Народно благостање

8. новембар 1930.

cenama, onaj koji je bio srećan da ima odobrenje (Brennrecht), zaboravio je brzo na teške dane slobodne konkurencije. Industrija je počela da daje vrlo velike dobiti, tako da su kontingenti (Brennrechte) dobijali sve bolju cenu.

Dok je pre rata industrija špiritusa bila u glavnom u rukama industrijalaca, doile je ona posle rata sve više prelazila u ruke veleposednika, koji su na svojim imanjima imali fabrike špiritusa. Može se zamisliti kako je povoljan položaj takvog „poljoprivrednog” fabrikanta, kad se ima u vidu, da je cena bila prvobitno utvrđena od 30 maraka po hektolitru, od 1. juna 1924. godine na 65, a 1929. na 80 maraka. Najveći deo proizvedenog alkohola upotrebljavao se za rakiju. Mnogo manji deo išao je na fehničke ciljeve. Pri državnom monopolu špiritusa postojao je naročiti savetodavni odbor u čijem su sastavu zastupljeni proizvođači špiritusa. Kad se ima u vidu da su ti isti ljudi u isto vreme i politički uticajni, to je pojamno da su oni postepeno povećavali ne samo cenu već i kontingente bez obzira na to kako će se ta roba prodati. Država mora da otkupi celokupnu količinu.

Ali pre nekoliko godina monopol je bio imobilizirao ogromne svote i izgledalo je neizbežno da se kontigenti moraju smanjiti. Inicijativom Uprave monopola osnovano je tada naročito društvo, koje je imalo za zadatak da finansira i izvodi upotrebu špiritusa i za tehničke ciljeve, a specijalno za proizvođenje pogonske snage. Osnovano je društvo sa ograničenom odgovornošću R. K. 5. (Reichs Kraft Spiritus) sa zadatkom da forsira prodaju jednog naročitog fabtrikata; jedne smese benzola i špiritusa, pod imenom „monopolin”, za pogonske ciljeve, za koje se upotrebljavaju benzin i benzol. Društvo je imalo milion maraka glavnice, od čega je 51% imala država, a 49% interesenti špiritusa. Ono je imalo redovno da kupuje špiritus od Uprave monopola, a da bi svoj posao razvilo što uspešnije, ono je podiglo ogroman broj pumpi.

Društvo je činilo što je moglo za proširenje prođe Špiritusa, ali je posao išao vrlo teško. Upravo prođa je napredovala, ali je tako isto napredovala i proizvodnja. Trebalo je tražiti nov izlaz. I nađen je u leto ove godine. Na osnovu carinskog zakona od 1. juna o. g. donesena je uredba, kojom se obavezuu prodavci benzina i benzola da dodaju špiritus u iznosu od 21/,%.

Na to je odgovorila automobilska industrija:

— Špiritus košta 80 maraka hl a benzin 20 na granici, a sa 20 maraka carine svega 40. Prema tome mi moramo povećati cenu benzinu i benzolu u srazmeri dodavanja špiritusa. Dalje, špiritus ima mnogo nedostataka kao pogonsko sredstvo; on čini da se motor zimi teško pali, rastvara mazivo i time stvara suvo trenje, vrlo teško podnosi vodu, zapušuje lako karborator i t. d. Dalie, za izvođenje te mere potrebne su nove investicije: podizanje tankova, pumpi i t. d.

— imate potpuno pravo, odgovorili su veleposednici kroz usta državnog monopola, ali šta se to nas {iče, mi smo jači od vas.

Sila Boga ne moli! Stojeći pred bezobzirnošću interesenata i znajući koliki je njihov uticaj, organizovana Trgovina benzinom i benzolom posle nekoliko konferencija rešila je da pokuša da se otkupi od te bede. Predlog je ovako obrazložen:

— Pošto i sami priznajete da su ove naše zamerke osnovane, pošto svakako nije vaša namera da nas upropastite, već da isterate što veću dobit, to nam je čast pitati vas, šta košta cela stvar?”

— Račun je vrlo prost, odgovorila je Monopolska uprava. Za svaki hektolitar spiritusa koji ste dužni da kupite, plaćate 80 maraka, a ako ga ne kupite, platićete samo 65 maraka. I to uz uslov, da ne sme ni u kom slučaju otkup da bude u obliku monopolske takse, jer bi onda ceo svet skočio na nas. Treba da se očuva fikcija ,da se ovde radi o povećanju potrošnje špiritusa, Kad god uvezete ili proizvedete benzin ili benzol, vi ćete

BAPOJHO DJALOCIAJĐE

Страна 709

uzeti od monopola jednu ispravu, po kojoj ste obavezni da kupite odgovarajuću količinu špiritusa. Ako to ne želite uraditi, onda ćete vratiti ispravu i dobiti natrag 15 maraka u mesto 80.”

Pazar je svršen.

_ Naravno da se situacija na tržištu špiritusa time nije ništa popravila. To nije pogodilo proizvođača špiritusa, pošto su njemu cene i otkup obezbeđeni, već seljaka, koji mu je prodavao krompir za njegovu pecaru.

U oktobru t. g. nastupio je krah na tržištu krompira. Cena je pala na nivo, koji se ne pamti od kako se proizvodi krompir. Sto kilograma krompira vredi danas u Nemačkoj 30 do 35 dinara, dok sto kilograma raži košta 270 dimara, a sto kilograma pšenice 320 dinara, U istočnoj Prajskoj gotovo celokupna proizvodnja stoji neprodata.

Tu su situaciju iskoristili velikoposednici i sopstvenici fabrika špiritusa da ponovo izvrše pritisak na trgovce benzinom i benzolom. Kazali su im, naravno preko monopolske uprave, da se ne može više vršiti otkup, već da će morati da kupuju špiritus. Istovremeno je naglašavano, da je kvota od 21|, % 5иviše mala i da će morati da se poveća, eventualno na 10%.

Trgovci benzina i benzola odgovorili su na to:

— Vaša nevolja sastoji se u lageru od 1,500.000 hi neprodatih i bez ikakvih izgleda da ćete moći da ih prodate. Pored toga vaša celokupna organizacija za prodaju špiritusa (R.K.S.) postala je i suviše skupa, jer ste i suviše investirali, podigli ste suviše pumpi tako, da vam ·celo poduzeće postaje pasivno i umanjuje inače smanjenom prodajom smanjenu dobit. Mi uviđamo i sami da je potrebno da se na neki način oslobodite te ogromne količine tog neprodatog špiritusa. Vi uviđate i sami, a po sebi se razume, da mešanje špiritusa sa benzinom i benzolom ne može da vodi cilju. Prema tome problem nije taj, da vi povećavate kvotu mešanja i da nam povećavate namet otkupnine, već da nađemo načina da vam prodamo fai špiriaus, koji vi kao monopolska uprava i kao nesposobni za irgovinu ne umete da prodate. Dobro, mi na to pristajemo i evo našeg predloga: Mi pristajemo da preuzmemo vašu instituciju za prodaju R.K.S. sa celom organizacijom i sa svima vašim izlišnim pumpama. Primamo dalje, da unovčimo 500.000 hl špiritusa godišnje. Kako ćemo mi to prodati, to je naša stvar.

I tak je jedna poludržavna ustanova, odnosno trgovačko društvo, u kojoj je država imala većinu, prešla delimično u trgovačke ruke i pod irgovačko vodstvo.

Kako će trgovci unovčiti 500.000 hl špiritusa, kojim ne smeju praviti konkurenciju državnom monopolu, to je „nji hova stvar”.

ж

Nemačko zemljište, najvećim delom nepogodno za kulturu bilja, koje traže jaku hranu, veoma je pogodno za krompir. Poslednjih godina se tako pojačala njegova proizvodnja, da je nastala hiperprodukcija, koju ne osećaju velikoposednici, pošto oni upotrebljavaju svoj krompir za proizvodnju špiritusa i pahuljica. Pozivajući se stalno na krizu krompira kod seljaka veleposednici su pre svega povećali cenu špiritusu, a kad je ona dofle dovela da je znatno smanjila potrošnju, (za rakiju je ove godine manje potrošeno 600.000 hl) onda su uspeli da izdejstvuju odredbu o obaveznom mešanju špiritusa sa ostalim materijama za proizvodnju pogonske snage. Ali u obliku, koji je dao povećanje prihoda monopola špiritusa, bez ikakvog povećanja cene krompira.

Po najnovijem sporazumu povećaće se potrošnja Špiritusa — ali seljak neće imati nikakve vajde od toga. Cene krompira neće skočiti. Čak postoji verovatnoća da velikoposednici, koji prodaju svoj krompir u vidu špiritusa po vrlo dobru cenu, povećaju svoju proizvodnju krompira i naprave time još veću hiperprodukciju — na štetu seljaka,