Народно благостање
Страна 656
БЕОГРАДСКА БЕРЗА.
У овој чедељи све су девизе имаде веома лабаву тенденцију, изузевши девизу Цирих, која је остала непромењена на 10.959. Народна банка је интервенирала код Лондона, Париза, Прага и Њујорка, док су Милано, Беч и Пешта покривени од приватних понуда. Обрт је био доста велики, свега 32.6 милиона динара, и тиме опет достигао своју уобичајену недељну цифру. Највише је трговано у девизи Њујорк (9.2 милиона), затим у девизи Цирих (7,2 милиона), Лондон (4,5 милиона), Париз (3,5 милиона) и т. д.
Ефектно тржиште је мирно. Рента ратне штете била је читаве недеље нешто чвршћа. Од 448— (колико је нотирала на дан 3. о. м.) курс се постепено пењао до 450.— на дан 7. 0. м.; на следећем састанку је попустио на 449.50 и код тог курса завршава недељу. Обрт је био већи но уобичајено. У промпт роби износи 243 милиона а у терминима 4.10 милиона — дакле укупно 6.53 милиона динара. Живо је рађен 7 од сто Инвестициони зајам, који је тргован по курсу од 89 до 89.50. На крају недеље је тенденција била чврста. Обрт износи 1.64 милиона динара. 7 од сто Блер је попустио од 86.75 на 86.62, а тргован је био у овој недељи за 1.27 милиона динара. 7 од сто Обвезнице Државне хипотекарне банке (Селигманове) веома су чврсте. Од 81— колико су нотирале 3. о. м. попеле су се на 82.50; обрт је износио 480 хиљада динара.
Народна банка у току ове недеље није тргована.
На њујоршкој берзи наши доларски папири нотирали су као што следи:
На дан 7% Блер 8% Блер 7% Др.Х.Б. 4. октобра 8215 92.— 80.25 7. октобра 82.75 92.75 818. октобра 82.715 92.50 81.50 9. октобра 82.50 92.50 83110. октобра 77.80 87.90 ES
Према до сада још непотврђеним вестима, ддшло је у четвртак 9. о. м. на њујоршкој берзи до катастрофалног пада курсева хартија од вредности,
Како је овај катастрофални пад обухватио и курсеве хартија са непроменљивим укамаћењем, то и курс наших доларских папира није био поштеђен. Према нашим информацијама, које смо могли добити и које објављујемо са резервом, пао је курс 7% Блера од 82.50 на 77.80 долара, курс 8% Блера од 92.50 на 87.90, док 7% Обвезнице наше Државне хипотекарне банке нису нотирале.
ZAGREBAČKA BERZA.
Devizno tržište. Promet je još uvek manji nego u odgovafajućoj nedelji prošle godine. A više je nego verovatno, da се. Тако ostati i dalje. Usled smanjenog uvoza, manja je i potreba za devizama. Ta se potreba danas u većoj meri nego ranije pokriva kompenzacijama tako da se na samom tržištu poiavljurje mnogo manja potraživanja. Usled toga i intervencija Narodne banke je mnogo manja nego pre.
"Tržište dionicama. Prekarni položaj svih berza sveta odrazuje se i na našem tržištu. Pogotovu kod papira koji kotiraju na stranim berzama. Kako u čitavom svetu danas prevladava ponuda, kursevi su u konstantnom popuštanju.
Promet u akcijama, pogotovu onim industrijskih poduzeća poslednjih dana |je nešto veći. Na pojedinim sastancima znalo se je promefinufi i po koju stotinu dionica Trbovlja. Kurs Trbovlia je u popuštanju, prvo što je opšta situacija fakova a drugo što je kod nas potrošnja ugljena u opadanju i što cene utvrđene po Državnim željeznicama nešto su niže nego šfo su bile prošlih godina.
I kod nekih drugih papira promet je nešto veći nego prošlog meseca.
Kod državnih papira promet je mnogo veći nego što je
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 41
to bilo poslednje dve nedelje. Koli u Ratnoj šteti toli i kod naših dolarskih papira. Poslednjih dana obično se na svakom sastanku zaključi do 10.000 dolara. Interesantno je da prodajni nalozi dolaze iz inozemstva a preuzimlje domaće tržište. Ranije su mnogi dosta zaradili na niskim kursevima naših dolarskih papira, pa neki pokušavaju sreću i Ovog puta, računajući da će kursevi opet da rastu.
Kursevi državnih papira, naročito dolarskih znatno osciliraju. Na dolarske papire u glavnome danas utiče razvitak kursa u New-Yorku. Na poslednjem sastanku kurs je dolarskih papira bio slabiji, jer je slabije javio New-York. Nu: nije isključeno, da će već sutra da se izmeni situacija. A onda za par dana da budemo onde gde smo i danas.
РОБНО ТРЖИШТЕ.
На светском житарском тржишту преовладава 10следњих дана лабава тенденција, која је изазвала поновно стропоштавање цена, а нарочито пшенице. Пред крај последње недеље цене су се мало учврстиле, и чикашка берза је нотирала дан два и нешто више курсеве, али стабилизација се није могла одржати. Нових бесистичких момената нема. Руске понуде у житу и њихов дампинг билису иу овој недељи центар најжучнијих напада; очекује се да ове понуде неће дуго трајати. Поједине владе заинтересованих држава припремају озбиљне мере да што ефикасније осигу- | рају своје земље од руске робе; Француска је последњих дана дозволила истоварење руске пшенице у француским лукама, ади је привремено забранила сваку продају. Најтеже је оптећена Северна Америка, којој прави руска роба велике сметње на европским тржиштима што се одразује у томе, да европски импортери на Сев. Американским берзама последњих дана уопште више не купују. Ако ови руски извози неће скоро престати, то се очекује да ће Америка а и европске државе подузети најстрожије мере, да спречи продају руског жита на неруским пијацама. Ситуација на нашим домаћим тржиштима је потпуно аналогна оној светског тржишта. Лабава је пшеница а исто тако и кукуруз, иако је пад цене кукуруза у последњој недељи био много мањи но код пшенице.
На београдској берзи, а на дан 9. октобра цене пшенице биле су следеће :'Тиса 148— (у суботу још 152—), Банат 147 (у суботу 144—), Срем 130— (у суботу 135), а шлеп Сава 127——, док је у суботу нотирана још са 135Кукуруз, шлеп Дунав, тргује се по 104— до 105— |
На тржишту памука преовладава беса, која се је развила до потпуне стагнације. Дан два забележила су американска тржишта мало побољшање, које се међутим није могло одржати. Нотације су пале већ испод оних из 1915. године, које су досада важиле као најниже.
На интернационалном тржишту гуме забележен је нов рекорд : цене су ишле већ и испод 39/, пенза за либру, а за сада не постоје изгледи, да би се ова ситуација могла поправити. Хиперпродукција и велике понуде сирове робе, која се продаје уз сваку цену, онемогућавају санацију. прилика. | | На тржиштима колонијалне робе је ситуација остала непромењена. Цена шеђера је већ толико ниска, да о рентабилитету производње више нема говора. На тржишту. кафе је подожај у последње време мало бољи, што је у директној вези са међународним побољшањем бразилијанске, валуте. Томе треба још и додати, да су куповине Европе, постале нешто веће, јер су се магацини прве руке, у по-. следње време знатно испразнили.
Метална тржишта увек још стагнирају. Картел бакра је снизио цене за европски извоз на 10.3 центи циф Европа, а у Америци се продаје електролит роба већ по 10 центи за либру. Лабава су и тржишта калаја, олова и цинка, који су последњих дана претрпели осетљив пад.