Народно благостање

13, септембар 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 577

У. Ваје

OKO ZAKONSKE STABILIZACIJE

— Banka za medjunarodne obračune, zakonska stabilizacija dinara i Morgan —

l. Šta se sve moglo čitati letos u

evropskim novinama.

Od početka juna, od kako je počela da radi Banka za međugarodne obračune, a u vezi sa njezinim radom, otvorena je u iednom delu srednjeevropske štampe kampanja protivu naše države, koja je u našoj javnosti ostala nezabeležena. Izgleda da u službenim krugovima nije dat nikakav značaj toj kampanji — u dobri čas! — niti je ma što preduzimano da se na nju reagira. ] to je dobro! jer je cela ta kampanja bila očigledno tendenciozna. Ni mi nismo hteli da saopštimo čitaocima važnije faze te kampanje, čekajući razvoj, da bismo utvrdili njezine nosioce i ulogu i položaj Banke za međunarodne obračune prema njima. Sad kad vidimo potpuno jasno celu situaciju, smatramo da je potrebno da se vratimo na wi stvar. Ona je u poslednjim svojim izdancima aktuelna i u vezi sa našim državnim zajmom i sa zakonskom stabilizacijom dinara.

Mi držimo da će metodski naipravilnije biti, ako preštampamo najvažnije notice, koje su u vidu depeša iz Bazela otštampate u mnogim švajcarskim, nemačkim pa i francuskim listovima.

Bazel, 16. juni 1930.

„Vrlo je važna bila druga sednica upravnog odbora Banke za međunarodne obračune, koja je održana danas po podne. Upravni odbor primio je znanju uspeh, sa kojim su izvedene dve prve finansiske operacije, naime plasiranje akcija same banke i obligacija langovog plana. Zatim se bavio međunarodnim zadatkom, koji je ovaXj nov organizam imao da ispuni. Odlučio je da se pozovu sve novčanične banke da sarađuju na delu finansiske obnove Evrope. Danas su pozvate novčanične banke: Austrije, Madžarske, Poliske, Rumunije. Grčke, Čehoslovačke, Bugarske, Finske,

Danciga, Danske, lugoslaviie i Portugala. Ove banke,

mogu upisati najviše 4.000 komada akcija, kao što je bio slučai sa Švajcarskom, Švedskom i Holandi{om. Ali Jugoslavija i Portugal neće dobiti svoje sve donde, dok ne izvrše zakonsku stabilizaciju svojih valuta. Upravni odbor iz|asnio se gotovim da sarađuje sa tim zemliama i da im pomogne u izvođenju finansijskih mera radi stabiliziranja valute.” Bazel, 27. {uni 1930.

„Upravni odbor Banke za međunarodne obračune u svojoj idućoj sednici zanimaće se stabilizacijom {jugoslovenske valufe. Beogradska državna (?) banka dobiće eventualno kredite od Bathke za međunarodne obračune, potrebne za izvođenie stabilizacije pod uslovom, da se jugoslovenska vlada obaveže, posle stabilizacije da ispuni sve obaveze po svojim ranijim dugzovima. Pitanje ie od naročitog značaia za mnogobrojne švajcarske imaoce srpskih obligacija, kojima se već više godina ne isplaćuje kupon.

Banka za međunarodne obračune, „kad se bude zanimala valutnom politikom evropskih i j|užno-amerikanskih država, biće u položaiu da pomaže Ministarstva finansija pojedinih država da njihove poremećene

| solidarnosti evropskih državnih (?) banaka i kuće Mor| gana, koje su zastupljene u Banci za međunarodne | obračune, teško će moći da dobije nov zajam država, · koja nije uredila službu svojih ranijih zajmova.” Bazel, 14. juli 1930.

„Treći sastanak Upravnog odbora Banke za međunarodne obračune završen je večeras u 6 i po časova. Dnevni red je vrlo pažljivo pripremljen i proučen od strane predstavnika novčaničnih banaka, koji sede u Upravnom odboru kao i od strane direktora glavnih odeljenja. Treba napomenuti da banka ne prima uloške u novcu bez saglasnosti centralnih banaka. Banka za međunarodne obračune traba da služi tome cilju da se regulišu evropske valute. Upravni odbor mogao je danas sa zadovolistvom da konstatuje da je banka za vreme sSVOZ kratkog života imala priliku obe funkcije da vrši. Ona je prema piincipima utvrđenim u Hagu 10. juna iznos Jangovog zajma od 300 miliona dolara već podelila i u isto. vreme dobila nov novac. tako da 105 uvek raspolaže jednom milijardom šv. franaka. U isto vreme je odlučeno da banka u budućnosti u роgledu državnih zajmova primi na sebe ulogu povetenika poverilaca. Austriski zajam znači početak u tome smislu, a u zimu će sledovati dalje naročito balkanske države. Službeno se Upravni odbor nije bavio pitanjem stabilizacije jugoslovenske valute, ali su predstavnici novčaničnih banaka o tome oliciozno pregovarali. Službeno učešće Jugoslavije u kapitalu Banke za тедипаrodne obračune rezervisano |e za momenat zakonske stabilizacije, upravo za definitivnu izradu „stabilizacionog projekta, koji obuhvata čitav niz budžetskih i zakonodavnih mera, koje još nisu odobrene od strane |ugoslovenske vlade. Iduća sednica biće 13. oktobra ML, 150.

Tri razna pitanja dodiruju ove delimično теди sobom protivrečne notice. Prvo pitanje Se odnosi na 4:000 komada akcija Banke za međunarodne obračune i na naše učešće u njezinom Upravnom odboru. Drugo se odnosi na učešće Banke za međunarodne obračune u izvođeniu zakonske stabilizacije dinara; a treće na naše predratne dugove. Potrebno je da svako od ovih tri pitanja proučimo.

1. Naše učešće u Banci za međunarodne obračune.

Mi smo svojedobno saopštili čitaocima, da je Upravni odbor ove banke pozvao i našu Narodnu banku da upiše 4.000 akcija, ali da joj iste nije dodelio, već je odlučio, dđa prava, koja smo stekli upisivanjem tih akcija, a koja imamo na osnovu Haške konvencije, možemo da upražnjavamo tek pošto budemo izvišili za-. konsku stabilizaciju dinara. Istina to je naše saopštenje bilo apodiktički osporeno od strane jednoga nedelinega časopisa, koji održava „korespondenta u Parizu”, ali na suprot tome, izgleda, da je gornje saopštenje potpuno tačno. Mi smo se namerno uzdržali od toga da tražimo obaveštenja od Narodne banke i nadzorne vlasti po tome pitanju, da bismo mogli slobodnije da

finansije usled svetskog ıata vaspostave. Zahvaljujući ı pišemo.