Народно благостање

1. новембар 1930,

Naročito je jak promet u dionicama Trbovlja. A poslijednih dana imamo i znatan porast kurseva. Još pred nekoliko dana Trbovlie je notiralo ispod 350 dinara. Danas je već preko 280 dinara. Po tome porast iznosi 10%. Međutim kurs je prema ranijem stanju, a sigurno i prema bonitetu poduzeća, još uvijek prenizak.

Državni papiri. Promet je poslijednih dana u opadanju. A i kursevi su nešto slabiji. Bar tako javlja New-York za naše dolarske papire. U mjesecu oktobru promet u dolarskim papirima na zagrebačkoj berzi iznosio je 300.000 dolara. Ranije ni u 4—5 mjeseci promet nije bio tako intenzivah.

Kako će se u buduće razvijati promet dolarskim papirima teško je predvideti. To zavisi i od drugih momenata a пе samo od kursa i rentabiliteta. Može se kretati u dosadašnjim granicama. Ali može se lako dogoditi da preko noći promet uzme velike dimenzije. U tom slučaju znatne količine dolarskih papira došle bi u naš posjed.

РОБНО ТРЖИШТЕ.

Жито

је у току последње недеље имало мирну ситуацију, и изгледа, да се нервоза донекле стишала. За колико дуго 2 Страх од руских понуда, који је у Америци био управо. павичан, полако ишчезава. И ми смо тог мишљења, да се руска опасност много претерује, јер она сама не може бити у стању, да озбиљно поколеба цене; али постоји нешто друго, и то је хиперпродукција и ми се озбиљно бојимо, да ће ипак доћи до даљег пада цена. Да се не заборави : овогодишња жетва пшенице много је већа од лањске и ако још ни лањска роба није продата. Ситуација је очајна и ту нема лека. Бар не у овој години, и због тога сматрамо, да је упркос очигледне стабилизације цена, која траје већ четрнаест дана, оптимизам потпуно неоправдан. Са великом резервом репродуцирамо изјаву претседника американске федералне дирекције г. Лега, да су цене пољопривредних производа достигле свој најнижи ниво и да се од сада може очекивати само још поправка. Статистички податци производње и потрошње говоре другим тоном. Ми смо на другом месту у „Народном Благостању“ показали, да је ситуација у Аргентини толико очајна, да је нова влада богорадила у Северној Америци, да јој откупи пшеницу уз снижену царину.

Европска тржишта веома су мирна као и наша домаћа.

Кукуруз је на светском тржишту остао без промена, а у Аргентини цене су нешто мало попустиле (због великих довоза). У Европи у кукурузу нема промена, те се примећује, да на његово место ступа потрошња јечма, који је у Средњој Европи за читавих 25 од сто јефтинији. Наше домаће тржиште остало је без промена.

Брашно се нуди по нижим ценама. Многи млинови обуставили су производњу или је укочили на најмање могућу меру, јер су претрпани непродатом робом. Мекиње су без интереса.

Шећер се у току ове недеље постепно поправљао ; разлог тој промени тенденције, јер цена шећера на светском тржишту је у опадању већ скоро две године, лежи у томе, што постоје оправдани изгледи, да ће преговори американских банкара и канадских произвођача веома повољно свршити; до сада је закључено, да ће се магацинирати 1.5 милиона тона кубанског шећера за време од 5 година (што ће финансирати њујоршке банке) и да ће се извоз шећера из Кубе у Сјед. Држ. Сев. Америке контингентирати на 2.8 милиона тона. Тако исто се чује, да се преговори са јаванским произвоЂачима повољно развијају, али се, и то се нама чини много важније, ништа не чује о каквом ограничењу производње.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 703

И у Европи преовлађује хиперпродукција. Према званичним податцима показују све државе повећану производњу — сем Пољске, Мађарске и Ирске — ; на пр. Румунија за 77.24 од сто а Шведска за 54.70 од сто према прошлој години, што је несумњиво последица опадања цена житарских производа. Њујорк нотира 128 центи за 1 либру промпт робе, према 95—-103 центи пре четрнаест дана.

Памук

има у овој недељи бољу прођу, тржишта су оживела и цене се постепено попрваљају, а нарочито у Америци, док се у Индији увек још осећају неприлике бојкота националиста. Свакако је неколико американских фабрика, које су обуставиле рад, поновно отпочело са прерадом памука. Индијски произвођачи израдили су опширну петицију, у којој траже државну помоћ у погледу олакшања кредита и државне гаранције цена — успех до сада још није познат, али ми сумњамо, да ће енглеска влада код данашњих прилика у Индији бити склона, да удовољи тим захтевима. И ако је американска хиперпродукција ноторна, ипак се ништа више не чује о нацрту државе Мисисипи, о коме смо ми своједобно јављали, и према којем би се јесења сетва памука имала редуцирати за 40 од сто; вероватно због тога, што се дошло до уверења, да су сви овакви покушаји узалудни и у пракси неизводљиви. Том приликом ми бисмо хтели сетити на Аустралију, где је влада пре годину дана енергично објављивала да се мора извршити знатна редукпија површине засејане пшеницом, и да је успех била жетва, какве Аустралија још није доживела. Цене су се кретале на бази од 10.40 до 10.50 центи за либру на њујоршкој берзи. (Просечна цена 1913. године била је 12.83 центи а 1928. год. 23.10 центи).

На текстилном тржишту

се примећује знатно снижење цена што има за последицу извесно олакшање у коштању живота. Тако се цене ветачке свиле — Вискозе — која има највећи удео у производњи, налазе већ од средине 1928. године у сталном опадању, које износи до краја септембра ове године од 37 од сто до 40 од сто за поједина ткива. Како је конкуренчна борба на националним тржиштима па и на светском баш сада опет веома жестока, то се за сада још не рачуна са могућношћу стабилизације цена. Иста се слика примећује код текстилно-прерађевинске индустрије: бојадисање чарапа из вештачке свиле појефтинило је у последњој години за око 33 од сто, а код неких партија још и више; код прераде вунених чарапа цене су се снизиле за 15 од сто, а цена мерцеризирања памучног конца спуштена је према пролећу ове године за 5 од сто. У индустрији штофова за намештај цене су попустиле према пролећу за 7 до 20 од сто, а исто толико и у платнарској индустрији. Код нас преовлађују исте прилике ; заштитне царине не дејствују више, јер је конкуренција на домаћем тржишту толико оштра, да су се цене снизиле скоро већ и испод европских цена. Разуме се, да важи ово само за оне курантне текстилне артикле, који се код нас производе. Памучна индустрија показује следећа снижења цена (од априла до октобра ове године) :

Копс-конац бр. 20. за 23% Копс-конац бр. 36. за 22% Катун за 18% Кретоне за 17%

те је према томе снижење цена много веће од онога сировог памука на светском тржишту. Трикотаже, које нису везане уз утаначене цене, показују такође знатна појефтињења према овогодишњем пролећу. Кошуље из египатског памука (Мако) за 6.28 од сто, из американског (Луисана) за 5.98 од сто а гаћице из вештачке свиле (Вискоза) за

|6.39 од сто. У индустрији шешира варирају цене према ква-