Народно благостање

Страна 646

stignuta kulminacija: u junu prema maju je porast iznosio 0.15 poena, u julu prema junu 1.43 a u augustu prema julu iznosi 6.72 poena. Povećanje je dakle rapidno i očigledno. Razlog tog poskupljenja je ranijih meseca ležao u poskupljenju cene kukuruza, a u augustu u poskupljenju svih ostalih vrsti žitarica. Prerađeni poljoprivredni proizvodi su sledili tome poskupljenju sirovina tek u augustu, a porasli su prema julu о. 2. za 2.21 poena. Cena brašna је zbog hiperprodukcije još i u avgustu u opadanju, ali su mekinje i kudelja toliko poskupele, da je promena njihovih cena nadmašila pojeftinjenje brašna. Prema januaru 1929. god., cene poljoprivrednih, neprerađenih proizvoda manje su u avgustu O. g. za 41.93%; one su dakle za skoro 10% bolje no što je to bio slučaju maju ove godine. Za prerađene proizvode pad cena iznosi 18.93%.

Pad indeksa cena žive stoke iznosi prema julu 1.98 poena te je prema tome skoro jednak padu u julu prema junu. To je sezonskog karaktera. Prema januaru prošle godine cene su pale za 12.19%, a njihov indeks iznosi 87.81. Prerađeni stočarski proizvodi porasli su prema julu o. g. za 3.04 radi porasta cene masti i kože, dok su cene slanine i vune ostale nepromenjene. Ova grupa je treća i poslednja koja je u avgustu bila u porastu i zbog kojih je sniženje indeksa u avgustu zaustavljeno.

Grupa voća, povrća i njihovih proizvoda pokazuje u avgustu najjači pad. Indeks je prema julu o. 2. pao za 5.51 poena te iznosi 85.86; smatramo, da je to sniženje jedna potpuno normalna pojava. Razno povrće i voće, koje dozoreva u julu, se u tome mesecu skuplje plaća, a kako se u avgustu pojavljuje robe i preko potrebe, cene opet naglo popuštaju.

Gorivo i mazivo ima i u avgustu labave cene, što je imalo za posledicu, da je i u ovome mesecu opao indeks za 0.75 poena na 91.72. U toj grupi biće avgust kulminacija, jer će se u narednom mesecu i u oktobru

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 41 _

· već osećati i dejstvo zimskih i jesenjih meseci. Šleski ugalj je već i malo poskupeo, ali je domaći ugalj kao i gorivo drvo pojeftinilo. Nepromenjene su ostale cene benzina, nafte, petroleuma i mašinskog ulja.

Cene kolonijalnih proizvoda su i dalje u opada– nju. Nepromenjene su ostale jedino cene soli (monopolski artikal) i bibra, dok su svi ostali artikli bili veoma labavi, što je svakako u vezi sa situacijom na svetskom tržištu. O žestokoj konkurenčnoj borbi naših domaćih fabrika zejtina mi smo već javljali. Imala je za posledicu, da je cena zejtina opala od 16.10 u junu na 13.50 u julu i na 12.50 prvih četrnaest dana u avgustu; pošto je krajem meseca, kako izgleda, došlo do među- . sobnog smirenja, cene su opet povišene na 14.25 dinara. U prošlim analizama mesečnog indeksa cene na veliko mi smo podvukli konstataciju, koliko slab uticaj da ima opadanje cena kolonijalnih proizvoda na svetskom tržištu na konstelaciju cena na našim doma-– ćim tržištima; ova situacija za sada |oš ničim nije iZmenjena, i ako su glavni kolonijalni proizvodi pretrpeli baš u avgustu do sada još neviđeno sniženje cena. Na svetskom tržištu su cene u avgustu, kao što je poznato, pale prema januaru 1929. god. za preko 150%; kod nas samo za 11.44%. Indeks iznosi u avgustu 88.56 a sniženje prema julu o. g. 1.62.

Posle grupe povrća i voća i njihovih proizvoda, pokazuje u avgustu najjači pad grupa industrinjskih proizvoda, koja je prema julu opala za 5.33 poena i to: drvo i građ. materijal za 3.23 poena (indeks 86.77), metali za 1.43 (indeks 81.42) i ostali proizvodi za 0.68 (indeks 87.09). Zbog tog opadanja industrijskih proizvoda s jedne strane i snažnog porasta poljoprivrednih artikala s druge strane se makaze cena stalno zbližai vaju.

Kako iznosi totalni indeks 82.93 poena, to zmači, да је и avgustu ove godine opšti nivo cena na veliko opao prema januaru 1929. godine za 17.07%.

| |

вазе

ПРАВНИ

СУДСКА

Не може се отворити стечај лицу, које нема бар какве год имовине — Решење !. одел. Београдског апелационог суда од 29. августа 1930. год. Бр. 8061.

Примена новог стечајног закона.

Београдски апелациони суд ништи решење Првостепеног суда за град Београд Бр. 46695/930, којим је отворио стечај дужнику М. К., са ових разлога :

„По 5 67. стец. закона први услов за отварање стечаја јесте то, да дужник има бар какве имовине.

То исто излази и из одредбе 8 77 пом. закона у коме се говори о недовољној имовини за покриће трошкова стецишног поступка, што значи да сам законодавац предвиђа и поставља као услов то, да дужник мора имати извесне макар и недовољне имовине.

ПРЕГЛЕД

ПРАКСА.

Па како је поднетим уверењем суда општине Града Београда Бр. 7624 од 2. априла 1930 год. као јавном исправом у смислу 55 186 и 188 грађ. суд. пост. утврђено, да дужник нема никакве, ни покретне ни непокретне имовине, односно ни довољно ни недовољно имовине, то се с обзиром на цитиране законске прописе није могао отворити стечај јер није испуњен основни услов за исти: постојање макакве, па и недовољне имовине дужникове. Ово и без обзира на то, што је предлагач у смислу 85 77 стеч. закона на захтев суда положио предујам за стецишне трошкове јер тај услов има важности кад постоји и први основни услов : ма каква имовина дужникова, што овде није случај.

С тога се решење првостепеног суда има преиначити и предлагач одбити од свог тражења изложеног у реферату решења првостепеног суда као тражења неумесног и недоказаног 5 178. грађ. суд. пост.“ |

a ———

KZVOZ

POVEĆAJTE

> OVOZ

ADRIATIC OVERSEAS CORPORATION ta.

elegrami: ADRIACORP LONDON

Е одека: „А. В, С.“ 6. ed. OD GOV A.JR A.

IRMA LONDONSKIH JUGOSLAVENA BIE.SIPI, AT NO, BR:ZO, STVARNO »,Haymarket, LONDON, S. W. Il.

Pišite: HAYMARKET HOUSE