Народно благостање

Страна 598

директно на берзи или индиректно датим кредитима Немачкој. Пад курсева није велики, али је промет јако омлитавио. Све стоји у очекивању. У Паризу се изненађење у толико појавило, што победа екстремиста није очекивана у оволиким размерама. Велики пораст њихов тумаче француска финансијски кругови пролазним расположењем због рђаве коњунктуре. Они за сада немају намере да отежавају стање у Немачкој повлачењем капитала. Тако засада исходи избора у Немачкој не показују већег утицаја на расположење Париске берзе. У Лондону су резултати избора примљени без великог интереса, будући да ни Лондонска берза нема тако битних интереса у немачким папирима као Прашка, Париска и Њујоршка, на којој су на вест о изборним резултатима репарациони бонови пали на 85 и по, те сада стоје 5 поена ниже од свог првобитног курса. Курс немачког репарационог (Довесовог) зајма пао је на 105, а немачке Централне земаљске банке за три четврт поена на 80. Пад немачког државног зајма за 5 поена, у релативно кратком времену, изазвао је у Валстриту узнемиреност. То су прве реперкусије избора на ефектној берзи и у привредном свету. На развој догађаја у Немачкој упрте су очи целог света и ми ћемо се на овај догађај још вратити.

ea aa ra ma m

Analogno Privrednom savelu, koji su uvele skoro sve države, kod nas postoje Kongresi privrednika. Od godine do godine” sastaju se delegati naših komora i drugih privrednih ustanova. Tu dolaze i gospoda miuistri i drugi predstavnici vlade. Na kongresu se drže referati o privrednom stanju, o važnim pitanjima naše buduće privredne

politike, proceni se izvoz za sledeću godinu, i donose se rezolucije.

Važnost Kongresa privrednika treba da bude velika.

. Pa ipak, i ovo što se na Kongresu donese je, kako smo to rekli i o prošlogodišnjem Kongresu, bez „sigurnog dejstva na ekonomsku politiku”.

VIII. Kongres privrednika išao je za tim, da skrene pažnju vlasti na novu privrednu orijentaciju koja vlada u sve{u, i da prema tome odredimo novi smer našoj spoljnoj trgovinskoj politici.

Jedan deo govora g. Ministra trgovine govori o industrializaciji naše države, a drugi o „tendenciji za stvaranje još većih tržišta”. Tome je posvećen i jedan od najvažnijih referata, u kome se zahteva potpuna izmena naše trgovinske politike. Tu se traži da se budući trgovinski ugovori ne sklapaju sa klauzulom bezuslovnog i neograničenog najvećeg povlašćenja, već „uslovnog i ograničenog povlašćenja”. Treba doći ,,do što veće ekonomske nezavisnosti od inostranstva”, dok je predsednik Kongresa u svom pozdravnom govoru želeo: „,da se budući ugovori zaključuju na bazi: „Živeti i drugome dati da živi!”

Neosporno je da u svetu postoji privredna kriza.

Privredna politika svake države traži načina, da je ublaži. Tu se uvek postavljaju pitanja unutarnjeg i inostranog principa. Međutim je jasno, da ni jedna država ne može da zatvori svoja tržišta robi, koja se uvozi a niti se ona može dovoljno privredno razvijati ako ne izvozi deo svojih suvišaka na strana

VIII. Kongres privrednika.

CC EI

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 38

tržišta. Dobra privredna politika države ide za tim da racionalizacijom rada, dovoljnim kreditom i 1. d., osposobi svoje proizvode da mogu uspešno konkurisati stranoj robi kako na дотасој tako ı na svetskoj pijaci. Protekcionizam, to jest zaštita domaćih od stranih proizvoda na domaćem tržištu se tome profivi.

Mi ne možemo zatvoriti granice za uvoz, a tražiti da se naša roba kupuje na strani. Idealno je dobro mišljenje, da „,svaki naš čovek treba da troši robu koja je proizvedena kod nas i u koliko je kod nas ima”, kako je na Kongresu rečeno. Samo u tome slučaju ne bi trebalo proizvoditi više nego što se može u zemlji potrošiti, i izvoza ne bi bilo, te bi prema tome otpao i uvoz. Tako isto ti govornici ističu potrebu većeg izvoza.

Tačno je, da mi treba da ojačamo kupovnu snagu našeg naroda, kako želi Kongres, ali je nećemo ojačati onim načinom koji su oni izneli o našoj spoljnoj trgovinskoj politici.

Uostalom, Kongres je doneo rezoluciju, kako to svi kongresi rade, jer je to njihov „zadatak”.

25. јула ове године упутило је Швајцарско удружење банака (комитет за Балкан), швајцарским банкама, које припадају том удружењу,

Једна ружна кампања

циркулар следеће садржине :

„Сигурно Вам је познато, да је југословенска влада израдила и предала јавности и нашим берзама две нове листе 4% облигација унифициране ренте од 1895. године, од којих прва листа обухвата шпероване обвезнице (Паје дез obligations frappees d opposition de la part du Ministčre des Е!папсе), а друга оне које се плаћају у динарима (Пете дез obligations payables en dinars).

Облигације са прве листе искључене су од свакога права према југословенскај држави, а оне из друге добијају интерес и отплату у динарима. До сада се трговало на Женевској берзи тим облигацијама под условом, да нису у листи југословенске владе од 1921. године, т. ј, да нису шпероване (Штез штесишћег5). Ова је лста много мања од последње. Тако сад губе право по споразуму од 31. марта 1930. године, они имаоци југословенских облигација, којн су их у међувремену купили на основу прве листе.

Поступак југословенске владе значи повреду стечених права. Ми смо већ тражили интервенцију наше владе у Београду с тим, да се обе листе повуку. По нашем мишљењу југославенској влади не треба дати никакав кредит докле год наше оправдане захтеве не буде услишила. Препоручујемо да се уздрже швајцарске банке од сваког учешћа у каквом новом југословенском зајму.“

Нама су непознати детаљи ових двеју нових листа, али налазимо, да је поступак наше владе потпуно уместан.

Што се тиче листе облигација, чија се служба врши у динарима, ствар је врло проста. Од почетка наша влада је плаћала у динарима све оне облигације, које су се затекле на југословенској територији после ослобођења, као што је плаћала у француским францима облигације у Француској и другим земљама, а у фунтама штерлинга оне у Енглеској. Колико је нама познато извоз тих облигација био је забрањен, и ако се оне нашле сад у ностранству, то је било само путем кријумчарења. То је већ

=апиппивовашанвшопивавпвоно новина вон ввшпивиние—авравпананшшвннасобананнспошинвилципазниившшшнонрининиаинннинниннилаивившиннншашинивва

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА

"У БЕОГРАДУ И ЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

ЛОМБАРДУ ЈЕ. зузавн,

Доларске 7%, Облигације Државне Хипотекарне Банке 1927. год. (Селиштмашн 27%) Доларске 7%/, и 89, Облигације Државног Спољног Зајма од 1922. године (Блејроњ)

2: 9, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛАВИЈЕ)

пввавазанаванивовиннинип аниввшваропоцошипнвнвнилинлнипинилинининининииннипиинвишвнинновниннивиининиинвинианивнинишином пининиџвннов