Народно благостање

4. октобар 1930.

В. Бајкић

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 949

ФАБРИКА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ЖИТА

— Поражавајућа саопштења о стању производње жита у Америци —

Познато је, да извов жита из ОСеверо-американских држава изостаје знатно иза, онога Канаде. По томе би Канада. била највећа опасност за. европске произвођаче жита. Тај би закључак био погреmar. Тежиште понова. прелази на Северну Америку. Те је откриће учинио проф. Серинг на конгресу друштва за Социјалну политику, држаном у Кенитебергу између 24.— 26. септембра, тек. године.

Професор Серинг је неоспорно данас најбољи

стручњак у аграрним питањима. Он је годинама | предавао Атрарну политику на берлинском универ- |

зитету. Повукао се пре неколико година пошто је достигао законску границу старости (сада је у 72-0] тодини). Али његова, радна снага и његов ум нису ни најмање ослабили. Серинг ради и данас са младићском умном снагом. Економски комитет Друштва народа користи се његовим рефератима. Ништа, лепше не илуструје његову младост него чињеница, да, је овога лета ишао у Америку ради проучавања тамошњих услова, за пољопривреду. У ње-

тавом друштву је било још неколико великих аграр“ |

них стручњака, између осталих и професор Дице из Јене и Брант са Високе школе за Нољопривреду у Берлину. Експедиција се вратила пре четири не-

деље. Овринт је на брзу руку спремио реферат. Про- | шао је пелу Америку од истока до запада у ауто- |

мобилу. Одстојање је двапут веће но Европа на нај-

широј линији. Колико је ту било потребно здравља |

и снаге ! Задржавао се гдегод је мислио да, има штогод важније да констатује. А нико боље од њега не повнаје пољопривреду Америке ; он ју је два пут проучавао на лицу места. Експедиција, се била снабдела свима потребним податцима и документима тако, да, је већ на самоме путу могла да створи суд.

Каже се, рекао је Серинг, да, су технички проналасци узрок паду цена житарица, при чему се обично мисли на машину, која истовремено жње и

врше (коју Американци називају сотбше), Ја. сам |

ту машину видео још 1898. год., кад није било тракTopa. Вукао ју је велики број коња. Кад би само то

био узрок, онда би се дејство морало осетити jom | пре para, Међутим још после рата забележено је |

опадање укупног приноса житарица у Америци. Обрт долази после 1928., а осећа се на, светском тр-

жишту од 1926. године. У томе обрту играју улогу | најсавршеније пољопривредне машине; али то је | само један фактор. Други много важнији лежи у|

једној чињеници, која нас много подсећа на дога-

ђаје седамдесетих година, прошлог века. И тада, смо | имали велики пад цена, житарица, који је дошао из | Америке, услед навале европских колониста и Аме- |

риканаца на богате прерије (пусте) западно од ЊуЈорка. То је била богата земља, која се добијала тако рећи бесплатно. И догод је трајало то ваузимање недирнутог земљишта, цене су стајале ниско. Како је тај процес завршен, цене су почеле да. се поправљају и оне су биле врло задовољавајуће све до пред рат. | |

Те су се прерије простирале од обале Атлантсков океана, па, до линије, која дели Америку на две

готово једнаке половине: источну и западну. Запа" дно иза те линије па све до Калифорније било је земљиште неупотребљиво услед релативно јаке суше. Према, Атлантском океану Америка. је отворена, тако да. земља. од океана добија довољно воденог талога. Према Тихом океану је Америка затворена врло високим планинама због чега је цела површина 34падно од тих планина па до средине Америке доста сушна. Тај је предео био необрађен, то су биле степе и пусте.

M. Sering Dr. phil. h. c. Univ. Albertinae

Од пре неколико година почела је обрада тог земљишта житарицама путем савршеног моторизи-

'мошњим таздинствима, Нема ни плуга. Ради се само машинама и моторима. Једна машина обради 82 ха за 24 сата. Кише има само у мају-јулу и ав| густу. Да би се влата што дуже одржала земља, се "држи врло растресена и сваке две године је попуни

|утар. А да би се влага што боље сачувала, сеје се

|рања и механизирања. Сеје се само пшеница. Ради | | ве врло брво. Дању и ноћу. Отоке уопште нема у та- |

| | | | | |