Народно благостање

_| новембар 1930.

Проф, Џон М. Кине, Оксфорд :

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 689

НА ПУТУ К ОБЕТОВАНОЈ ЗЕМЉИ

__ Један поглед на привредни живот кроз сто година —

И човек, као и остала жива бића, мора да подмири своје потребе добрима из спољашњег света. Али се човек у задовољењу потреба битно разликује од животиња ; он је у ту своју делатност унео разум, рацио, што се огледа у тежњи, да са што мање напора и жртава задовољи што боље своје потребе. Та се тежња у Социјалној Економији назива : економским проблемом. Вера је од невоље направила врлину ; она је казала, да је у толико већа награда на оном свету, у колико је већи напор на овоме. За оне, који верују, тиме је решен економски проблем. Али је њих мало. Горња религиозна формула је посредно признање да човечанство није у стању да реши економски проблем, и ако на њему ради од памтивека. Али је велика разлика између начина задовољења потреба некаља и данас. И ако се човечје потребе прогресивно множе, ипак их човечанство задовољава данас са много мање напора, но што је било то потребно у прошлости за несразмерно мање потреба (сетимо се дуготрајног ропства) ! Некада је човечанство скапавало радећи! Данас већина ради само 45 часова у недељи. Али је живот још увек мучан. Мање се ради, више се потреба задовољава; али већина ни данас не може да задовољи већи део потреба. И као да живот бива све мучнијим ; испречио "се проблем беспослице, који се дневно заоштрава. Ми ћемо ускоро да уђемо у проучавање „светске привредне кризе“. Овде да напоменемо, да се мислиоци не слажу у погледу на њену будућност. Једни су оптимисте, други песимисте. Професор Џон Кинс спада у велике оптимисте. Он је у чланку, који ниже

1. Опроман значај технике

Не болујемо ми од старости, како. мисле песимисте, већ од болова који долазе од тешкоће прилатођавања новој привредној периоди. Техника се тако брво развила да нисмо у стању да решимо проблем запослења ранионализирањем ослобођене радне снаге. Цео ниво живота се је и сувише брзо подигао, а' светско новчарство спречило је да каматњак тако брзо падне, како би то прилике захтевале. Кроз неколико година ће нама изгледати смешни данашњи песимисти:; како револуционарни који сматрају да нас само револуција може спасти, тако и-реакционарни који- сматрају да, је економска, и со» цијална равнотежа врло ломљива ствар. Али није

_моја намера да у овоме чланку проучавам сада„тшњост, већ да бацим поглед на будућност — кроз „сто. година.

-- Од почетка историје 2000 т. пре Христа, па до 18. века није се битно променио. ниво живота "-људи који су живели у културним центрима. Било

је наравно полета, депресије, глади, рата, али у ме-

- Фагвремену и златних година. Та се културна стагнација објашњава, осуством техничких проналазака“ и осуством нагомилавања капитала. Невероватно је,

- да за толики број столећа није тако рећи никакав · технички напредак учињен. Ми не. знамо од кад

доносимо, дао један поглед на будућност, каква она мора бити, ако је тачно гледиште оптимиста. У чланку је професор Кинс изишао из строго научне методологије. Чак је један део његове поставке, по нашем мишљењу, неоснован. Он вели, да су техника и нагомилавање капитала допринели подизању нивоа живота у свету; а да је нагомилавање капитала резултат примене рачуна интереса на интерес. Кинс је побркао кредит са капиталом. Али све и кад би формула интереса на интерес могла да се примени и на капитал, његово тврђење да се тиме капитал умножио не би било тачно. Никаквим рачунским операцијама не може да се повећа капитал. Интерес на интерес преноси капитал од једног лица на друго.; његова функција може бити социјална а никако економска. Постоји безброј дефиниција капитала у национално-економском смислу ; али ма која да се узме, ни једна неће да се сложи са тврђењем Кинсовим да се интересом на интерес увећава капитал. Тачно је да се капитал невероватно брзо множи од 16. века на_ овамо, али је тај полет искључива последица напретка технике. Ако. је капитал продуцирано продукционо срество, онда се има да захвали техници за његово нагло повећање.

Професор Кинс је истакао на првом месту технику као носиоца бољег живота на земљи и то с пуно права. Због тога је његово извођење у доњем чланку појамно и као пророчанство приближно стварности,

због тога га ми доносимо.

Уредништво.

имамо домаће животиње, јечам, пшеницу, вино, маслине, плуг, весло, једро, косу, пиво, лонац, злато, сребро, бакар, калај, олово, тканину, банкарство, веру, државничку вештину, математику, астрономију итд. Само за твожђе знамо да се појавило у првом веку пре рођења Христовог. Мора да је у пренисториско доба — можда једна од чудесних интервала пре последње ледене периоде, — била једна периода великог прогреса и великих проналазака, као ова у којој ми данас живимо, али о којој историја не зна, ништа, Нова и последња периода почиње са нагомилавањем капитала, а то је било у шеснајестом столећу. Нагомилавање капитала долазило је услед скакања цена и добити, која је одатле ревултирала, Скок цена, је дошао од огромнога сребра и злата, које је донела Шпанија из новог света у стари. Тада се пробудила вештина намножавања капитала путем интереса на интерес, која је спавала, кров читаве генерације. Фантастично је дејство те вештине за последњих двеста, тодина. Цени се на 4 милијарди фунти стерлинга капитал, који је Енглеска инвестирала у иностран-

"етву: Тај капитал нови приход од 6',%, од чега се

31/,% троши у Шиглеској, а друга половина остаје и даље у иностранству под интересом на интерес. То тако траје 350 година. Инвестирање ентлеског капитала у иностранство“ почело је 1580. године,