Народно благостање

Страна 602

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 38

Себен и Бер дигао велику рафинерију у Марсељу, а сада се код Руана гради још већа рафинерија уља, чија градња ће стајати 10 мил. долара (560 мил. дин.). Ово подузеће ће значити јачање Рокфелерова и Мелонова сектора у француској петролејској индустрији. Изгледа да је Стандард Оил Ко оф Њу Џерзеј ово предвиђала, кад је у пролеће повећала капитал своје афилијације Компани Стандард франко америкен.

— Познати француски Електро концерн Алс-Том успоставио је у Прагу своје генерално заступство, које преузима фирма „Фулмен“ с. о. ј. у Прагу. Појава овог моћног концерна у Ческословачкој значи, да се француска електрична индустрија почиње интервенисати и за ческословачко тржиште. -

— Međunarodni kartel čelika će, prema zaključku zasedanja njegova komiteta, da produži svoju aktivnost do kraja ove godine. Zaključeno je da se proizvodnja umanji za 25% za poslednji trimestar 1930. g.

— Tvornica sapuna u Mostaru, koja je osnovana još 1912. god., i nedavno obustavila rad, prema vestima „Jugoslavenskog Lloyda, ponovno će otpočeti da radi u najskorijem vremenu.

— Ovih je dana komisija, sastavljena od engleskih producenata uglja, pod vodstvom samog ministra rudarstva u Engleskoj otputovala u Skandinaviju. Zadaća njezina je da prouči sve uslove na skandinavskom tržištu uglja i utvrde uzroke konstantnom opadanju potrošnje engleskog uglja.

U Švedskoj je uvoz iz Engleske, upoređen sa predratnim, pao za polovinu, u Danskoj za trećinu, a u Norveškoj za dve petine.

Engleske pozicije na ovom tržištu zauzele su posle rata Poljska i Nemačka. 34% potrebe u uglju kod skandinavskih država pokriva Poliska, a u poslednje vreme se ta relacija povećala, dok Nemačka podmiruje prosečno 16%.

— Цене малим аутомобилима марке Шкода типа 122 снижене су за 6000 круна и износе сада 33.000 ч. круна (55.120 дин.). Цене осталих типова су још више снижене ради велике конкуренције на тржишту. То ће вероватно, као резултат имати појачан развој аутомобилизма у Ческословачкој. — U Engleskoj je, u mesecu avgustu, proizvedeno 416.700 tona livenog železa, prema 486.100 u julu i 682.000 tona u avgustu 1929. Proizvodnja čelika bila je u avgustu 451.300 tona, prema 621.400 u julu i 753.200 tone u avgustu 1929.

— U Inđiji je izgorela najveća i najmodernija ciglana u našoj državi, vlasništvo Josipa Miilera. Ciglana je potpuno izgorela i šteta se procenjuje na oko 6 miliona dinara.

— У Загребу је основана под именом „Унитас“ творница конца. У управном одбору су г.г.: Др. Ђуро Шурмин, М. Броцловски, Иван Север и Јосип Шварц, а у надзорном г. г. Др. Мирослав Север и Људевит Карић.

— Проивзодња Совјетске Русије у месецу јулу била је ова:

Угља (у 4 главна налазишта) 3,272.000 тона

Петролеја (код 3 главна налазишта) 1,594.712 ,, Жељеза 425221. ; Челика 452.825 „ Кокса 508.000 ,,

У памучној индустрији било је израђено 8,596 тона конца, а 77.864.000 метра тканине ; у вуненој 5.024 тоне са 10,322.000 метара и ланеној 5.497 тона са 12,782.000 метара.

— У Министарству грађевина израђен је пројекат закосна о искоришћавању водених снага. Пројекат је упућен законодавном одсеку на одобрење. Према овом закону, држава ће у колико се не би могла користити воденом снагом јавних вода, издавати концесије другим лицима.

— У Ђеру, у Мађарској, основана је велика фабрика ципела са 15 милиона пенга главнице. При основању суделују осим мађарског, ческо-словачки, швајцарски, немачки и холандски капитал.

— Према вестима „југословенског Лојда“, представници фабрике Форда, који су у Бару испитивали погодности о оснивању фабрике аутомобила, изјавили су да су задовољни, и да ће се ускоро повести преговори у Београду.

— У Министарству Грађевина израђен је пројекат закона о искоришћавању водених снага. Закон је упућен законодавном одсеку. Водене снаге на јавним водама, по овом пројекту, су државна својина, али ће држава давати концесије и приватницима за њено искоришћавање.

САОБРАЋАЈ

— Primitci na železnicama u Francuskoj su, prema „Journal oificiel”, od 1. Il. 1930. do 19. VIII. 1930. podbacili, prema istom periodu prošle godine, za 0,49%.

— ŽČetska banovina izradila jie program o izgradnji i rekonstrukciji njenih puteva. U svemu će biti izgrađeno oko 300 kilomefara novih puteva, od kojih će biti najvažniji Plevlje— Priboj— Višegrad, čime će se dobiti veza sa Sarajevom. Od puteva koji će se popraviti, najvažniji su: Peć—Kosovska Mitrovica i Kosovska Mitrovica—Novi Pazar.

— Sniženi direktni vozarinski stavovi za izvoz svežeg grožđa na pošiljke od 5 do 10 tona uvedeni su od naših stanica: Bački Breg, Bela Crkvay Gornji Milanovac, Jagodina, Kraljevo, Mladenovac, Negotin, Novi Sad, Smederevo, Srem. Karlovci, Strumica, Subotica i Vršac; do stanica: Wien—Siudbahn—Matzleinsdorf, Bernhardsthal Betriebsausweiche, za stanicu Brno i prelaznu stanicu Petrovice i Bohumina, do Summerau, Praga i Karlove Vari.

— Отворен је телефонски саобраћај централа Осијек, Доња Дубрава, Копривница, Леград, Карловац и Загреб с једне и централе Фелшемешолад с друге стране; даље централе Доња Дубрава са Секесард.

— Пут Рудо—Плевље, пуштен је у саобраћај. Ово је трећа веза Србије са Црном Гором. Радови на изградњи пута коштали су око 10,5 милиона динара.

У изградњи је пут Плевље—Шавник.

— Фабрици Форд, према вестима данских новина, поверено је да реорганизује трговинско ваздухопловство Данске. Авионе би конструисала фабрика Форд за сада у Америци, док не би подигла своје фабрике у Данској.

— Бата намерава отворити једну своју творницу у Мађарској, која би запославала око 2000 радника. У Мађарској јавности је ова вест побудила велико негодовање.

--— Aslaltiranje puta Beograd—Subotica počinje 1. ok< tobra, a treba da bude završen do proleća iduće godine.

— Lučki promet Trsta prema izveštaju „Magazzini generali”, organa tršćanskih javnih skladišta, u prvih 7 meseci 1930., prema ranijoj godini jako nazaduje. Promet je bio ovaj, od januara do kraja jula 1929. i 1930. (u tovarima):

Prispelo: 1929. 1930. železnicom 6,649.041 6,428.538 Svega 19,038.428 15,263.801

Otpremljeno:

železnicom 7,458.063 5,795.026 тогет 4,909.518 4,407.494 Svega 12,367.581 10,202.520

Ukupni promet: ; železnicom 14,107.104 12,223.564 morem 17,298.905 13,242.757 Svega 31,406.009 25,466.321

Ukupni promet 1930. prema 1929. g. opao je za 18%, od čega je promet morem opao za 23%, a promet železnicom za 13%. | Пе |