоне сировина био је 785 франака, 1929. 703, а за прво полгође 1930. год. 605 франака.

ТРГОВИНА

— Цене на велико, према статистикама појединих држава, биле су јуна 1930. ове : у Енглеској 113, Француској 532, Немачкој 124, Белгији 750, Италији 382, Швајцарској 126, Сјед. Државама Америчким 125. -

У опште, цене на велико, у последњој години дана, пале су за 20—30%, док су цене на мало пале за свега око 10%.

У јулу месецу, цене на велико су незнатно поскочиле у Француској, Сјед. Држ. Америке, Швајцарској и Енглеској. У Европи највиши индекс цена на велико за месец јули има Норвешка (138,4), онда Данска (130), Швајцарска (125,6), Немачка (124,5), а најмањи Италија (102,5 на златној бази).

— Американци у Немачкој. Дуглас Милер, трговачки аташе Сјед. Амерчких Држава у Берлину, у свом извештају о трговини и индустрији Немачке, изнео је податке о утицају Америке на немачку индустрију и трговину.

Немачка је трећа држава у погледу извоза из Сјед. Држ. Америчких. Она извози око 470 милиона долара годишње. Од тога отпада на сирови памук 35%, 40% на разне сировине, а 25% на фабрикате.

Око 1500 трговачких или индустријских америчких предузећа заступано је у Немачкој њиховим или немачким агентима. |

Последњих година американске су творнице повећале своје удруживање са немачким, тако је, у почетку 1930. г., било 79 тих америчко-немачких творница, не рачунајући оне које су мање више потпале потпуно под управу Американаца.

У трговини Американци су основали велики број трговачких друштава које они потпомажу давањем или продајом робе. Такових друштава има 135, а број се стално увећава. |

Поред свега овога има око 1300, не узимајући у 06зир филијале америчких предузећа која имају у Немачкој своје агенте, од чега њих 1150 са сталним немачким агентима. Рачуна се да има 486 заступника америчких предузећа у Берлину, 317 у Хамбургу, 77 у Франкфурту, 53 у Бремену, 34 у Штутгарту и т. д. |

Из овога се може видети да се америчка трговина у Немачкој јако развија. Она је ту напредовала боље него у осталим европским државама захваљујући јаком америчком кредиту.

КОЊУНКТУРА

— Према вестима из Словеније, отпустила је фабрика душика у Руше код Марибора преко: 80 радника. Фабрика запослује нормално око 500 радника, а изграђује душик, кисеоник, карбид и вештачко гнојиво Нитрофоскал Руше.

РАЗНО ||

— француско Министарство ваздухопловства забранило је свако летење авијонима тешког бомбашког типа,