Народно благостање

Страна 658 |

стара да се извршују одлуке збора акционара и Управног одбора. Иначе Гувернер нема никакве друте самосталне функције.

Члан 65. предвиђа и тако звани извршни одбор, у чији састав долазе гувернер, вице-гувернер, дежурни члан Управног одбора и главни директор. И дужност Извршног одбора, је оригинално регудисана, наиме он представља банку у свима њеним „спољним радњама, и решава о свима појављеним питањима.

Члан 65 у реченици којом почиње говори о саставу извршног одоора, међутим у другој реченици не говори о извршном одбору, него говори опет у множини, тако да, се вад у опште не зна, да ли је извршни одбор тај који има, право представљања, банке споља или она четири лица. У ствари је немогућно и апсурдно једно и друго. Узгред буди речено, галиматијас је реченица, да представља банку у спољним радњама, јер банка нема спољне радње, него има само спољне односе, јер овде је речо дивилно-правним категоријама, а, правна категорија није радња него однос. Дакле извршни одбор може да представља (банку у спољним односима према, трећим лицима. Међутим то није тачно; банку у спољним односима представљају за то нарочито опуномоћена лица статутом или одлукама Управног одбора. Банку представља, у спољним односима гувернер и дежурни члан колективно, како се то доста нејасно види из чл. 59. тачка 4. и члана 3. статута.

Али оно што је најоригиналније у статуту Народне банке, то је да се у њему говори о главном директору. У целом свету генерални директор је памештеник, лице, које стоји у уговорном односу са банком, док се по статуту наше Народне банке њему даје известан уставни карактер. Његов однос је регулисан уговором између банке и њега, и самим статутом.

Истина, првобитно није било говора о директору, али је то доцније тако рећи прокријумчарено. Због тога није ни прецизирана потпуно његова функција. О њему говоре чланови 66, 68. ки 69. У чл. 66. се само каже да је и он четврти члан извршног одбора, у 68. пак да је он главни референт Управног одобора и да учествује у дискусији: а у 69. да он води све послове у банци под надвором Управног одбора, а по његовим упутима. Код такБог стања ствари избор главног директора није што је постављање обичног чиновника, већ нешто виле.

Научна и ненаучна метода.

Не може се рећи, да не влада, интересовање за претстојећи избор. Али то интересовање није стручно, већ лично, не интересује се јавност о једној важној функцији у нашој народној привреди, већ се интересују појединци и њихове групе о најуноснијем и најистицајнијем положају у земљи. Главни директор Народне банке успео је да обезбеди себи. било у натури, бито у новцу, берива која су несразмерно већа. нето најлукративнија берива у наој јавној служби. Читаоци знају, да су „Народном Благостању“ потпуно равнодушне личности. Ми немамо свог кандидата ни симпативера. Оно што Бас интересује, то је да се оптимално задовољи национални и социјални интерес приликом избора. Директор банке уопште треба да. је лице, које мора

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 42

да повна банкарске послове са двеју тачака гледишта, : техничке (т. ј. формални ред) и пословно-материјалне. Под техничком се разуме : књитоводство, кореспонденција, а нарочито наука о билансима, наука о организацији, трговачко право и т.д. Он је тај који у већој банци треба да изврши поделу рада и да у исто време координира, рад свију оделења. OH треба да. познаје технику трговачких послова нарочито ону, где постоје специјални узанси, као што је берза и т. д. У материјалном погледу се тражи познавање људи и њихових привредних прилика. Он треба, да познаје економске услове што већег броја привредних грана и целу народну па и светску привреду. Под банкарским операцијама, разумеју се две групе послова: куповина и продаја извесног сграниченог броја артикала и кредитирање. Према томе директор банке је трговац, који треба да је способан за обављање тих врста послова: куповину и продају и давање кредита. Треба, да је што способнији тргсвац са што већим кругом знања, То важа за обичног директора једне средње банке. У колико је банка већа у толико се његова функција мења: техничка квалификација пада на организацију, а пословна на познавање пелокупне народне привреде. Он даје директиве, а не изводи послове.

Директор пак новчаничне банке једна је специјална. функција. Он пре свега не изводи никакве послове. Ако се под тртовцем разуме способност за привређивање, — што успешније спровођење принципа што веће добити са што мање жртава, ако се критеријум за његову способност црпи искључиво из приватно-привредне области, онда је код дирек- | тора Народне банке тај критеријум потпуно депласиран. Рачун губитка и добитка код новчаничне банке последња је ствар, он је израз само коњунктуре, а не заслуте водећих функционера и органа,. Послови новчаничне банке не обављају се по приватно-привредним принципима, већ је суверени критеријум социјално-економски. Невчанична банка је министарство за валуту и новчано тржиште (кредит). Она је у целом свету чувар валуте и контролор новчаног тржишта, односно контролор напноналног кредитног апарата.

Оба су питања, социјално-економска, то су делови економске политике, коју води држава преко разних надлештава и институција, специјално преко Министарства пољопривреде, 'Трговине и индустрије, Шума и руда ит, д. Нема ту ни трага трговине у приватно-привредном смислу. Трговачки критеријум је исто тако неупотребљив, као и код трговинске политике, Критеријум се налази искључиво у Политичкој економији.

Не може се, дакле, замислити главни директер новчаничне банке без дубоког познавања Полнтичке економије.

Можда ни у Народној банци не мисле другојаче, Чак је врло вероватно да се тако исто мисли. То би било сасвим у реду, али није у реду начин, на који се цени знање кандидата. Знање п способност су апстрактне особине, које се не могу да претпоставе. Способност је дар Бога, а знање је резултат напора. Знање се стиче у школи. Али оно што се у школи сазна, то је само почетак знања или управо сазнање методе, којом се најсигурније долави до знања. Ако се савнање у школи не обрађује после школе, оно се брво губи. Код нас је чест случај да се на школско знање надовевује пракса. То