Народно благостање

Страна 580

skog, a francuskom bankom sa gledišta političkog. G. Kene, direktor Banke za međunarodne obračune, je delegat francuske vlade i poverenik g. Morgana. Morgan

se etabilirao na evropskom tržištu pomoću Banke za me-. đunarodne obračune. Morganu nije bilo potrebno da otvara filijale ili da se udružuje sa drugim bankama,”

premda je i tih veza imao, on je dobio jednu prvoklasnu banku za svoju ekspozituru u Evropi. Jer su predsednik i podpredsednik banke Amerikanci, a glavni direktor Francuz.

Morgan kao šef konzorcijuma za austriski zajam ·

uzeo je Banku za međunarodne obračune za poverenicu iz prostog razloga što je to banka, koja stoji pod njegovim apsolutnim uticajem. -

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 37

Ali je to baš razlog zbog čega ne bi pristale druge privatne banke da dadu istu funkciju Banci za međunarodne obračune.

Da rezimiramo:

Banka za međunarodne obračune kao što rekosmo nije emisiona banka niti daje dugoročne kredite. Ali je ona ekspozitura Morganova, prema tome ako bi banka vršila ma kakvu presiju, to može biti samo za račun · Morgana i njegovih poslovnih prijatelja.

Ako Banka za međunarodne obračune vrši ma i posredno na nas presiju radi zakonske stabilizacije,

onda se dolazi do zaključka, da je to mig, da se obra. timo Morganu za stabilizacioni zajam.

заева

Остварени приходи од непосредних пореза

— Вишак према прошлој години,

У јулу месецу наплаћено је 156,2 милиона, а то је 28,2 милиона, динара, више него у јулу месецу прошле године.

У периоди април— јули т. ј. за четири прва месеца буџетске тодине 1980./81. наплаћено је 512,8 милиона динара, док је у истој периоди прошле буџетске године наплаћено 430,2 милиона, дакле у овој буметској години 82,4 милиона више, односно 19,1%. Најзад у периоди јануар—јули 1980. год. наплаћено је заједно с боновима 1140 милиона, а у готовом новцу 922,4 милиона. У 1929. години наплаћено је 721,8 милиона, тако да је у 1930. години наплаћено 201 милион више односно 27,8%. Просечно месечни вишак наплате непосредних пореза у 1930. г. према 1929. години износи 28,55 милиона динара, из чега излази да, јулски вишак тачно одговара просеку за првих 7 месеца. Просек мевечни за периоду април—јули је само 20,5 милиона, што долази отуда да је у јануару био огроман вишак према 1929. год.

Ако упоредимо износе наплаћеног порева са предвиђеним у буџетима 1980./81. наћићемо свуда мањак. Тако је у јуду наплаћено мање од предвиђенога 11,4 милиона. У периоди април—јули наплаћено је 157 милиона мање, а у периоди јануар—јули 201 милион динара мање. Излави да је у периоди

— Мањак према предвиђеноме —

| јануар—јули просечно мање наплаћено месечно 83

милиона а у периоди април—јули 40 милиона. Како. је у јулу месецу мањак само 11,4 мил. дин., значи да се наплата према предвиђеноме побољшава. Ипак је упадно да, је мањак за првих 7 месеца 201 милион динара, односно 17,6% од целокупне предвиђене суме (1,140,8 мил. дин.). При томе треба, имати у виду да је исти случај био 1929. год., да је и тамо за периоду јануар—јули мање наплаћено од предвиђеног 318 милиона, динара, за периоду април —јули 191 милион, а за сам јули 27,3 милиона. Као што видимо у 1929. години још је много већа 'разлика између предвиђенога и стварно наплаћенога. Намеће се питање како се то може објаснити да се при изради бумета систематски прецењује принос од непосредних пореза. Нама, се чини да, се то може објаснити једино чињеницом да су у месецима кад се припрема буџет, приходи много већи. Тако 1929. године вишак прихода од непосредних пореза за последња три месеца и ва јануар 1980. према месецима претходне године износи више 342 милиона, односно месечно 85 милиона динара. А то је скоро толико, колико на пример у појединим месецима ивноси укупан приход. На пример у јулу 1929. го-

дине укупно је наплаћено 85,8 милиона.

Privredna i finansiska kriza u Aziji i Australiji

Mi smo u nekoliko navrata pisali o jakoj privrednoj krizi, koja vlada u zemljama oko Indijskog i Tihog okeana zbog pada vrednosti srebra i zbog političkih poremećaja. Prema najnovijim podacima izgleda, da Mina najviše trpi zbog ove krize. Od meseca decembra prošle, pa do kraja februara ove godine Dilo je u severnim kao i u južnim provincijama oko 5.500 stečajeva. Prosečno je na svaki stečaj otpalo oko 10.000 kin do-

lara. Provincije, koje su do sada bile privredni centar

Kine opustele su, jer su skoro sva preduzeća prestala sa radom. Najveći broj insolvencija je bilo kra|em prošle godine kad ie bio određen rok isplate svih dugova u Kini. Od 1922. uvozi se sve više žito iz Si. Država, Japa-

na i Kanađe, zbog čega je domaća produkcija u opada-– nju. Veliki deo fabrika staroga stila, predionice svile i pamuka, fabrike porcelana, stakla, boja, šećera i drugih proizvoda nalaze se u teškoćama ili su prestale sa radom. U isto vreme su moderne fabrike cigareta i šibica u čitavoj zemlji pale u velike teškoće, najviše zbog konkurencije koju čini Britisch American Tobacco | Comp. u Kini.

| Katastrofa fabrika cigareta, žižica i papira znači ı propast moderne industrije u Kini, dok propadanje sta„rih predionica i fabrika starog stila pretstavlja ruinu starih industrijskih formi. Znači da se stari socijalni i privredni sistem. u Kini ruši, dok je u isto vreme poku-