Народно благостање

Страна. 644

Сушак је имао најстабилније кретање. Његов тенерални индекс показује непрекидан пораст. Пораст показује и лука Оплит, али су варијације увоза и извова код њета много бурније него код Сушака. Код Сплита се више развија увов из иностранства, док код Сушака извоз, И код Дубровника, је пораст био већи него код Оплита, и долази одмах иза Сушака. Шибеник стоји најслабије, а нарочито у увозу, где је опао, према, 1925. год. за 34%.

Развитак промета у лукама према индексу 1925: 100 (тонажа)

Ми смо, према подацима, Трговачке и обртничке коморе у Сплиту, која издаје статистику о нашој поморској трговини, у 1929. години морем извозили робу у 63 а увовили из 22 разне државе. Код увоза прво место заузима Енглеска, са 35,6%, онда Италија, са 18,5%, Мароко са, 12,5%, Холандија ca 10,9% и т. д. Код извоза стоји на првом месту Италија, са 50,4%, иза ње Холандија са 5,6%, Белгија, са, 4,6%, Алжир са, 3,4% и т. д. Извозили смо 91 врсту разних производа, а увозили 105. Код извоза, заузимају прво место руде, разна минерална уља, и њихови производи, (има их разних 16 врста) која суделују са, 55,2%, од укупног извоза 1929. Шумски производи (дрво за грађу, гориво, дрвени угаљ итд.) суделују са 39,4%. Тако само ове две скупине производа запремају више од 90% нашег укупног извоза преко мора. Код увоза је исти случај. Увоз равних руда, минералних уља ит. д., суделује са 87,5%. На другом месту стоје иввов земљорадничких производа са 5,1%, метали и израдбе од њих са 3,4%, а све остало свега, 4%. Окупни преглед наше поморске трговине за г. 1929, видимо из следећих података :

Извоз

руде мин. уља и сл. 1,010.551 тона 5B5,2%

шумарски производи 720.389 „| 39,4%

кемијски производи 43.056, 2,8%

артија, целулоза, циг. п. 19.898... 1,0%

земљораднички производи 14.714 ., 0,8%

израде од камена, 90508 | 0,6%

све остало PO: O (0)5{/ | Свега извезено 1,828.848 тона -00,0

воз

руде, мин. уља и сл. 541.270 тона 87,5%

вемљораднички производи 31.000 | 5,1% метали и израдбе од њих ОШ 3.4% све остало 28.908 ~ 4.0%

Свега увезено 618.391 тона 100,0

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Пе

___Dp. 41

Главни и најважнији наш извозни артикал је цемент. Њега, извозимо у 48 разних држава. 1928. т. извозили смо 820.271 тону, а 1929. г. 467.878 тоне што значи да. је иввов порастао за 45%. Главни извозник је Египат. Према, 1926. г. извоз цемента, у Египат је те године био већи за око 80% више. Даље смо извезли у Сирију, Грчку и Шпанију.

Цемент извозимо скоро искључиво преко луке. Сплит, а, остатак (од 30.580 тона) преко Омиша.

У вези са извозом цемента стоји и извоз тунине. Њега смо извозили у г. 1926 256.195 тона, а 1929. г., 384072 тоне. Тунину извозимо једино у Шпанију. Нешто мало (12.990 тона) било је извезено 1926 у Египат, али већ 1929 тамо нисмо извозили. Као цемент, тунину иввовимо највише преко Оплита, и незнатан део преко Омиша.

Извоз дрвета за грађу заузима друго место. Његов извоз се 1929. г., према, 1925. г., скоро подвостручио. Тако је 1926 порастао већ за 39% (према 1925 т.) а 1929 г. за 91%. Задње године смо извезли дрвета, за грађу 641:136 тона. Извезло се у ове државе : разликапрема 1926

1926 1929 (+ више -ма ње) Шпанију 257.885 тона 205.998 — 20% Белгију 59900. 59.801 ~ 50% Артентину 84.489 ., 57.591 — 41% Алжир 51669. 57.091 + 80% Француску 15.550 55.045 -- 258% Грчку 18.485 55.801 <> 8311%

Италија, је главни извозник нашег дрвета. Али док је она, 1926 г. суделовала у извозу нашег дрвета са 55%, 1929. г. тај постотак спада на 32%. Извоз се нагло повећао у Грчку и Француску. Даље у Алжир и Белгију. Пао је исто извоз у Аргентину.

Суделовање појединих лука у извозу дрвета, је ово : Сушак са, 45%, Дубровник са 35%, Шибеник са 7%, Метковић са, 4%, Оплит са 2%, а све остале луке са 1%.

Извоз горивог дрвета је много мање важан него извоз дрвета за грађу. 1929. г. извезли смо свега 75.424 тоне. Али и његов пораст према 1926. г. био је од 62,9%. Извовимо 98% у Шпанију. Карактеристично је то, код извоза, горивог дрвета, да, се оно извози највише (63%) преко малих лука.

Бауксит је једини артикал чији извоз је опао y 1926. r. за 38% према 1926. Док смо 1926. г. извевли 91.800 тона, бауксита, 1929. г. тај извоз спада на 68.160 тона. Овај пад је највише уследио ради извоза у Ој. Државе Америке, где смо 1926. г. извели 50.300 тона, док 1929. г. свега, 5000 тона. Главни је наш изгвозник Холандија, која је извозила за 51.650 тона. На другом месту је Италија са 7040 тона, даље Шведска. Извовне су луке Шибеник и Сплит.

Извоз карбида, је порастао за последње три године 62%. 1929 г. било је извевено 18.049 тона. Највише извовимо у Енглеску (67%). Раније смо извозили доста у Италију, али је тај извоз данас спао на минимум. Извозвна, лука је Шибеник, преко кога прелази 86% од свега, извезеног карбида,

Целулову извозимо у т разних држава, али од ових Ој. Држ. америчке апсорбују 65%. 1929 г. извевли смо 19.805 тона, скоро све преко луке Шибеник .